Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Takvi su topli običaji o Božiću, o Uskrsu, o Đurđevdanu, o Ivanjdanu i Petrovdanu; takve su prirodne i naivne svetkovine koje se vezuju za planine i vrhove, na koje jedanput
Na bračnu se vernost kod njih mnogo ne pazi. Isto tako najlepši njihovi običaji nisu o Božiću, o Uskrsu i o Đurđevdanu kao kod ostalih Dinaraca, već o svadbama.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
¹⁴¹ Veštice najviše napadaju noću, a posebno je izrazita njihova aktivnost uoči Božića, o Pokladama, o Đurđevdanu i u Ivanskoj noći. Njihova mesta okupljanja su gumno, bunari, vrela, a skupljaju se i oko kakvog oraha.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Najmenika samo mijenjali skoro svake godine, obično o Đurđevdanu, ali nam se najčešće dešavalo da nam se u službu natandrči baš neki koji se zove Jovo. Svaki drugi — Jovo.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
sam te i u tom vremenu kako predano vršiš svoje poslove, da bi tvoj gospodar bio potpuno zadovoljan s tobom i da bi o Đurđevdanu i Mitrovdanu mogao doneti svojoj sirotoj majci, koja je radila tuđe, ono malo zlehude zarade.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Jer je u Đurđevdanu i Uveloj ruži ta ljubav istina u sećanju, ali na javi - oličena u devojčici iz susedstva, koja živi s majkom, a zove se
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
l. koji je pronikao kroz glavu ubijene zmije (ŽSS, 196; Karadžić, 4, 1903, 195). O Đurđevdanu meće se b. l. u torbu sa semenjem koje se, u apotropajskom cilju, sipa oko tora (SEZ, 19, 51).
l. kite lese sa svilenim bubama (»da ih ne ureknu«, SEZ, 40, 58). Njime se opasuje vedrica o Đurđevdanu (SEZ, 14, 63). Običaj da se, ako muž i žena nemaju dece a žele da ih dobiju, pred snošaj muž maže 6. l.
Pored žrtvenih jel koja se o Đurđevdanu nose na zapis, mora se obligatno nalaziti i b. (SEZ, 16, 137). BOKVA Wegerіch (plantago maіor). Bokva, bokvica.
beže veštice (Karadžić, 3, 1901, 187); radi toga meće se on u dečje kolevke (ZNŽOJS, 7, 1902, 293; 388), naročito o Đurđevdanu (ZNŽOJS, 22, 311) a na Badnji dan njime se kite vrata i prozori na kući (ZNŽOJS, 1, 212).
To je jedan od razloga što se njime kiše (npr. GZM, b, 1894, 371), naročito o Đurđevdanu (»da bi bili zdravi kao dren«, Karadžić, 2, 1900, 99; Sofrić, 86), i opasuju (»da budu zdravi kao dren« Karadžić, 3,
s mlekom (Karadžić, 3, 1901, 122); meće se u seme za setvu (SEZ, 19, 361); meće se pored žrtvenog jela, koje se o Đurđevdanu nosi na zapis (SEZ, 16, 137). Na Đurđevdan stoka se tera samo zdravcem (SEZ, 8, 309).
G. (1. s.›). U Đevđelijskoj kazi, o Đurđevdanu, na j. se vrši obredno ljuljanje (SEZ, 40, 68). U narodnoj poeziji j. se često i rado spominje.
Ona brani stoku od činilica, i u tome cilju, da se stoci ne bi oduzelo mleko, mažu se stoci o Đurđevdanu (negde i o Svetoj Jevdokiji, 1. marta) vimena k. (SEZ, 19, 56; 32, 1925, 108 id; 40, 112). K.
,, 58). U seme namenjeno za setvu meće se koren od k., koji se prilikom setve zakopa usred njive (SEZ, 19, 361). O Đurđevdanu, i o Usekovanju (29. VIII), veša se k. više vrata (SEZ, 40, 64; 75). Žene u Bosni na Đurđevdan kite se k.
Srbobran, 1896, 190). K. se o Đurđevdanu kiti i vedrica (SEZ, 32, 109). Ljudi se o Đurđevdanu kite i međusobno udaraju k. radi zdravlja, ili »da bi bili žustri
Srbobran, 1896, 190). K. se o Đurđevdanu kiti i vedrica (SEZ, 32, 109). Ljudi se o Đurđevdanu kite i međusobno udaraju k. radi zdravlja, ili »da bi bili žustri kao kopriva« (Begović, 116; Karadžić, 2, 1900, 99),
MRTVA KOPRIVA Taubneѕѕel (lamіum). Mrtva kopriva. Pri vračanjima u korist stoke o Đurđevdanu, čobanin meće u torbu gde je bila panspermija beli luk, list m. k., i vlakno s leđa najstarijeg ovna (SEZ, 19, 51).