Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Odma nam dođe knez Janko iz Konske za smederevsku, Đurica iz Resave za Ćuprijsku, Vukašin iz Sabante za jagodinsku, Jovan Protić za požarevačku.
„Nađi” veli „brat-Đuričino polnomoščije, i pročitajte mi”. — Pročita Boža; on sluša kako se Đurica u skupštini zaklinje najvećom kletvom, živim Bogom i trista i osamnaest bogonosni̓ otaca i svim svetim — po kaluđerski
zaklinje najvećom kletvom, živim Bogom i trista i osamnaest bogonosni̓ otaca i svim svetim — po kaluđerski — „da ću ja Đurica sa drugim sinodžijama starati se o svemu našem narodu, a najpače o svojoj nahiji, motriti, istraživati, raspitivati i
— Karađorđe: „E, braćo sinodžije (onda je bilo više braće nego gospodina), je li vam Đurica javio, da je njemu poznato, kako je jedan buljubaša jednoga poštena i prava čoveka isprebijao, nogama i čizmama gazio, i
” — „Nije, gospodaru!” — Đurica usta i reče: „Zaboravio sam, gospodaru!” — Mi se uprav počesmo za našeg drugara stiditi, i počesmo razgovarati šta je
Karađorđe preseče naše dogovaranje i reče: „Brat-Đurica, kad si prestupio zakletvu i nisi nad narodom nadziravao i nisi čuvao ovce, a ti uzmi kapu, pak idi čuvaj svinje, i
” — Đurica pođe mu ruci, a on trže ruku. Tako ti moj Đurica ode iz Soneta. Odma pišemo pod imenom sinoda i Karađorđevim, i dođe
” — Đurica pođe mu ruci, a on trže ruku. Tako ti moj Đurica ode iz Soneta. Odma pišemo pod imenom sinoda i Karađorđevim, i dođe nam Velislav Zdravković, otac sadanjeg sovetnika,
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Tamo se nalazio onda i Dušan Matić. Pre mog odlaska iz Beograda moj prijatelj doktor Đurica Đorđević i njegova žena Krista (rođ.
Načelnik Ministarstva prof. Vidanović onda pita: „A je li mladi gospodin bio na Solunskom frontu?“ A Đurica ga onda pita: „A je li njegov ministar bio na Solunskom frontu?“ Ja stojim sav crven u licu.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
A sam Đurica, terajući drva u grad, zaradio je čohani jelek i dizluke, opšivene crnim gajtanom, i veliki tunos sa kićankom.
ne diše; sve uprlo oči u popu, koji razgleda jednoga po jednoga, pa, vidi se, ni sam ne može da se odluči kuda će. Đurica beše, i stasom i lepotom, nadvisio svu momčadiju.
— Srećno da Bog da! — reče pop, pa ga zatim uputi da uzme crkveni barjak. Đurica iđaše očima za Sretenom, dok ovaj ne priđe barjaku, pa onda obori glavu i poluglasno, kao za sebe, reče: — He, da je
— Ono znaš, Đurica — odgovori mu sused, mladić kao i on — mi te svi stimavamo, i bogzna kako; ali znaš, brate, otac ti je bio, Bog da ga
I taman Đurica planu i htede nešto krupno da kaže, a popa progovori: — E sad ja hoću da Đurica nosi crkvenu medenicu.
I taman Đurica planu i htede nešto krupno da kaže, a popa progovori: — E sad ja hoću da Đurica nosi crkvenu medenicu.
taman Đurica planu i htede nešto krupno da kaže, a popa progovori: — E sad ja hoću da Đurica nosi crkvenu medenicu. Đurica istrča napred, priđe ruci popovoj, pa ode Obradu klisaru, te uze od nega veliku medenicu, koja je, dok nije crkva
Veselje i pravo duševno zadovoljstvo, pomešano sa pobožnom zbiljom, sija na svakom licu... Samo Đurica neobično izgleda. Neka sumorna seta i zamišljeno raspoloženje ovlada njime od onoga trenutka, kad mu do ušiju dopre ona
Narod gospoda, korača, preskače preko potočića, jendeka i vrzina... Đurica to isto čini, ne prestajući zvoniti jednačito i snažno, ali ga taj jednačiti zvon sugestuje, odvaja ga od svega što se
Krstonoše zastaju kod zapisa, popa i Obrad otpevaju što sleduje, urežu zapis i kreću se svi dalje. Đurica opet počinje mahati zvonom i — misliti... Mislio je o onoj uvredi. Znao je on koga se tiče ona napomena o jalovici.
meseca, često je ležao »nadzor« i bio vođen sreskoj kući, sve zbog nekih koža, koje su na njihovu tavanu nalažene. Đurica je ne samo dobro znao otkuda su te kože, nu je, zajedno sa celom kućom, probao pečenja i janije, zgotovljene od dobrih
Sa takvim pojmovima o moralu Đurica je stupio u svet. On je držao, da je to pravilo, po kome se svi upravljaju. Pa zato ga je i iznenadila ona napomena o