Afrika
da će brod ostati do ponoći, ja i još dva mlada poznanika sa broda silazimo u već prepunu šalupu koja polazi obali. Šalupa nije uopšte osvetljena, baca na nas oblake otrovnih gasova, i ide izgleda čitavu večnost kroz potpun mrak.
Preko keja se vidi drugo široko platno vode obasjano jedva mladim mesecom. Velike priče oko pitanja kad će se šalupa vraćati. Gazda šalupe, crnac, džandrlja dok odgovara da ne zna i, pošto žuri, svršava nuždu tu, sasvim međ nama.
Međutim, pokazuje se da pravi trkači dremaju u senci. Vraćamo se na pristanište. Šalupa je tek stigla, crnci klate lampama i istovaruju kamembere velike kao točkovi.
„Vi pravo, vi pravo, ali sad ne može, sutra!“ I šalupa se sve više udaljuje od broda Ostaje još deset minuta do polaska broda. Potpun mrak.
Vuije i ja silazimo na obalu punu piroga, čamaca rastovarenog voća. Prolazi nedaleko jedna petrolejska šalupa puna crnaca. Ova je toliko puna sveta da se čini kao da se samo nije sasvim utopila. Vuije se uzbuđuje, viče: „Kuda?
“ odgovaraju dva crnca sa krme. — „Možete li čekati mog druga dok uzme stvari?“ — „Može, oko pet minuta!“ i šalupa skreće s puta da pristane. Posle ovoga kratkog razgovora, nastaje pola sata besomučne žurbe.
To je jedna sasvim obična vrsta malih majmuna zvanih „rečni“. Čini se kao da šalupa bira svoj put između ostrva čisto po ćudi svog krmanoša; ona ostavlja sa strane često šire rukavce da bi uplovila u one
Na pola puta presreta nas jedan od mojih nosača; vraća se sa obale da mi javi da je šalupa već prošla. Zašto je prošla pre vremena i zašto me nije sačekala?
Oni su se dogovorili između sebe. Šef sela je i došao da vas zagovara, kako bi šalupa imala vremena da prođe, i oni sad svi za jedno dele novac kojim ste platili onu drugu šalupu!
Stigli smo na bak pred podne. Čekali smo da nam dođe šalupa koja ća nas prevesti na drugu obalu. S ove strane bile su još sasvim divlje obale, nekoliko koliba i piroga; sa one se,
Dugo vremena i vike dok nas šalupa preveze na drugu obalu. Tamo je bleštava i velelepna vizija crnoga sveta. Nagi ljudi koji trče u poslu izlažući tamninu
Petrović, Rastko - AFRIKA
da će brod ostati do ponoći, ja i još dva mlada poznanika sa broda silazimo u već prepunu šalupu koja polazi obali. Šalupa nije uopšte osvetljena, baca na nas oblake otrovnih gasova, i ide izgleda čitavu večnost kroz potpun mrak.
Preko keja se vidi drugo široko platno vode obasjano jedva mladim mesecom. Velike priče oko pitanja kad će se šalupa vraćati. Gazda šalupe, crnac, džandrlja dok odgovara da ne zna i, pošto žuri, svršava nuždu tu, sasvim međ nama.
Međutim, pokazuje se da pravi trkači dremaju u senci. Vraćamo se na pristanište. Šalupa je tek stigla, crnci klate lampama i istovaruju kamembere velike kao točkovi.
„Vi pravo, vi pravo, ali sad ne može, sutra!“ I šalupa se sve više udaljuje od broda Ostaje još deset minuta do polaska broda. Potpun mrak.
Vuije i ja silazimo na obalu punu piroga, čamaca rastovarenog voća. Prolazi nedaleko jedna petrolejska šalupa puna crnaca. Ova je toliko puna sveta da se čini kao da se samo nije sasvim utopila. Vuije se uzbuđuje, viče: „Kuda?
“ odgovaraju dva crnca sa krme. — „Možete li čekati mog druga dok uzme stvari?“ — „Može, oko pet minuta!“ i šalupa skreće s puta da pristane. Posle ovoga kratkog razgovora, nastaje pola sata besomučne žurbe.
To je jedna sasvim obična vrsta malih majmuna zvanih „rečni“. Čini se kao da šalupa bira svoj put između ostrva čisto po ćudi svog krmanoša; ona ostavlja sa strane često šire rukavce da bi uplovila u one
Na pola puta presreta nas jedan od mojih nosača; vraća se sa obale da mi javi da je šalupa već prošla. Zašto je prošla pre vremena i zašto me nije sačekala?
Oni su se dogovorili između sebe. Šef sela je i došao da vas zagovara, kako bi šalupa imala vremena da prođe, i oni sad svi za jedno dele novac kojim ste platili onu drugu šalupu!
Stigli smo na bak pred podne. Čekali smo da nam dođe šalupa koja ća nas prevesti na drugu obalu. S ove strane bile su još sasvim divlje obale, nekoliko koliba i piroga; sa one se,
Dugo vremena i vike dok nas šalupa preveze na drugu obalu. Tamo je bleštava i velelepna vizija crnoga sveta. Nagi ljudi koji trče u poslu izlažući tamninu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Jedna šalupa razvrati izvestan broj, i mi prođosmo kao kroz kapiju. Za nama se mreža opet zatvori. Sada smo tek sigurni, i ljudi