Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Tad građani suze proljevahu i Đorđiji ’vako govorahu: „Beg-Đorđije, od Srbije glavo, davaćemo što god raja ište; ne kvarite carevih gradova, ni sa carem
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
dobre prilike, ali se ona ne htede udavati, jer nijedan od tih što je prošahu nije bio ni prineti njenom čelebi-Đorđiji.
— Dobri ljudi, lepe prilike, ali pri svem tom ipak bedni izgledaju prema pokojnom Đorđiji, ocu Maninom. I tako Jevda ostade udovica i posveti se sva negovanju i vaspitanju sina svoga, koji je bio sušta slika i
Pričala joj je o pokojnom Đorđiji — kako je bio krijumčar, ubojica, noćnik i veseljak; pričala joj čitave romane Đorđijine s nekom čengijom Zumrutom,
zanatliju i pričao im kako je lepo živeo s ocem njegovim, pokojnim Đorđijem, kako su jedan drugom u pomoći bili — on Đorđiji kad je zbog nekog krijumčarenja mogao da povuče, a Đorđija opet njega odbranio od nekih pijanih askera.