Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ali taj pogled bio je nešto sasvim drukčiji od Đorđeva. I taj je pogled dolazio, istina, ozgo, ali je se spuštao kroza me i slazio još za čitav hvat u zemlju.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
GLAVA TREĆA U kojoj je opisana mehana ćir-Đorđeva kao zemljište radnje Sretine. Pošto je ovaj događaj istinit, i većim delom se događa u toj mehani, to neće biti naodmet
Mehana gazda-Đorđeva beše ugledna, najuglednija zgrada u selu. Beše mehana po planu, ako je još i to nužno i da vam napomenem u ovoj našoj
sporedne ali ništa manje interesantne ličnosti kafane ćir-Đorđeve, a to su: Tašula kelner i Gizela »viršofterka« ćir-Đorđeva. Iza kelneraja stoji obično kelnerče ili »ćeler«, kako se ono samo naziva.
kuku su joj visili mnogi ključevi; ključ od saračane, od podruma, gostinske sobe, od magaze, a možda je tu i ključ od ćir-Đorđeva srca, samo ne od ćir-Đorđeve verthajmove kase. Oni su lepo živeli i slagali se.
Samo je onda zaboravljeno bilo kazati da se ta mehana do dolaska Sretina zvala prosto Gazda-Đorđeva mehana. Nije, dakle, imala nikakve naročite firme, koja tolikim našim dobrim mehandžijama i dućandžijama zadaje toliko
A pored nje se pročula i ćir-Đorđeva Ljubica. Nju ne sme pisac da citira zato što je bila isuviše opširna, niko živ ne može do reči da dođe, a piscu je želja
— Hehe! Dvesta šeset i šest dinara! Malko pare! što je toj za ćir-Đorđeva kuća!! Ćorava posla! — Ama, pa ti si čovek bogat — veli Sreta.
Svet pije, peva, veseli se! Svršiše igru. Ćata se elegantno ponaša. Dovede Ljubicu do ćir-Đorđeva stola, pa se fino pokloni; zagrebe u klanjanju desnom nogom kao najveštiji »tencer« kod gospodina Blagoja u salonu
Ćosić, Dobrica - KORENI
Iznad njega je nova i najveća kuća u Prerovu. Nad posteljom mojom Simkina je i Đorđeva soba. Malo desno, soba za Vukašina. Onoga što se čeka, a ne dolazi. Ne krijem: selaka se klonim i lomim guste veđe na.
Sofra se iskrenu, sveća se izduži do tavanice i buknu. Pogleda u Đorđa. Nije smeo u Vukašina. Đorđeva usta se zgrčiše pa zategoše u zajedljiv osmeh, skramica radosti prekri zajedljivost, ali zakratko: osmeh šmugnu u gustiš
Ako ona umre, umreće mu i blizanci. Obojica su muški, kurjačići, nikad ih ne može prežaliti. Đorđeva zavist urekla mu je ženu i prizvala smrt njegovoj kući.
Vukašin, mnogo viši od brata, gleda ga odozgo, u teme: manji mu je no ikada. Svisnuće. Vidi kako Đorđeva ispružena ruka drhti. Klati se. — Uzmi. Broj! Da više nikad ne dođem? Vukašin ustuknu korak, srete Đorđeve oči.
Žena mu je mršava i ružna. Noge su joj kao tršljike i uvek prljave. Obrazi joj buknuše od stida. Ona, Simka Đorđeva... Tola da je opogani? Ni orah mu iz ruke ne bi uzela. Šta sam to htela? Dođe joj da zakuka iz sveg glasa.
Posle bi dugo gledala dukat na širokom i kratkom dlanu, i dok bi joj Đorđeva ruka nebranjeno lutala po telu, ona je pilila u lik na dukatu i ozbiljno pitala: „A šta sam ja tebi?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Gušter je bio ogroman, otprilike iste veličine kao što su stari živopisci mislili da je velika Đorđeva aždaja. No iz njegovih nozdrva nije lizao opasni plam, niti su se videli krvoločni šiljati zubi u njegovim razjapljenim