Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— I ti ćeš sa mnom... Reci nek okrenu kola. — Kola se okrenuše i kapetan usede, pa mahnu rukom na Đuku: — Haj̓d, penji se! — Đuko se posadi u kola prema kapetanu.
Ti već znaš... Ja, zbilja, da li si ti poneo i ono? — upita kapetan Đuku malo potiše da ne čuje kočijaš. — Je li glavu?... — upita opet tako isto Đuka. Kapetan klimnu glavom da jeste.
Dođe vreme da se polazi. Kapetan to nagovesti malo kmetu, a, međutim, zavara oči svima te namignu na svog vernog Đuku. Đuka je vrlo dobro razumeo taj namig gospodina svoga.
Ama, on će sam misliti da ga mitite, pa ne valja. — Jok! Ne daj, bože, da ga mitimo — poče uveravati Đuku jedan ,od njih — nego ko velimo gde nam je prvi put došao — neće valjati da ode onako bez išta.
Ali oštar pogled kapetanov dobro je pratio Đuku šta radi, i da se otkud tu desio kakav još oštriji pogled od pogleda kapetanova, mogao bi lepo opaziti kako se kapetan
Sad je baš i u redu, kao na polasku da mu date... Kmet izvadi iz kese dukat u zlatu i dade Đuku: — Na, brat-Đuko, i alali! — Nek ti je alal, brate! — reče Đuko predajući glavu kmetu.
I ne bih uzeo da niste vi. Ali sad što mu drago... — izgovara se kapetan, a Đuku se samo smeši brk. — A nemoj što zameriti, gospodine — veli kmet. — Mi smo ljudi prosti...
Ovako za ljubav i dobro poznanstvo mogu poneti deci to malo šećera... — Tu se okrete Đuku i reče: — Dede, Đuko, metni i ovu glavu u kola!... — Đuko odmah uze iveć ostavi je, gde je i stajala.
Kad se već vratio i bio nadomak Vladimircima, gde je sreska kuća — reći će zadovoljno svome vernom Đuku: — Pa, Đuko, jesu l̓ batli Vučevčani, a? — Dobro je, gospodine, dobro! — odgovara Đuko smešeći se.
Kapetana odmah minu ljutina, a još se drži namrgođen. »Šta činiš ti tamo, more?!« priviknu na Đuku i kao popreti glavom. »Sad, sad, gospodine — eto me!
— Ja, jes ti čuo, kapetane!... Znaš — livada... — Vino... — mrmolji opet kapetan držeći se za svog Đuku da ne padne — vino... Ti, Dašo... Jes — vinograd... Ne brini se... Doboš sam ja, more!... Jest, ja — doboš!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— E, al' mi nećemo za Gaja. — Pripevajte je za Zuka, veli njen Gajo. — Neka, neka, prvo ćemo tebe za Sandulinu Đuku, odgovori mu Anđa i pripeva ga za nju, pa mu se posle stadoše smejati, no i on ne ćuti: — Pa što, lepša je od tebe.