Jakšić, Đura - PROZA
— Molim te, gospodine, — bogoradio je Nikola, — gledaj kako najbolje znaš; ta nije šala da ja pod starost ostanem bez kuće i kućišta!
— Moraš, kćeri, i ti ići da ga dovedemo kući... Starac se već i zaboravio šaliti, pa mu je šala i izgledala malo hrapava, zajedljiva... Siromah starac!... A danas mu dođe da se i on malo našali...
Obradović, Dositej - BASNE
No holo slavoljubije! Kolike je pametne obespametilo i ostrovidne oslepilo? Orla za prijatelja imati nije šala, to lepo zveči!
Dâ bog te i drugi ozdravi. Tada ti se obojica osveste, i načnu ovako između sebe govoriti: „Brate, nije to šala, pustinja je ovo! Mi smo ovde jedan drugom u nevolji i otac i majka.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Raka se trže malo, pa poče lakše: — Ne velim ja to, Stevane, bože sačuvaj! Nego, brate, upropastiše me. Nije šala onolika šteta! — Ama šta hoćeš ti more! — podviknu Stevan i unese se preda nj. — Hoću, brate, da mi se potra oseče...
— pozva ga Mato te pođe. Kad beše kod vratnica da se rastanu, Radan hukne i reče: — Devet puta, moj kume, nije šala!... — Hej, moj veseli Radane! — prošaputa Mato i okrete naviše stazom kući svojoj...
— Ubi ga! — začudi se Pajo. — Ubi, dabome. Dogorčalo čoveku. Nije to šala ostati sa sitnom decom — pod vedrim nebom, kao prosjak!... Načini se tu galama, dotrčaše još ljudi iz sela.
« Taman razgovor i šala u najveći jek, dok eto ti momka trči kao bez duše ozgo k mehani. Smotri ga ćir Trpko, pa istrča na vrata i još čak
— Nećemo ja! — prihvati neki Jovan travar iz gornjeg kraja. — Nije to, bolan, šala, zakopati nahoče u seoski potes!...
I tako Simica i Marjan pristaše. Sad se tek otvori živ razgovor i šala. Njih dva popiše unapred poprilično napojnice; a već sutra, kad se sve svrši — biće još.
Najposle i da nađu jarugu, ali — brest? Može biti da mu se već ni korena ne zna... Kad je sebe to bilo, nije šala!... Pitaše još baba Mirjanu bi li znala kazati mestimice gde je. Aja! Baba ništa ne čuje.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Sve što ti on rekne - rečeno je. On nikad nije ludu reč izustio. Čak i šala mu beše lepa; osećaš kako ti blaži dušu kao blagi povetarac. Savete je davao ozbiljno, ukore blago...
Prilaze mirno i ozbiljno jedan drugom i zdrave se. Onda posedaju i razgovaraju. Razgovor im pametan, šala uljudna. Nikad kavge ni inata, nikad vike ni galame; a već o psovci da ne govorim. Za nju se u to doba nije ni znalo.
, itd. Za razgovorom dođe šala, za šalom igra... Ovi gorski vuci igrahu se kao deca ili kao mali mačići. Njihova mrka lica postaše vedra i vesela kao
Surep samo odmahnu glavom, kao da bi hteo reći: Hajd̓, hajd̓!... Brbljaj, nek̓ nije reči u tebi!... I opet nasta šala. Otpočeše junačke igre... Nasta prava graja: nadskaču se Stanko i Zeka.
Zar nisam?... — Jesi, jesi! — privikaše sa sviju strana. — A da bi moja šala što slađa bila, zato si ti, Klempo, u družini. — Bolje bi bilo da nam štogod pričaš nego što koješta drobiš!
Noć se spuštala lagano kao smrt... Harambaša viknu družini da se bogu pomoli. Presta šala i smeh. Sve se diže na noge i stade po redu i starešinstvu.
— reče Ivan. — Kako najma! — Mladen mi reče da je on nju napolje isterao, i da je posle toga nisu videli... — To je šala! — reče Turčin. — Naći će se ona. — Neće se naći! — reče Marinko, i kao besomučan ulete u kuću. Svi se ubezeknuše.
Pričao je svaku pričicu iz zajedničkog života sa Stankom. Njegova živa priča i vedra šala raspoloži sve. Čak je i Surep pričao zašto se odmetnuo u hajduke...
— jeknu Surep. Ali se niko ne odazva... Najedared pobesne sve. To više ne behu ljudi nego ljuti risovi... A nije ni šala!... Zavrzan je bio duša golaća... Više niko nije mislio o svojoj glavi...
Što je bliže prilazio Parašnici, osećao je kako mu sve jače srce bije. Nije šala, brate, toliko vreme ne vide on družine svoje, ne našali se šalom junačkom. I dočekaše ga kao vojvodu.
Oboriše glave goli sinovi, kao da ih je oštra kosa smrti dohvatila. Više se ni Zavrzan ne nasmeja. Nesta onih veselih šala kao nestašnih leptirova — sve ode, sve proguta neka crna slutnja... Zeka i Stanko retko kad i bejahu u Parašnici.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Jal' se mirite, jal' ćete odsad s bogom ratovati!” Dršćemo mi kao prutovi — nije šala one božje riječi, a prijeti kletvom.
Skida narod kape kuda pop prođe, a svakome puno srce. Nije šala, naš pop! Ali i jeste čovjek! Ta priliči mu da je sam vladika!
Nije šala, kao neka gospođa! Pa kake su joj one haljine, pa kako ide!... Sutradan ustala ona, stala na vrata pa gleda.
Oko glave je imala crn svilen šal, bačen preko temena, krajevi ukršteni pod vratom pa zabačeni na leđa. Iz toga šala provirivaše joj lice kao iz nekog crnog okvira. — Izgledaše mi neobično lepa. — Da se vratimo? — pitah ja. — A što?
pola u šali pola u istini, ili, bolje reći, tako da sam se ja u svako doba mogao povući i kazati im da je to sve šala i da sam ih ja hteo malo poplašiti. Posle ga savijem i zapečatim, pa legnem u krevet, ali nikako da zaspim.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pa tako i uradiše. I pop Spira se lepo izvukao iz škripca, a bio je već živ obamro! Nije šala, vladika; onako strog čovek!
— grmi gđa Persa. — Ama neki strah uš’o u mene, — veli pop Ćira, — pa nikako da se ohrabrim... Nije to šala — ići pred preosveštenstvo! Valjda sam ja To naučio! A kakve sam sreće, još mogu ja biti kriv!
Kad se on siš’o s kola, ja sam promolio glavu na frišak »luft«. Nije šala, neki’ tri sâta izdržavati k’o neki »fusbad«!
Umal’ mene nisu obrijali! — »Ovo je ili hotimična prevara, ili — veli ekselencija namršteno — ili nezgrapna šala sa mnom! A to mi ni jedno nije milo, oče Kirilo!« — Ćiro, Ćiro! — ...
I njega sam se setio na putu, e, a kako ga se i ne bi’ setio!... Naspelo mi da se malo proveselim. Nije šala, toliko već vreme sve u nekoj neizvjesnosti i strahu; kako sam ot’šo, a kako se vraćam iz Temišvara!!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ljuba iskreno ispovedi da je devojka lepa i miraz da nije rđav — nije šala tri hiljade forinti srebra! — no samo je zlo to što je vrlo nobl za njega.
Sutradan raziđu se. Ljuba se srdačno od Julke oprostio. Kad dođe kući, počne ozbiljno da se misli. Nije šala, tako lepa devojka i dve hiljade forinti! Al’ nije mu do oklevanja, nego hoće da bude stvar što pre gotova.
Puče glas po celoj varoši da je Marko Rogozić kasiran jurat. Sa takve visine pasti nije šala! Juratu ne zapoveda policija, ni varoška kuća, nikakav sud, samo kraljevska tabla. Sablju može vazda nositi, a i mamuze.
Afrika
Ali svi poznavaoci, i N. i pratioci, rekoše mi da će kroz koju godinu biti sigurno lepotica. Iako je sve u stvari šala, iako nikad neću otići da je vidim, bilo bi mi žao da to bedno devojče ne postane ipak onoliko lepa koliko je sad njena
Ona, je izvrsna igračica, puna groteski i šala. Čas je sasvim na jednom, čas na drugom kraju; čas visoko nad zemljom, čas polegla po njoj.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
No vi znate da sam ja u službi, ja sam zato od magistrata i poslat, da vas u varošku kuću vodim. JANjA: Svako i šala prokleto di-j čovek u nestreća. O talas Janja, o talas Janja! MIŠIĆ: Mislite vi da ja šalu provodim? Tu se vi varate.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Šta ima da priča da ćemo se seliti? U poslednje vreme niti jede, niti pije. Nije šala svoj dom rasprodati, napustiti, ni za polovinu cene. „A zna da mi, Isakoviči, nigde nismo bili srećni.
Nego treba, snašo moja, da se jednom, ja i ti, porvemo, na ledini, pa da se pročuje Ruma!“ Đurđeva šala htela je da bude skaradna, ali njegova misao to nikad nije bila.
je, kaže, vikao da on zna da bi oni, Isakoviči, da mogu, ceo Temišvarski Banat u Rosiju preneli, ali da će ih ta šala skupo stati. Ako dozna da nagovaraju ljudstvo da se u Rosiju seli, sve će ih, tu, na trgu, pred Komandom, povešati.
Pavle ga onda zapita otvoreno: gde mu je žena? Trifun je sad odgovarao mirno, bez stida, kao da je to neka šala. Veli, otišla je u goste kod oca, kapamadžije Grozdina, u Rumu. Odvela je i decu.
A kad se smejao, sa ženama, i u njenom prisustvu, pobrinuo bi se da svaki oseti, primeti da je sve to samo šala. Kad mu je žena bila prisutna, ni jedna druga nije postojala.
Smrznu se ruke u popova, pa ispuste dete. Iako je to bila glupa šala oficira, došljacima se činila verovatna, jer se prepričavala, sa ozbiljnim izrazom lica.
Ta to je bila šala! Nije Dunda sela njemu u krilo, u košulji! Nije on mogao, nije imao ni vremena, da to spreči. Otkud bi bilo moguće da
Pošto se Pavle nije odazvao na uzvike Ševičeve, Ševič mu je dobacivao niz gromkih šala, koje su u stvari bile niz uvreda.
Čto s Vami, knjaz? Kostjurin je to rekao, u šali, slučajno, ali je to bilo opeklo Isakoviča, jer je to bila glupa šala Ševičeva, koji je bio, tako, nazvao Pavla, prilikom prvih, familijarnih, poseta.
Činilo se da je u nedoumici, šta da misli. Je li to što je kapetan rekao, nemoć, ili glupost, ili šala? Šala na račun njegovog pitanja? Kostjurinovog pitanja?
Činilo se da je u nedoumici, šta da misli. Je li to što je kapetan rekao, nemoć, ili glupost, ili šala? Šala na račun njegovog pitanja? Kostjurinovog pitanja?
To je, kaže, trag pakla. Žig našeg porekla. Šala Nečastivog sa ljudima. Predlagao je puštanje krvi, Petru. A kljukao dete, nekim praškovima, i davao mu maka da spava.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Kažu da je „šalu Bog ostavio“. Našaliće se i na račun „svetog vladike“. Dalje, njihova je šala drukčija od erske: erska je šala mahom ubojita, oštra, kadšto prosta, dok je bokeljska šala blaga i finija.
Našaliće se i na račun „svetog vladike“. Dalje, njihova je šala drukčija od erske: erska je šala mahom ubojita, oštra, kadšto prosta, dok je bokeljska šala blaga i finija.
Dalje, njihova je šala drukčija od erske: erska je šala mahom ubojita, oštra, kadšto prosta, dok je bokeljska šala blaga i finija. Po vrsti šale više se približuju podrinjskim i valjevskim krajevima Srbije.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Dakle, vi ste udajom prestali biti devojka? RINA (uvređeno): Ali, gospodine, ako je to šala, vrlo je neukusna, i ja... ANTA: Budite strpljivi, već prelazimo na samu stvar.
RINA (opet prilazi telefonu, ali ne markira još brojeve): Slušajte, nemojte mi dozvoliti da pravim uzbunu; ako je to šala ili ako ste prevideli... ANTA: Ali ko bi se time šalio! Mislite valjda meni je prijatno što sam ga video.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Armicijaš smeje se, pristaje na sve što Čamča kaže, i bajagi pokazaće se strog. A nije šala, pet akova „auspruha”, i još ima više od pet akova u polovačetima, pa pô akova rakije, što su za „provijant” popeli i
— No ovde ćemo proći gore neg’ na čardi, — promumla i duboko uzdane gospodar Sofra. Krečar ne može da govori, nije šala, hiljadu forinti na deset akova, na njega spada pet stotina forinti, a ne zna pošto će se prodati „auspruh”.
Gospodar Sofra tek od bede odgovara, zeva, jedva čeka zoru; tako isto i Krečar. Nije šala, hiljada forinti. Sad Čamča gurne armicijaša. dâ mu znak da je vreme utaložiti gospodara Sofru.
Milo mu bilo, doduše, poljske magnate videti, ali onde se nije nalazio u svojoj koži. Nije to šala: biti šljahtec pa ne znati sa Poljacima govoriti ni latinski, ni poljski, ni francuski.
Sva je nada još u Šamiki. Šamika je već pravnik u Kašovi. Nije šala, bogatog oca sin pa jurista, kud ćeš lepšeg života!
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— Ostao si nešto dužan. — Slušaj, nisam znao da ću se ovoliko zadržati? Osamnaest godina... Ej, nije šala! Pogledaj, obojica smo osedeli! Šef ga je i dalje gledao bez reči, kao kroz mrenu. — Koliko sam dužan?
Matavulj, Simo - USKOK
Kako ću? — Udri ti mene, ili bodi, kako god hoćeš, ja ću se samo braniti!, — Neću, ni dao bog! Ovo je, da-ti, šala! — ni ako uzoćeš — doda Krcun da ga podraži... — Zato ti Janko kaže: „Udri gdje hoćeš!“ A-nu, počinji već!
Bilo je pak u njihovu pričanju i vladičinijeh dosetaka i blagih šala, od kojih ćemo navesti samo jednu: — Jednog ljetnjeg dana pred veče izide vladika iz manastira na gumno i sjede.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Umeti govoriti, to je sve. Šta mislite, pedeset, to jest, i pet, zar je mala šala? „Ja bi onu. Ja bi onoga. Gledajte, brat Simo.“ Zašto ne?
Već mi je sramota i u crkvu da idem; a ona se, sirota, iskida od plača. Ne vidiš kako se čisto gubi u licu? Nije šala, sramota od sveta. Njene drugarice udale se vajkada, a ona sirota... OTAC: Ja znam da je tako, ama što ću?
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
nemaju — ali dovoljno je da se te ličnosti susretnu da bi se zavolele, zakavžile, ušle u odgovarajuće međusobne odnose. Šala i smeh, od kojih se iskri ovaj tekst, nisu drugo do gromko vino te slobode, najslađi plod ljudski bezbožnog odnosa
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
NANČIKA: Stoji li već i u novinama? MILČIKA: Te kako stoji! Kosa mora da vam se diže. Šeset hiljada, nije šala; a u šancu nije više bilo od dve hiljade šajkaša. Znate li koliko je palo Madžara? Pogodite.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
I to je ono što se dopadalo u njegovim putopisima: laka filozofija života, dobrodušna i vedra šala, ljubav prema ljudima, prema slobodi i pravdi.
Bačvanin rodom, iz kraja gde se šala uvek volela, on je i sam bio vrlo duhovit čovek, vazda gotov na dosetku i kalambur i epigram.
1883. igrana su u Narodnom pozorištu dva njegova dramska dela: »šala u četiri čina« Dva cvancika, i komedija Podvala.
Sremac, Stevan - PROZA
Ali naposletku, kad Jova reče da je to sve samo šala, učini mu po volji i poljubi ga gledajući u priku. — E, ded’ mi sad otpevaj jednu, al’ onako štogod.
Radičević, Branko - PESME
Ona beži — za njom s' vini, Ljubni, brate, pipni, štini, Taka igra, šala taka Taman, brate, za junaka! Ajduk Veljko zna ljubiti, Al' i sabljom divno biti, Ajduk Veljko ljuti vuja, Turci
gora cela pomaknula, U ljude se drva prometnula, Tako ljustvo ka mene nagrnu, Ja ga zgleda, pa od strâ pretrnu, Nije šala, moj premili druže, Taka čeljad, a tako oruže: Ovaj nosi sa Olimpa kamen, Onaj, brate, s Elikona plamen, Onaj odu
u srcu se muti, Svak se boja poslednjeg spominje, Te poneki vako započinje: „Vala, kardaš, to bojak bejaše, Nije šala, baš nas pokrhaše, Baš kô da se svaki pomamio, I čujte me, a što bih vam krio: Ako bude kâ što neki slute, I đauri
No moji poji oda svega neme, Ka sebi vrela voda me je zvala; Al' one ćuti ne seća goleme, Vatrene misli činjaše se šala Što onaj put na njemu ja doživi, Premda se njemu srce uvek divi. 42.
ne jede; Sve jedno drugo da privati nuka, Al' jesti ne da neka teška muka; Još šalu češće on zbijati pođe, Ma ova šala od srca ne dođe.
No makar kako, đavolska je šala, I tajna njina rano se saznala, I koje, da je, nikud iz te kože, I oni ginu radi pravde bože, Oni se biju kano i
46. No stid ovi brzo presta, Brzo s' moma rašćereta, Malko stade, ali smesta Započe se šala kleta: Na krilu mu cura cupka, Pa se s njome grli, ljupka. 47.
47. Još on pita zlato svoje, I tu malko stade šala, Da mu kaže, koliko je Dragi dosad već imala. Naša dekla tu uzdanu, I suza joj jedna kanu. 48.
On s' kâ dulek o tle sjuri. — Al' već meni srce zebe, Valja, bogme, da se grebe. 141. Nije šala, mrak je svuda, Gospa jetka i opaka; Ja već vide dosta čuda, Može biti jošte kaka, Može jošte i meneka...
A oko njeg' gle vojnike, Pune one puste dike, Svaki s' čini s pedi veći, I za carem barem treći, I boga mi nije šala, Često s' četa podizala, Uvek beše od te veća, Ma im uvek loša sreća, Pa sad oni — „Brže vina!
Tu je jedna, drugom grli drugu; Spava junak, zdravo se umori, — Nije šala vazdan drž' po gori. Spava junak, vatra kraj njeg' tinja, Čuvaj, Bože, divna mi Srbinja!
Ali puče jedna puška mala, Puška mala, al' još manja šala: Na nju Ture ščeka Milutine, Zamrsi mu mozak u tikvine; Zveknuše mu prazne bakračlije. Ali jako dođe najstrašnije!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Prisilno naoružan teškom granatom, kalajdžija odjednom oseti da ovo između njega i Rožljike više nije šala, prvi put nije šala, i da se nešto konačno slomilo ili među njima dvojicom ili možda u čitavom ovome šašavom svijetu,
naoružan teškom granatom, kalajdžija odjednom oseti da ovo između njega i Rožljike više nije šala, prvi put nije šala, i da se nešto konačno slomilo ili među njima dvojicom ili možda u čitavom ovome šašavom svijetu, po kome, evo, poćoše
Za Pantelijin slučaj vlada posebno zanimanje: nije šala, babac je priznao da je bilo što je bilo, a i snaha je, kaže, napastvovana, ali se, ipak, nekako otela i pobjegla u
Zacenut od prikrivena smijeha, Miloš krenu dalje. Ova šala rasteretila ga je za čitav dan unaprijed i on, olakšan, razvedreno stade pred svoje komandante bataljona.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A ostale je peckaju, pitaju: da li je skoro snivala muža? zbog koga istrčava? Pa da bi šala bila veća, počnu je dirati za Marka. A Marko čuje, milo mu, pa se čini nevešt i samo viče: — Žene, brzo! ...
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
97. HODžA SE BOJI ZA KRČAG: Zabeležio Stevan Sremac, književnik. S. Sremac je o Nasradin-hodži priredio i izdao zbirku šala, dosetki i lakrdija godine 1894; ta knjiga je ponovo izdata 1922, pa po treći put 1952.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Osobito mi je milo, kako Velimir ume da pravi kur. LjUBA: E more, Pariz! Nije šala. 9. VUČKO, PREĐAŠNjE VUČKO: Evo frornes. LjUBA (uzme služavnik): donesi jedan i za frajlu Pijadu.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Malo zatim PERSIDA). PELA: Ovakovog stra otkad sam živa nisam prepatila. Nije šala, navuče žena moje aljine, poveza se, pak kanda u vodu utonu, a mene ostavi da budem mesto nje gospođa i jošt da se nikom
Sam je pakao morao moga nesrećnog muža naučiti da me tebi u ruke preda. Ali će ga skupo ova šala stati. Mučiću ga kao zmija, dok mu život ne isisam. SRETA (izvadi staklo s rakijom): Dobro, dobro. (Napije se.
(Dobro je kad je i sluge ne poznaju, tako će viditi da nije šala, pak se može kako popraviti). SULTANA: Orjati, ja sam u mojoj kući.
PELA: Ja nisam ništa kriva, milostivi gospodine. SULTANA: Ja sam hotela šalu provoditi, ali mi je šala zlo ispala. TRIFIĆ: Nemojte mi glavu zabunjivati.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Stari Marks navija za Anu, jedan šofer se žali na svog gazdu. Najzad, Ljubav je Ljubav, šala je šala, ali je uvek tišina kad zlatna ribica umire...
Stari Marks navija za Anu, jedan šofer se žali na svog gazdu. Najzad, Ljubav je Ljubav, šala je šala, ali je uvek tišina kad zlatna ribica umire...
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ RASTANAK Ježić se diže, njuškicu briše. „Ja moram kući, dosta je više. Dobro je bilo, na stranu šala, lisice draga, e, baš ti hvala.“ „Moja je kuća čvrsta ko grad, prenoći u njoj. Kud ćeš sada?
“ To reče, klisnu jednom ćuviku, a ono troje digoše viku: „Jež nema pravo, na stranu šala; a i ti, lijo, baš si budala!“ KRAJ Šta dalje beše, kakav je kraj? Pričaću i to. Poslušaj!
Ti što se tuđom nevoljom sladiš bar sada poso koristan radiš. Livadu štitiš, to nije šala, kad čiča dođe, reći će: Hvala!
Stajao na samom pramcu, kao sveća, prav i krut, krstio se i čudio kako laća znade put. Sve je dosad bila šala, sad vazdušni čeka put, valja ići avionom, pa je deda zabrinut.
brkom, jurio Cicu, siroticu, uz drvo jadna jedva zagrebla, gore nazebla, u gustoj krošnji poviše debla, bez topla šala, čizama, kape, duvala svu noć u prednje šape. (Cica je, znate, ovdašnja mačka. Toliko o njoj. Tačka!) Onda je . . .
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Znam kad od onoga grešnoga Sime Jovanovića naplati dvaput menicu. Kuka onaj i preklinje, nija šala 22.000 dinara. I platio čovek, ali mu ovaj nije vratio staru menicu pa je izvukao i nanovo traži.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Požuri, voz samo što nije pošao. Milutin okrete glavu na drugu stranu, jer nije voleo da se šala zbija na njegov račun. Ali ipak, kad Milan pođe u svoju bateriju, on mu dobaci: — Milane, Miko, Mikice, požuri na voz.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Braća ti se pokrivila, tebe ne bilo!“ “Čuješ li me, verna ljubo, šalom govorim!“ “Ol je šala, ol istina, i ja govorim!“ 236.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Mogla si da budeš kraljica, a bićeš drolja!” SOFIJA (zagrli ga): „Ah, Franc, oprosti mi, Franc, to samo šala beše s moje strane!” (Zagrlivši ga, izvuče njegov mač i, s isukanim mačem, koji u njega uperi, brzo se odmakne.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
LIKOM DANTA 48 LjUBAV 50 OČI 51 VETRI 52 ETERIZAM 54 KARIKATURA 56 BOLESNI PESNIK 58 NOVA SERENATA 59 MOJA RAVANICA 61 ŠALA 63 DOSADA 65 POD KRKOM 66 NA ULICI 67 SMIRAJ 69 PESMICA 71 NARODNI VEZ 72 LjUBAVNICI 74 MOLITVA 76 ODA
Jedine drage pred kojom klečim, jer na njoj ne mogu ni moje bludne gorke oči nevesele da ostave traga. ŠALA Još sam ja veseo mada se nećeš udati za mene. Ta mladići su samo sene, ne kupe novac, već uspomene.
Stanica: da nije bila data. Sećam se da je dolazilo, dok sam ja bio tamo, i do ozbiljnijih šala nego sa Turcima. Nekoliko puta nemačka Komanda na stanici u Oršavi urlikala je preko telefona, tražeći neke
Sve je to, naravno, šala. Vi znate Šoa, a znate i engleski humor. Gorki su. Teza je da je pravi vojnik, profesionalni vojnik, kukavica, a svaki
Oni, uopšte, kad se desi kakva šala, dugo, dugo, ispredaju iz nje. Gospodin Fan‑Dongen naučio je od Pariza mnogo štošta. Ne da slika.
I nama je dosadno, zar ne, i Kosovo, i jauk, itd., sve? Ta to je bila samo šala. Treba već nešto novo, ko bi još spominjao ovo, krv i sram i rat.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Evo nas u njivi. Kola stadoše pod veliki brest. Čak sa dna njive čuje se pesma, smej, govor, šala, a sve to začinjava često pucanje korenja...
Sve se posaginjalo, hitre ruke trepte no i usta ne zaludniče. Smej, šala, pesma, razležu se s kraja na kraj, a pred njima stoji zvrka mlatača i kukača; snažna muška ruka zacima starku madžarušu
varnice, pucaju učvrsli purenjaci, što su ih oko vatre poređali, a među pušničarima zavela se priča i pesma, svirka i šala.... Pušničar vadi lese, a družina se skupila oko njih pa »mezeti« i »odbira«.
joj na krilo, a ona se primakne, pa sluša i gleda, kako se sve društvo zbilo u krug, sve jedno uz drugo, pa se zavela šala i smej, da očiju ne odvojiš... I ja zadremah, pa se prućih u komišinu.
Imao je samo jednu dobru osobinu: voleo je šalu i ponekad je sam zametao smeh među drugovima. Od tih šala najvoleo je one, koje su se nekako vrzle oko suknje... Šta ćeš mu — momak je!... Ali mu je najposle i suknja omrznula.
znaš... poče on da muca, a videlo se da mu nije najtoplije oko srca, čim kmet pomenu kapetana. — Hm, šala ja, presešće ti... reče kmet i ode.
Tu se stvori dosta raznovrsnih planova, a uz njih, dabogme, padne i po koja lepa šala na čiča Perin račun. Ko zna šta li sad on radi?...
I sve je to bilo kao juče: još mu je sveža u pameti svaka šala, svaka doskočica na poslednjoj pijanci. I odjednom — evo!... Ali otkud, otkud... kad se to počelo ?...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Znaš, otkako sam se rešio da budem narodni poslanik, a mene sve onako neka tuga podilazi. Nije upravo ni šala! Velika sala, pa tu klupe, pa puno ljudi, pa ministri; pa onda tu publika i narod i svi viču, na primer...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Odmah nabije šešir na oči, pa jala na vrata mehanska! Oni viču za njim, zovu ga natrag, vele da je sve to samo šala, i da je lud kad ne zna za šalu, — ali on neće ni da čuje, nego hvata sokak. A to baš nisu trebali da rade!
— Ama nije tako on mislio... — umiruju ga drugi — bila jedna šala... — Sas čes’ nema šala! — veli ćir Đorđe, koji se raspoloži tek kad onoga izvedoše.
— Ama nije tako on mislio... — umiruju ga drugi — bila jedna šala... — Sas čes’ nema šala! — veli ćir Đorđe, koji se raspoloži tek kad onoga izvedoše. — Dobro i mnogo fala što ga izvedoste!
Dalje se od grdna smeha nije čula ćatina deklamacija, jer sve udari u smeh kad vide da je to samo šala, da se i sam ćata smeje.
— Ama, molim te, daj; ti dvesta, a resto ćemo iz kancelarijskih troškova dokusuriti. Eto, ti dvesta... — S pare šala nema! — planu ćir Đorđe i odjedared puče jedan tako strašan šamar, da se valjda čak tamo u Braziliji čuo.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Oni su se nadali da će Nemačka biti Imačka Al pošto dizanje utega nije šala, niti igračka Povremeno se vraćaju u okolinu Pljevalja Gde sve, ko i obično, škripi i gde ništa ne valja!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
SVI GLAVARI Kažuj, babo, rašta si lagala, al' na našu dušu pod kamenje! Nije šala što si učinila: pomutila tri mučna plemena i krvavu sablju izvadila!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— More, đuvendije! — iz svega glasa viknu tetka Simka. I da bi, kao što je red, sada posle kupanja nastala što veća šala, smeh, veselje, okrete se amamdžiki: — A mori, što gledaš, šta stojiš tu?
Devojke opet, koje su pre od njega čisto bežale i drhtale od straha pred njim, posle njegovih tih neslanih reči i šala sasvim oslobodivši se, postadoše još nestašnije i raskalašnije. Sve se oslobodi i pojuri.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Nastala su opet dobra vremena“, govorahu oni, trljajući veselo ruke. Nije šala toliki narod, taki pazar! Od principova vremena toga ne bi, jer bjehu mutna vremena, da se slabo i znalo kad je Božić
I bez toga, (kao što je poznato) Crnogorcima je, mimo ostale ljude, mila šala. Sad se đakon obrnu k perjanicima. „Ajde ti, Krcune, primetni nekoliko palica u odžakliju, e vidiš pomešće se iako ih
Ranjenik je s početka stenjao, pa glasnije jaukao, dok najzad bolovi mu istiskoše strašnu, čisto zvjersku riku. Nije šala provući s boka na boku a kroz ranu što se stiskati počela!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— U onom gde nema mačaka). Pitalica ima sa raznim motivima. U njima se najčešće zbiva šala ili se ko izlaže podsmehu. Naročito rđavo prolaze Turci i Cigani, žene i babe, sveštena lica i pojedine životinje.
Zdrav si, Jovo, moje desio krilo! A i tebi, tako mi vere, biće dobro preko svake mere, jer ovo je šala, a od šale glava ne boli, moj brale.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
ćera me Brko, i evo ga sad će me stići! Nego što ću činiti? Sakrij me đe!” A čoek odgovori: „Bogme Brko nije šala. Ali ne znam đe ću te sakriti; nego hodi ovđe u moju torbu u sjeme.” I tako ga uzme u torbu.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Mati igumenija, ono što je rekla, nije nimalo govorila zaisto, samo za šalu.” Ćutim ja, misleći, šala ili ne, ti baš nećeš ništa imati; pak onda pogledam i ja na njega, baš kao i on na me, pokazujući mu da ne marim za
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Jesam li vam ja rekâ da će on iskočiti, a da ga prstom ne dotaknem! Eto neka reče. A ne zamjerite vra-Brne, šala je od boga, teliš kad je čojeku na dobro! — Šta?... Šta je to? — poče Brne.
Knez ih počasti vinom. Svi su se nadmetali ko će više polaskati Bakonji. Nije šala, danas sutra on je fratar, pa čije „dite“ on odabere, toga je i bog odabrao.
to znao potanko, pa i on obrnu u šalu, i Bakonja poznade još jednoga pravoga dalmatinca, u kome nema lukavstva, kome je šala duša, koji se mogaše pribrojiti ka Srdaru i Tetki.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Jedino nenom sjajnookom ni traga, ni glasa. »Kakva je ovo šala?« pomisli lepotica rođenja iz Kamenog jajeta. Potrča levo, pa desno, pretraži kuću, pa okolinu: nigde nikoga.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Svi se smeju, pa i Lagranž. „A, sada“, produžih, „šala na stranu! Vaša mehanika, gospodine Lagranžu, bila je za mene pravo otkrovenje.
“ Zabezeknuh se kad čuh te njegove reči. Nisam bio načisto da li je to samo šala ili genijalna intuicija, jer kroz te reči prosijavao je jasno veliki, a dotle ni od koga ne izraženi zakon fizike,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
studen spolja kao bes i sestra Ѕtephenѕon uleti zadihana, sa pokislim rumenim obrazima i crnim mačetom na grudima ispod šala.
i veselog žagora koji nastaje, pojavljuje se sestra Ѕtephenѕon i žurno prolazi kroz paviljon sa crnim mačetom ispod šala.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Njena sporost i strpljenje djelovali su blago na moj nemir. Šala joj je bila tiha i bliska djetinjoj duši; umjela je da pogodi pravi put k malom srcu i da iz njega izvabi neposrednu
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Kamo se, po Bogu si ?... poludeh od muke — reče on. — E, sinovče, na muci se poznaju junaci... Nije to šala... Šta je bilo. jesu li te pozivali gore ? — Ja, pa mi reče da sutra moram sve kazati.
— Mi moramo leđa uz duvar — poče jedan čiča. — On neće dosađivati našem selu, a mi mu moramo biti na ruci. Nije to šala bolan: metnuo čovek glavu u torbu! Ne smeš ga darnuti, kâ u oko.
na reci — skupljahu se, četvrtkom ili subotom, devojke i žene seoske, te ispirahu luženo rublje, pa se tu obično zametne šala i priča, koja se produži do pozna doba.
— More, okanite se... šala, kažem vi! — Pričaj, pričaj! — povikaše devojke. — More ništa... zdravlja mi!... Sreli se na putu, pa me pratio do
Ali ti ja, crna, umreh od stida. — Što bolan, bile smo sve u košuljama. — Jest, ali opet... I produži se šala i zadirkivane, naročito na Jeličin račun.
Đurica je u početku stavljao pitanja više iz radoznalosti, tek da vidi šta će ona reći, držeći da je to sve obična šala, ali čuvši njen ozbiljan i odlučan odgovor, nađe se iznenađen i začuđen. ...
Danas će ti sigurno učiniti »fizitu...« — Šta veliš, more, je l’ to šala? — viknu Đurica. — Imaš li ti pasoš?... Znaš... ja te ništ’ drugo ne pitam, to nije naš običaj.
Čudan je i taj razlog njegovu nadanju. Sastojao se u jednoj misli: »Nije to šala, bolan, život čovečji! Živa zdrava čoveka ubiti... onako bez ičega, bez bolovanja... sad bio živ i — nema ga!«...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ujutru mu mati poranila, jer se, bogme, ni njoj nije dalo spavati — nije šala, ode konj, ode življenje! — pa iziđe pred kuću, kad ima šta vidjeti: puna avlija drva.
Ona sjede, a baka šipkom puc po koži, i obje odletiše. Nije šala, brate, vještica i njezina sila, nalet je bio od nas i naše kuće!
prođe mnogo vremena — e, šta ćeš, svašto na svoje vrijeme — kada car nekako za to saznade, i bi mu velika muka: nije šala taka bruka u carskom dvoru.
„Hvala bogu“, pomisli vezirović u sebi, „svašta li ti je imao moj otac! Nije šala, trešnja, pa usred zime“, i u čudu ubere dvije i izjede.
Sad se car nađe na nevolji. Ta nije šala: orogatio on i sva mu porodica, a ponajgore kćer mu, jer ona bijaše pohlepna na trešnje, pa se punom šakom zasula.
Ovo je velika grješnica. Onda stade car oko njega oblijetati, i svakako ga moliti da i nju izliječi; ta nije ni šala: jedinica mu je, a kako će je danas-sjutra udati?
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Direktor odeljenja mi je obećao pedeset hiljada dolara kada završim ovaj posao, ali se pokazalo da je to bila neslana šala. Ta činjenica me je bolno pogodila i podneo sam ostavku.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Tada mi je to izgledalo kao neka šala, skoro ruganje. Činilo mi se skoro nemoguće da se jedno obično srpsko seljače svrsta u isti red sa studentima koji su
Amerikanci, smagrao je, imaju po nekoliko anđela čuvara. Ova šala odnosila se i na mene te nije promašila cilj. Uprkos svih opomena, ipak sam petog dana primenio tvrdoglavo svoj
Amerikanci, smatrao je, imaju po nekoliko anđela čuvara. Ova šala odnosila se i na mene te nije promašila cilj. Uprkos svih opomena, ipak sam petog dana primenio tvrdoglavo svoj
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
“ I tako svako gonjenje svršavaše se kod njih kao pusta šala. Ali ona bi bila pošla za nj da je on, po seoskome običaju, odmah, pre vojništva, svojoj kući poveo.
Nenavidni, bolan, težačka naša pizma! Kao vele: Ilija star, a žena mu mlada, pa da ih zavadimo... 'Ajde, sreće ti! Šala, brate, sve šala! .. Je li tako, Cvijeta? — Šala, a da što? — jedva dočeka Cveta, osokoljena Pavlovim rečima.
Kao vele: Ilija star, a žena mu mlada, pa da ih zavadimo... 'Ajde, sreće ti! Šala, brate, sve šala! .. Je li tako, Cvijeta? — Šala, a da što? — jedva dočeka Cveta, osokoljena Pavlovim rečima.
'Ajde, sreće ti! Šala, brate, sve šala! .. Je li tako, Cvijeta? — Šala, a da što? — jedva dočeka Cveta, osokoljena Pavlovim rečima.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
I na ovoj okuci književne evolucije presreće nas šala i slika o metaforičkoj stonogi. Već je pomenut Matić. Svi mi osećamo izuzetnu melodijsku snagu koju nose mnogi njegovi
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Nušić GOSPOĐA MINISTARKA Sadržaj ČIN PRVI 4 ČIN DRUGI 28 ČIN TREĆI 58 ČIN ČETVRTI 92 GOSPOĐA MINISTARKA (ŠALA U ČETIRI ČINA) LICA Sima Popović Rista Todorović kožarski trgovac Živka,
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Drežde ozebli i umorni. lupaju i viču. a niko se ne odzivlje. Izgleda da je tako suđeno. Nije šala kad se carstva menjaju, bolno pomislio pop, pa ponovo kliknuo: — Hej, lipova beso, otvaraj noćas!..
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Stada sjuri u ambise Kao da su tičad mala. — Grom sa neba, to je šala. A pastira? A pastirku? A na ruci njeno čedo? — To gledati Bog ti ne dô!
Neumornoj al’ humornoj „Starmalovoj“ diki; A ta bi mi čaša vina tako slatko pala, Kâ što pada nama svima tvoja lepa šala; A čašicu razbio bih na toliko česti, Na kol’ko nam ti razbijaš brige i bolesti.
Tvoje „Šetnje“, Abu-brale, naš „Starmali“ krase, Kâ što krasi stô božićnji reš-pečeno prase. Tu se šala (ne neslana) u viceve niže: Ko okusi, sve bi više, i sve prste liže.
Pa sad dižem čašu, — e gle samrtnika! — Neka živi tvoja i zbilja i šala, Zbilja kao zbilja, šala kao šala, A srećica boljih vremena im dala!
Pa sad dižem čašu, — e gle samrtnika! — Neka živi tvoja i zbilja i šala, Zbilja kao zbilja, šala kao šala, A srećica boljih vremena im dala!
Pa sad dižem čašu, — e gle samrtnika! — Neka živi tvoja i zbilja i šala, Zbilja kao zbilja, šala kao šala, A srećica boljih vremena im dala!
šik, lažno zlato, varak. šikosan, prevučen zlatnom hartijom. škara, škare, nožice. šiag, džep. špas (nem.), ćef, šala. šuviks (nem.), hoćeš!
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
FEMA: Komi fo! Nije to šala, ma šere, ja sam gospođa vilozovica. Kažite mi, ma šere, koja je jošt tako srećna? Nije to mala briga, ma šere, da
SARA: Luster; šarmant, šarmant! FEMA: Šta vi mislite, nije to šala. Ja sam gospoja vilozovica. Koja jošt u varoši ima takvu titulu?
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ali svi poznavaoci, i N. i pratioci, rekoše mi da će kroz koju godinu biti sigurno lepotica. Iako je sve u stvari šala, iako nikad neću otići da je vidim, bilo bi mi žao da to bedno devojče ne postane ipak onoliko lepa koliko je sad njena
Ona, je izvrsna igračica, puna groteski i šala. Čas je sasvim na jednom, čas na drugom kraju; čas visoko nad zemljom, čas polegla po njoj.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Pa sada dršći, mahnit čoveče, I onde traži ljudske milosti Gde se za milost nikad ne čuje! RADAK: Oho! Baš nije šala!... Turska teskera! Pa još kakvi su strašni murovi, Da u svet beži ko se uplaši!...
O, da sam ja!... (Dršće i hoće da padne u nesvest. Turci se smeju.) PRVI TURČIN: Javaš, babo, javaš!... Šala je... STANA (dolazi k sebi, viče trogavajući): Sina! Sina!... Oh, sina moga daj!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
On klimnu glavom i tiho progovori: — Ozbiljna opomena i nama i njima. Treba se jednom zamisliti. Nije šala. Četiri godine traje. Ona duhovna spona, nazvana vojničkim jezikom disciplina, rasteže se i osipa kao konac.
Naigrali smo se karata i domina, i zasitili zajedljivih šala. Dosta nam je svega. Sada se ljutimo na sitne mane. U poslednje vreme počelo je Vojina da nervira hrkanje Lukino.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Sava Mrkalj STARAC Sva mi tužnom krepost ode, Star sam, slab sam, o nezgode! Jedva lozna kap i šala Bi sad mene razigrala. Ode moja sva milota, Ode cveće i krasota; Crvenilo i belilo Iz mog lica odletilo.
Zovite mi bake koje bajat znadu, Ozdraviću mukte kad se predam gladu... Jest, al’ bolest ne zna što je takva šala, Ne toleći jedno, nosi trista zala Koji ga ščepaše, ne može se jače, Da već jadnom ćifti duša na nos skače.
Bež’ s očiju, varalico kleta, Da za onim više ne ginemo Što na tvome gledasmo obliku! Nije šala za opsenom poći I sa vrlom sigrati se glavom, U svetu se zaboravit na se, A sve dublje tonut u propasti: Nije šala,
šala za opsenom poći I sa vrlom sigrati se glavom, U svetu se zaboravit na se, A sve dublje tonut u propasti: Nije šala, mada mi tko kaže, Što proletnom obećaš u cvetku Slatka voća za jeseno doba, A kad tamo — ono ni crvenjka: Vetar mu
Sad se skriju u lug i beru jagode rosne: Svaki im prati korak šala, nestašluk i smeh. Nije baš svagda dobro ni dobra suviše imat; Svaki ne podnosi sat više od četir’ oka.
Tako i meni srce usnama ulije život, Niko ne može drugi doći do reči lako. Sve mi šala slana, i lak nestašluk veseli, Al’ na zlo ti moje posluša usna srce.
Sve mi šala slana, i lak nestašluk veseli, Al’ na zlo ti moje posluša usna srce. Što mi je življa šala, i što su veseliji drugi, To sve lice u nje gušći uvija oblak.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
poseban mâl ― „imovina (obično pokretna), roba, stoka, blago“ marivetluk (marifetluk) ― veština, lukavost; podvala, šala merak ― želja, volja medžlis ― veće, skupština, sednica mir ― svet mirija ― porez, danak misirača ― bundeva mliti ―
Bojić, Milutin - PESME
Volelo se nekad. Ljubav! Kakva šala Ljubav!... Ali ipak. — On se čudno trza. ''Ljubav. — Šta to beše? Možda izvor zala?'' I on steže čelo, slike da ubrza.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
MILADIN: Uh, zasvrbe me, do srca me zasvrbe! ŽIKA: Eh, pa i ti! Nije ti valjda s te strane oko. Šala, brate. Znaš kako je, činovnici se šale između sebe, a ti opet... Sedi, sedi sad slobodno!
Jakšić, Đura - PESME
Zar na moje staro rame Pada ruka usijana? Je l’ to ljubav, je li šala, Te je tvoja ruka mala Na ramenu sedog starca Zadrhtala, zatreptala?
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
njenu ljubav prema Mladenu, i bojeći se da se to nije zaboravilo, ne mogući da kao dopusti niti dâ da je to zaista bila šala, ništa, mali zanos i budalaština — jer ne bi ovako i dalje produžili da žive jedni s drugim čak i više, usrdnije —
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Pred kraj svadbe, kad svatovi treba da se razilaze, bivaju oni nakađeni b. (іb., 179 id): to se danas smatra kao šala, ali je prvobitno bilo možda lustracija posle trodnevnog boravljenja u sredini duša predaka, koje o svadbi nevidljivo
Ćipiko, Ivo - Pauci
Među seljacima pop Vrane ugleda Marka, čovjeka Mašina, pozove ga i ponudi punom čašom vina. I nasta vesela šala među gostima, pjevanje pjesama i zadirkivanje.
Ilić, Vojislav J. - PESME
“ Smutiše se gosti, u viku se dali: „Kakva je to šala?“ „Zar se tako šali?“ A kum, postar čovek, srdito me zgrabi: „Vratite je natrag, vrag joj - veli - babi!
Grozno je i strašno, al' priznati valja: To je sa mnom bila neprijatna šala. Al' poslovi taki sa nama se dese, Kad rasejan čovek udara adrese. 1891.
Nad obalom, nebu gore, Tamarin se diže dvor, Svake noći, svake zore, Tu je šala, smej i zbor Tu se svako željom sladi, Da ugove samo njoj, I carica, šale radi, Diže jednom pehar svoj.
“ Što u njenom beše glasu, To podsmešljiv tvrdi lik, I sve stade u užasu, Igra, šala, smeh i klik. Al' se diže spram prestola Dagestanski mladi kan, Oko mu je puno bola, Kô jesenski, mutni dan.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Stigoše međutim do gospa Noline kuće i pred čuvenu stražnju zelenu kapiju za kolski prolaz. Tu otpoče i šala i smeh. — Šta radi, Bože, onaj žuti štajervagn? [Od tog se štajervagna gospa Nola nije razdvajala.
Malo-pomalo, od šala bi istina krupna: Nola posta redak čovek, istakoše se jasno vanredne crte karaktera: istinoljubivost, pravost,
— Kad pre! I kuda si naumio? Nije šala, poteg'o čovek u svet! — Ja ću da idem u Meksiko. — Šta reče? — Tu narednik Jova oseti da nije sasvim siguran da li
Svi zarađuju, svi znaju Pariz napamet, svi su ozbiljni i na oprezi, svima je šala oštra, malo i jetka, bogami malo i pakosna... Nisu dakle mladi, ali su zdravi. Čista rasa, čini se i dobra krv ...
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Nek i prevodi svaki kako mu na jezik dođe: šala, dosetljivost, ili lakrdija, meni je svejedno. Međutim morao sam konac i namerenije imati, kao i svaki koji neće da je
Slučajno ove nepoznatog mi auktora reči dovedu me na razmišlenije i dugim tumaranjem naučim da smej i šala, osobito na mladom licu, lepše stoji nego namrštena, ako će od kakve važnosti biti, ozbiljnost.
Smej i šala, kaže Galen, nužna je za zdravlje, produžava život, umekšava nravi i čini da se čovek od čoveka kao ruža od čička razlik
I evo čitatelja posle ovi stranputica k namereniju moga pisanja. Smej i šala, drugo ništa nije ovde za njega zgotovljeno.
Evo ovako se kod nas ženi; sad da vidimo kako se udaje. »Nije šala, ja imam 15.000. Ja moram osobitu priliku da nađem. Tko je taj? — Trgovac? Ja nisam za trgovčića: moji 15.000.
»Šta, zar je već kraj?« Kraj, gospože. Nikakva stvar ’nako brzi ne zakteva kraj kao šala i šegačina. Što je deblja šala, to kraća mora biti. Što je suptilnije društvo, to se ona brže prekratiti mora.
»Šta, zar je već kraj?« Kraj, gospože. Nikakva stvar ’nako brzi ne zakteva kraj kao šala i šegačina. Što je deblja šala, to kraća mora biti. Što je suptilnije društvo, to se ona brže prekratiti mora.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Kad god sam o toj okolnosti iz moje biografije razmišljao, uvek mi je padalo na pamet kako to odista mora biti dobra šala umreti pod tuđim imenom.
“ Nemaš nikakva prava, pa sviđao Ti se savet ili ne sviđao. I zamislite još kakva bi to pakosna šala sudbine bila: ja, koji nisam nikad u životu poslušao ničiji savet, sad da prodajem savete. Novinar?
Ja sam toliko puta terao šalu sa ovim svetom da će, verovatno, i tom prilikom mnogi misliti da je to samo neka nova šala.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Komandir je oklevao sa odgovorom i kao htede da objasni svome vodniku kako je sve ovo šala. Ali se umeša brzo Dušan: — Ne zna još. Sad će doći komandant sa spiskom. I zaista komandant se pojavi.
Iako su torbe u vojnika prazne, kao i njihovi stomaci, znaju Arnauti da se sa izmučenim i ostrvljenim pešacima ni šala ne zbiva, a još manje zameće kavga. Stigosmo najzad u Lješ, pred kojim se nalazi San Đovani.
— Ne smejte se, čuće — veli blagajnik puka. — A kada dođe ovde, objasnićemo mu da je ovo samo šala... — Eno ga! — reče neko. Prema svetlosti vatre ugledasmo popa Momčila sa čitom na glavi i u crnom kaputu.
— Nije valjda lud. — Ih, šta ćemo sad! — Pobratime, molim te, trči i kaži mu da je sve ovo bila šala — obrati se Dušan Luki. — E, ljudi, baš je čudan čovek. Luka ss diže i ode. — E ćef mi je što ga nasamarismo.
— Čućeš i videćeš — ponavlja pop Momčilo, gledajući u vatru. — Čoveče, zar nisi video da je sve to bila šala? — kori ga veterinar — Eto... — Ne znam... Sada nije vreme za šalu.
— A ko ovako potpisa komandanta? — Ja — veli Luka. — Kad sam rekao Momčilu da je sve šala, a on meni: „Čekaj da mi njima sada podvalimo.“ I ja potpišem onda „blanko“ komandanta, a ađutant napiše ono ostalo.
Zato se sada ne čuje ni pesma, ni šala. Ali na licima njihovim ne vidi se ni trag od kakvog straha. Idu stegnuta srca, pribrani. Pred veče smo stigli u Solun.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Navedeni primeri to dovoljno jasno pokazuju. Ali, sa druge strane, i u našoj i u Homerovoj poeziji ima i grubih šala.
Nas je malo, a mlogo Madžara: što nas ima? dvanaest vojvoda! Nije šala tri stotin' Madžara i šezdeset dece Karavlaa!“ Al' Kajica besedio kralju: „Kralju Đurđu, roditelju krasni, neću, babo,
svoju gospoštinu, pregleduje, brate, carevinu; najviše se oči otimahu na kićene u polju svatove: nije šala, nije šurkulija, od Žabljaka do Cetinje vode udaren je čador do čadora, konj do konja, junak do junaka, bojna koplja kako
tutnji, a planina ječi, Cetinja se voda uspljuskuje, popadaše konji na koljena, a junaci mlogi potrbuške: nije šala na gradu topovi, nije šala Krnjo i Zelenko!
ječi, Cetinja se voda uspljuskuje, popadaše konji na koljena, a junaci mlogi potrbuške: nije šala na gradu topovi, nije šala Krnjo i Zelenko! Čauš viknu, kucnu dalbulana, krenuše se iz polja svatovi, otidoše i zdravo i mirno.
Nije šala, onaka đevojka! Nije šala, onaki darovi! Podiže se kita i svatovi, razviše se svileni barjaci, zasviraše svirke svakoja
Nije šala, onaka đevojka! Nije šala, onaki darovi! Podiže se kita i svatovi, razviše se svileni barjaci, zasviraše svirke svakojake, udariše jasni
Turci misle da je raja šala, al’ je raja gradovima glava; usta raja kô iz zemlje trava! U gradove saćeraše Turke; trči Đorđe od grada do grada, i
— što šćera — kći šćerati — stjerati, saterati šćerca — kći šćeti — hteti šumadinski — šumadijski šurkulija — šala šutjeti (šutim) — ćutati ščekati — sačekati, dočekati
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
“ XXIII Ona opomena tajanstvenog „Čovjeka iz Jame“, ostavljena u đačkom logoru, nije bila samo obična šala ili prazna prijetnja. Mala družina, svi izuzev Lunje, nije ni slutila šta im se sprema.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Bojim se s ustima; nije bilo za svašto i svakad božije hvale u mojih usti, negoli moje su besede bile šala, laža, laskanje svetsko, ukor, pokor, prekor, šega i smeh.
Al' u crkvi sve tek graja i buna, metež i smućnja se čini. Ništa ni malo ne fali od mehane: maskara, smeh, govor, šala, ukor, pozor. U crkvi se to staje ka u nekoj banji, na trgu li kome, i ostalih zurnica, svi što isto prizjavaju!
Kamo li žalostiva lepa deca i čoveči hubavi lepi stasi? Gde li je šala i maskara, lepo i skupo ruho i gizdave meke postenje, visoki i široki domovi, krasne polate i kaštili?
Eda božiju i čovečasku zair možemo majstoriju koju isporediti slično? Ta ovo je isto jedna šala a više grehota, — to će se odgovoriti koje je bolje i više znanje to svetsko, crkovno li; ili: daleko je od te lakrdije
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
“ A pobratim Pajica mu odgovara: „Za koga, more, gazimo ovo blato, a pobratime?!...“ A bacao je oko — nije šala, toliki trijumfi! — i na Zonu Zamfirovu, ali još nije preduzimao ništa. Nalazio je da nije vreme još.