Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ove se porodice, iako imaju po jednog ili više članova u pečalbi, bave i stočarstvom, i od njega žive. Posle Đurđevdana se dižu na bačila gde podižu privremene stanove, prave sireve i maslo i prodaju vunu i ovce.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
³ Drugim sredstvima devojke u Popovcu postižu isti cilj: „Djevojke uoči Đurđevdana posade struk koprive (žare) i namjene ga na svoju udadbu.
“⁷ Slično se gata i u Sremu. Da bi devojka iz Skopske Crne Gore saznala za kojeg će se „bećara“ udati, ona, uoči Đurđevdana, uzme tri češnja belog luka, pa dva od njih nazove kojim drago poznatim imenima, a treći nazove „neznani“.
Tako, na primer, devojka u Banatu uoči Đurđevdana seje bosiljak i pri tom govori: „Ja sejem a suđenik nek dođe prekonoć da vlači bosiljak.
“ Onda će joj se, kažu, sigurno javiti suđenik u snu.⁹ U Popovcu devojke uoči Đurđevdana naberu razne trave: zanoveti, zverice, ribice, povratiče itd.
¹³ A evo kako saznaje devojka iz okoline Sarajeva hoće li se udati za momka ili udovca: „Uoči Đurđevdana uzme devojka motovilo, pa njime dirne u ćumez, gdje kokoši leže.
Tako, na primer, devojke često naberu uoči Đurđevdana travu oman i govore: „Omane, brate rođeni! Pomami (toga i toga) za mnom!
Da je utorak po drevnom verovanju nesrećan dan svedoči i izraz „crni utorak“ (prvi utorak posle Đurđevdana). U jednoj kletvi, što je takođe simptomatično, kaže se: „Drugi tornik da ne ta pračeka!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Oko Đurđevdana najmenik primio svoju zaradu, poljubio se s djedom, skrušeno se prekrstio pred ikonom Kirijaka Mihaila, naše slave, pod
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Kad bele magle, oko Đurđevdana, uskipe mlekom i povuku vlagu, To javni čin je Gospodovog plana da štedro prospe tvoriteljsku snagu, te svakom
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Nije teško prepoznati da su soba, kuća, bašta i varoš one iste u kojima je boravio dečak (pripovedač) iz Đurđevdana i Uvele ruže. Sve je na svome mestu, sve je kao nekada. Samo, deluje sablasno.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
upotrebljuje se i u gatanjima. U okolini Đevđelije, majka koja ima više dece pa hoće da dozna koje je najsrećnije, uoči Đurđevdana nameni u bašti po jedan struk b. l.
Devojke udavače uoči Đurđevdana otkinu podjednako dva pera na struku b. l., pa ako ujutru desno pero bude veće, udaće se, a ako levo bude veće, neće
Najbolje je ako se tom prilikom i obaje (SEZ, 13, 296). Naročito jako dejstvo na rašćenje kose ima sok dobijen uoči Đurđevdana (ŽSS, 117). Rašćenju kose pomaže čak i voda od kiše koja se na l. zadržala (GZM, 6, 1894, 656).
U nekim krajevima ta zabrana vezana je za Đurđevdan (Karadžić, 4, 1903, 168). U staroj granici do Đurđevdana ne unose se u kuću nikakve zelene grančice, a na Đuđevdan okiti se njima i kuća i crkva; docnije, ako zapreti grad,
grančicama, »da bi im kosa rasla kao v.« (GZM, 6, 1894, 269; 656); ponekad se češljaju sedeći na konopcu, koji je uoči Đurđevdana prenoćio na v. (»da mi raste kosa kao v., a bude duga kao konopac«, ŽSS, 118). Negde devojke ostavljaju zejtin da na v.
288; 10, 226; Karadžić, 2, 1900, 216 id), može se naći novaca (ZNŽOJS, 7, 116; 19, 211; naročito ako je nađena pre Đurđevdana, o.s., 19, 211), imaće se sreće u lovu (іbіdem, 184), imaće se sreće uopšte (ZNŽOJS, 7, 116; 19, 203).
Đ. se uoči Đurđevdana nabere, pa se ujutru, pre sunca, sasuši i strlja, i onda se šmrče protiv kijavice (ŽSS, 118). ENDIVIJA Endіvіe
(Sofrić, 98). Z. ima ulogu i u ljubavnim vračanjima. Devojka, da bi je momci voleli, treba da uoči Đurđevdana metne z. (i drugo neko cveće) da prenoći pod ružom, i onda ga meće u vodu u kojoj će se kupati (SEZ, 14, 59).
Sofrić, 101), trava od žuča (ŽSS, 118). Bere se i na Biljani petak (Karadžić, 3, 1901, 121, Levač), i uoči Đurđevdana (ŽSS, 118, Šabac), i meću ga u omahu, kojom se, na Đurđevdan pre sunca, umivaju (»da bi bile zlatne«, Karadžić, 4,
Tu, kod sela Petrijeva, ima mesto Jasenak, gde raste vrlo mnogo ove biljke. Uoči Đurđevdana i Spasovdana dovode ovde bolesnike, često iz velike daljine.
Uoči Đurđevdana devojke uzmu nekoliko zrna j. i s njima prenoće; sutra namene zrna pojedinim momcima, a jedno sebi, i onda ih na vatri
JORGOVAN Flіeder (ѕyrіnga vulgarіѕ). Jorgovan: jargovan; jergovan; ljiljak (Sofrić, 134). Bere se, uoči Đurđevdana (ponekad i pre sunca na Duhove, ili na Cveti), kao »lekovita« biljka, i njime se kite prozori i vrata (Karadžić, 1, 1899,