Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— A šta si to ćario u čaršiji? — upita onaj što je na kaišu izgubio. — Prodao sam malo žita i vune... Ide Đurđevdan, pa ti, bogme, imam muke. Valja mi dati porezu, a moraću platiti i onom pogancu interez da će mi oči iskopati.
A i vreme je već da se pohaba, jer ovo je sad treći Đurđevdan odonda kad mu prvi put uči niše Vučevčani ono znamenito »sevte«. I doista, desiše se veoma batli ljudi, ti Vučevčani!...
Baš nekako pred sami Đurđevdan sede u mehani seoskoj: Vidak, Vesa, Golub i Bora i još neki prijatelji. Dok eto ti i Sreje.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
U crkvu je išao samo na Đurđevdan, u kavanu svako veče. Večeramo, on turi čibuk pod levu mišku, zadene duvankesu pod pojas, pa hajd!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A tu je, tek što nije, još koji dan. Bliži se Đurđevdan, dan venčanja Jule i Šandora. I sa časnicima je već gotovo. A časnici su taki ljudi da se Šandor može samo ponositi kad
Dođe i dan svadbe i venčanja. Osvanuo je lepi Đurđevdan. Cela pop-Spirina avlija miriše od silna jorgovana, a sve selo okićeno selenom, jorgovanima i vrbovim grančicama, jer
Velika soba i dve pobočne bile su ispražnjene i sav nameštaj odnet u šupu, a sobe ostale prazne da se na Đurđevdan napune stolovima punim svakoga pića i svake đakonije.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ljubavne čini su najefikasnije kada se izvode u određenom prelomnom trenutku vremenskog godišnjeg ciklusa: Đurđevdan (prolećni praznik, bujanje vegetacije i oživljavanje plodotvornih sila), Uskrs (simbol rodnosti i plodnosti), Božić
Oni se često vrše u isto vreme kada i ljubavna magija, pre svega na veliki prolećni praznik — Đurđevdan, kada se bude plodotvorne snage prirode.
Na Đurđevdan ujutru, supruzi kojima se ne daju deca „valja se“ da imaju polni odnos pa će, veruju u Gruži, uskoro i oni imati dece.
Dete svoje ime može dobiti po danu u koji se rodilo (npr. ako je rođeno u nedelju dobije ime Nedeljko; na Đurđevdan, Đura ili Đorđe; na Spasovdan, Spasoje itd.). Detetu se daju i imena babe i dede da bi stalo umiranje.
Pošto su na Poklade i Đurđevdan veštice naročito opasne, to se tada deci stavlja u kolevku krstić od tisovine. U Crnoj Gori tisov iver stavlja se detetu
Ovi običaji i verovanja vezani su za malo dete (neodređene starosti). Oni se najčešće izvode na Đurđevdan, Cvete i Mladence, dakle, za vreme prolećnih praznika, kada počinje „novo leto“.
Izvesne biljke koje dobro rastu takođe igraju ulogu u ovim običajima. „Na Đurđevdan izjutra obavlja se opasivanje dece vrbovim prutićima, da budu bujna kao vrba.
u okolini Bara, „na Đurđevdan, mati izlupa djecu, dok su u postelji, sa granom topole, da rastu i napreduju kao topola“.¹¹ Vuk, povodom poslovice
(Begović, 1986, s. 62) — Daj, Bože, brat se domaćin sinovima hranio, s unucima kitio i dičio, kao što se kiti i diči Đurđevdan listom i zelenom travom, a Spasovdan svijetom i svakim božjim blagodetom!
Matavulj, Simo - USKOK
Tu se, pri čaši vina, zavjeri Krcunu Serdarevu da će i on s njim, u četu da sveti Miluna Dragova. IX Tri dana pred Đurđevdan, pod planinom Zlostupom, u jednoj dolji, okruženoj drvima, zora zateče na spavanju šestoricu četnika.
Zato se četa krenu sa Njegušâ pet dana pred Đurđevdan, odmarajući se danju, a putujući noću, te treće zore osvanu pod Zlostupom.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Posrbljavaju se imena praznika: Sv. Georgije, Jovan Krstitelj, Voznesenije, Roždestvo Hristovo, Voskresenije — postaju Đurđevdan, Ivanjdan, Spasovdan, Božić, Uskrs. Slave se i crvenim slovima pišu u kalendaru srpski sveci: sv.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Slakomi se jadna raja, te kravu podijele; ali aga ne šće ni Đurđevdan čekati, akamoli kijamet, no odma kad počeše šarena jaja, te od čipčije do čipčije na konak, da kravu naplaćuje.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Jevrima devojka, Rabole se, majko, na sam dan Veligdan, Bolest bolovala tri nedelje dana, Bogu dušu dala na sam dan Đurđevdan, Amanet ostavlja svoje stare majke: “Da mi zovneš, majko, jermenskog majstora, Da napravi, majko, sand’k od biljura,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Evo je minula godina i u njoj Božić jedan, pa evo dođe i drugi, minu i Đurđevdan, naša lijepa slava, a gusle ne zaguđeše niti se orô poigra nigdje u plamenu, kao da je iz svake kuće po mrtvac!
„Ovaki je sjever uždio onomlani, baš neđe pre Đurđevdan, pa otrunio u nas pupove na čokotima“, reći će opet on polako. Zatijem stade nabrajati sve nerodne godine, koje je on
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
i rasla; po kom se u detinjstvu svom igrala, mladost provodila i s roditeljem mojim venčala; u koje svake godine na Đurđevdan s braćom mojom, s milom Julom i sa mnom dolazila, roditelje svoje na nji[h]ovo krsno ime, svetog Georgija, posetiti:
” S većom sam željom čekao Đurđevdan nego Uskrs. Provodili bi tu po deset i po petnaest dana. Trčao bi[h] po polju, igrao bi[h] se s jaganjci, penjao bi[h] se
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
se o Veligdanu u kolu peva ovako glasi: Dolete čelka od Boga, Kazuje leto bogato: Veligdan šaren, prešaren, Đurđevdan travkom i šumom, Petrovdan belim ječmenom.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Baš te je godine, ako počem pantite, pao Đurđevdan u Veliki Petak. Dobro to tubim, kô da je juče bilo. Bio sam uz pokojnog Parteniju momak.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
B. l. se mažu vimena i stoci, da joj činilice ne bi oduzele mleko (SEZ, 17, 577; 19, 56); ili na Đurđevdan planinka goni krave. izeđu dva zavežljaja u kojima ima b. l. (Begović, 120). U okolini Đevđelije na Veliki četvrtak 6.
najprvi ide« (ZNŽOJS, 11, 270). Naročito jaku snagu ima s. koji je ubran na Biljani petak (Karadžić, 3, 1901, 121), na Đurđevdan (ZNŽOJS, 19, 171) i u Međudnevice (ŽSS, 134).
zeta kad joj kao mladoženja prvi put dođe u kuću (SEZ, 19, 142); preperuga čeljad u kući (SE3, 16, 157): čobanin na Đurđevdan ovce (SEZ, 19, 56); bajalica mesto na kome je bolesnik »ograjisao« (SE3, 16, 276); u vodu u kojoj se gasi ugljevlje meće
žito zelenom bukovom granom (ako nema leskove), i kite bukovim granama tor i kuću (SEZ, 17, 181; u okolini Niša na Đurđevdan pre svanuća donosi se u kuću b. grančica, SEZ, 14, 134).
, takvo vime; kako se u toru b. preokrenuo, tako se u kravi mleko preokrenulo (Karadžić, 1, 1899, 207). Na Đurđevdan domaćin ili drugi ko od muških iskopa ispod najrodnije šljive b.
GNČ <42, 1932, 189, 222>). Bere se ritualno na Đurđevdan (SEZ, 16, 134). Na Cveti devojke je prenose iz šume u svoju baštu (SEZ, 19, 40).
Kad se gasi ugljevlje da bi se doznalo ko je dete urekao, upotrebljuju se grančice od v. (ŽSS, 299). Na Đurđevdan devojke se kupaju na v. ili je jaše (»etimološko« vračanje: da bi momci »svisli« za njima, Karadžić, 3, 1901, 123).
« (SEZ, 14, 43; Vuk, Posl., 1006; Karadžić, 1, 1899, 163), i na Đurđevdan (GZM, b, 1894, 374. U Skoplju čine to i Turci, »jer je to dobro za zdravlje«, GNČ, 24, 1905, 280).
i magično opasivanje vrbom, i to naročito čine žene; ono se vrši, obično pre sunca i u vezi sa ritualnim kupanjem, na Đurđevdan (ŽSS, 121; SEZ, 7, 106; GZM, 6, 1894, 371; 374; Karadžić, 3, 1901, 124; 4, 1903, 168), na Cveti (GZM, b, 265), na
i Fehrle, o. s., 144°). V. se, najzad, na Đurđevdan opasuje i vedrica za mleko (»da mleko u vedrici raste, navire kao v.«, Karadžić, 3, 1901, 122; SEZ, 32, 1925, 109; upor.
s., 143). V. grančice su apotropajon, i kao takav vešaju se o vrata i prozore, na Đurđevdan (opšti srpski običaj, koji nije napušten čak ni u velikim centrima kakav je Beograd! Tako rade npr.
grom ne udara, a ako bi se baš desilo i da udari, ne može joj naškoditi«. U nekim krajevima ta zabrana vezana je za Đurđevdan (Karadžić, 4, 1903, 168).
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ali ako se do Mitrovdana ne ugojite i ti i Kata, znaj da vam je o Mitrovdanu Đurđevdan, vezujte pinklove i selite u drugu službu.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Nisu li to poganska dela, što nekršteni ljudi tvore? Ili na putu kob motriti, na mlad mesec, na Đurđevdan, na velike godove, kod kuće, u polju o svačem čarati. Eda je to vera? I hrišćanski zavičaj, je li?