Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
jednu oženjenu glavu dolazi, i tako jedni̓ puta dođe na mešćemsku glavu po sto a katkad i više groša o Mitrovu-dnu i o Đurđevu—dnu. No treba i to znati da u valjevskoj nahiji mešćemski̓ glava nije više bilo upisani̓ nego samo 750.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— A znate što ga je otpustio? — Na pravdi boga!... Video ga da igra krajcara! — Tek ćete se vi posle čuditi. To o Đurđevu dne. Došao Proka u dućan da mu se nanovo potpiše bukvar. Babo izvadi devedeset groša, pa kaže: „Na, evo ti ajluka!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ostavila je za sobom i ženu Đurđevu. A Đurđe je tešio ženu: „Nisam joj, dušo, kolane pritezao, ali jača je od tebe u kolenu!
Plakala bi, kad bi Varvara polazila. Mati ih je posmatrala, začuđeno, i ogorčeno. Trifunova žena nije volela ni ženu Đurđevu, Anu. Ne zato što je Ana bila čuvena u školi jahanja za oficire u Temišvaru, nego zato što je slušala Varvaru.
Sve što Varvara kaže, bilo je za ženu Đurđevu kao sveto pismo. Kćer kapamadžije Grozdina nije sebe smatrala ni malo gorom od tih senatorskih ćerki, pa joj je taj
Zatim su, na Đurđevu komandu, povadili sablje. Kostjurin je naredio da stanu. Okrenuvši se svojim oficirima, reče da je to, što su videli,
Ono što se, kao sigurno, može tvrditi, iz pisama u zaostavštini Isaka Isakoviča, to je, da je otac Anin doveo decu Đurđevu u Kijev, posle te zime, u leto 1754. A da su i deca Trifunova dovedena.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
u Rumuniji kao dućandžije i mehandžije, naročito dvojicu, od kojih jedan ima radnju u Trgu Žiu pod Karpatima, a drugi u Đurđevu na Dunavu. Prvi je Mavrovac a drugi je Mijak iz Galičnika.
I sada ona o Đurđevu dne „iskače i češlja se“ kod ovog vira. Sudeći po Gnjilanu i kod njih su razvijene realističke osobine i preduzimljivost.
Matavulj, Simo - USKOK
Neka mu dadu barjak, pa ćemo mu dati Milicu! To tako kažemo, jer znamo da neće biti! A o Đurđevu dne stvar mora biti načisto, jer je vrijeme Milici da se udomi... Čim se čuje da je slobodna, navaliće prosioci...
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
STANIJA: Kako se sve izmeni ovde u Beogradu, otkad nisam bila. NEŠA: Ima dvadeset i osam godina? STANIJA: Prošlo o Đurđevu dne. NEŠA: E šta ćeš. STANIJA: Iza Varoš-kapije beše neko đubre i groblje. A sad... NEŠA: Sad su najlepše kuće.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Te doplovi do Đurđeva dvora, Pa zapitaj Đurđevu majčicu: Oćeš, majko, oženiti Đurđa? Ne ženi ga mladom udovicom, Već ga ženi lepotom devojkom.“ 114.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Pa ima njegovu ikonicu obješenu o grlu. Bješe je izgubio a donio mu je Ozrinić o Đurđevu dne“, reče Stana. Obje se digoše i priđoše k njemu. Janko, smijući se, izvadi iz njedara sličicu.
A danas i jest Mitrov danak, hajdučki rastanak... A o Đurđevu dne, kad se sastanete, ako me ne zatečete u životu!...“ „Ostavi se priča, no kazuj rašta si nas tražila!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Dan po dan, doći će i Đurđev dan! — Govorila s jeseni, u petak, majka udovica ćerci koja je trebala da se venča o Đurđevu-dne, tešeći je da će vreme brzo proći; a sama je trebala u iduću nedelju da se preuda, i već je sada brojala dane,
raste i napreduje) svaka tvoja rabota, kako voda o Božiću, a list i trava o Đurđevu-dne! I da ti svaki tvoj brat i prijatelj zavidi pa dobro!
(Nebo) 266 — Sve polje čavlima pokovano? (Nebo i zvezde) 267 — Svi se raduju Đurđevu dnu, samo se njih sedam ne raduju? (Vlašići — zvezdana plejada) 268 — Sivac more preskoči. ni kopita ne ukvasi?
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Ostaju u gori od proleća do jeseni ("Otišli su o Đurđevu danku,/ Ostali su do Mitrova danka,/ List opade, a snijeg zapade").
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, 25), slavi (SE3, 7, 1907, 53; 19, 92; Brastvo, 8, 1899, 82), Novoj godini (SEZ, 19, 20), Mladencima (іb., 37), Đurđevu danu (іb., 49).
L. je korisna i kao apotropajon: njenim grančicama kite se vrata i prozori o Đurđevu danu (SEZ, 14, 58) i Trojičinu danu (SEZ, 14, 66; 19, 61). L.
U Podrinju rade se, o Đurđevu dne, izvesne manipulacije sa tisovinom protivu grada (SEZ, 17, 172). Tisovinu rado drže pored ikone (SEZ, 32, 377). T.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ali već 1437. godine Turci su opustošili Đurđevu oblast — da bi mu se osvetili što su pred Smederevom pretrpeli poraz od mađarske vojske. Iduće, 1438.
Kad sretoše Đurđevu vojvodu, o skutu mu obiskoše mlade, ljube Rada u skut i u ruku, pa odoše smjerno govoriti: „Bogom kume, Oblak-Radosave,
Kad to čuo Oblačiću Rade, on potrže trostruku kamdžiju, te udari Đurđevu Jerinu: koliko je lako udario, sa crnom je zemljom sastavio; pa on uze dvije vojevode, odvede ih dvoru bijelome, ugosti
Al’ to bego ništa ne slušaše, već izvadi noža plamenita, pa on zakla pobratima svoga, kao jagnje o Đurđevu danu. Malo vreme zatim postajalo, zima prođe, a proljeće dođe, knjigu piše Starovlaše Pavle svome pobri Savi od
Sad se može po gori hoditi; nego hajde da se sastanemo na ročištu o Đurđevu danu“. Kada dođe lijep danak Đurđev, Đurđev danak — hajdučki sastanak, sastaše se do dva pobratima, i sa njima do