Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Kako bi mogô kad očiju nemam! — A ti opipaj prija nego što pokosiš. — E, kad bi ja bio đuturaš, onda bi imô na to vrimena, al̓ je meni izdato na dan koliko otkosa imam povaliti, i meni je svejedno kaki su, samo
— E, brate moj, — privati opet vilištanjac — da si ti kod mene sluga, ti bi bio đuturaš i morô bi kositi samo suva, matora cvića, a ovako ti nisi morô jaukat pod mojim vilištanom, — i on slipca makne