Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ali i Jocino čelo beše čudnovato. Da li to sa Đorđeve sudbine? — Pa zar se doktori ne nauče već jedanput na te utiske, zar ne oguglaju sve to? Ili možda?... Koješta!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
je upravo nastavak glave treće, jer u njoj su opisane neke sporedne ali ništa manje interesantne ličnosti kafane ćir-Đorđeve, a to su: Tašula kelner i Gizela »viršofterka« ćir-Đorđeva.
ključ od saračane, od podruma, gostinske sobe, od magaze, a možda je tu i ključ od ćir-Đorđeva srca, samo ne od ćir-Đorđeve verthajmove kase. Oni su lepo živeli i slagali se.
Sve je to znao svet u selu, a naročito neke udovice. One su saznale i objavile te podatke o štatistici dece ćir-Đorđeve; a one su ga mnogo puta i metale na svoje udovičko rešeto.
bar je dao prilike da vas za to vreme, dok je on polako dužim putem išao, upoznam s kafanom, jedikom i personalom ćir-Đorđeve mehane.
Pune okanice i glave. Tutnji zemlja, nebo se prolama oko ćir-Đorđeve mehane; sve vrišti i kikoće se. A Mića »Oficir« (e, baš je nesretnik!
Tako se Sreta spase, istina, od inzultacije, ali ne i od osvete ćir-Đorđeve, jer ovaj udesi s kapetanom (a naravno Sretinom krivicom) i Sreta bude kažnjen. To je Sreti unekoliko dobro došlo.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Klati se. — Uzmi. Broj! Da više nikad ne dođem? Vukašin ustuknu korak, srete Đorđeve oči. Nikad! Guta vrelu pljuvačku, a kesa, bačena, pade pred njegove noge. On je preskoči i ostavi za leđima.
se, gledajući u krupan, taman vršak sa smeđim kolutom na kupastoj belini, nasmešila, drukčije nego obično: nije želela Đorđeve i one muške prste na njemu.
i vidi široko otvorene oči, krupnije no što je mislila da jesu, gledaju je one drukčije nego ikad, gledaju je ne kao Đorđeve sitne i zle; opusti pesnice, spusti ruku na šubaru kao da ga miluje, zažele da sedne pored njega, da mu se požali, da
“ Bosim tabanom orao je po njenim pripijenim listovima da se užlebi između njih. Kroz njegovo izlomljeno dahtanje čula je Đorđeve pretnje „sve ću da zapalim“, htela da se sakrije u Tolino grlo i čupala mu kosu.
Kao Đorđe. Nećeš! S Mržnjom mu je lomila vrat. Njemu se učini da čuje Đorđeve korake, pa napregnu svu snagu i iščupa se. „Nisi me ni pomilovao. I ti si čovek!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Sutradan kad izgreja sunce, društvo se već odmaralo u potoku, ispod Đorđeve kuće. Tu ih sačeka njihov uhoda iz istoga sela, koji im dade sva potrebna obaveštenja.
Bilo je u kući još dosta sitne dece, Đorđeve i Miletine, pa njihove žene i dvojica slugu. Ovoga dana Đorđe posla Miletu u drugo selo, da obiđe neke šljivare, koje