Afrika
Sve su stare, ružne, tetovirane, nakinđurene i nabeljene. Krepovi, pojasi, šalvare, minđuše, čitave kolajne od teškog srebra, korali; zlatom vezene babuše na nogama, prstenje do samih kanisanih noktiju,
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Sve ženske nose šalvare. Retko izlaze iz kuće i bašte, naročito devojke. One vezu tursko-istočnjačke šare na košuljama i na rupcima, smatrajući
Radičević, Branko - PESME
Da zadugo ti mrtva ležaše! Zar ne vidiš: ritine su lude Čim se čvorci po gradini plaše! Gledaj samo te šalvare ude, Zar ne vidiš da se poderaše?... Ustaj, pirni, ne počasi časa — Pa Turčinu ni traga, ni glasa!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Podvila ona noge pod šalvare, kolenima pritisla platno, jednom ga rukom drži zategnuto i palcem pritisla šav, a drugom šije brzo, silno...
Sve lepo obučene: na glavi im bele, kô sneg, marame — šamije; tesni jelečići pripili im se za oble grudi; šalvare široke, lepo nabrane na bore; rukavi od providnih košulja takođe široki, te se iz njih slobodno pomalja bela, obla, puna
Jer koja bude tom vodom poprskana biće skoro udata. I ona ih prskaše. Pod pazuhom joj ćupče, zadigla šalvare, šamija joj pala, kosa se razbarušila, jelek popustio...
— Drž’ je, drž’! — viknuše ostale, i svi potrčasmo za njom. Šalvare joj šuštahu, prameni raspletene kose šibahu je po plećima, a ona se previja, beži, smeje slatko, silno, razdragano...
Ja sam stao. Nisam osećao glad. Gledao sam i razgledao haljine što behu oko trešnje. Naiđoh na Lenkine šalvare od đizije i mintan od jumbasme. Poznao sam ih po onim zlatnim širitima.
Cela je kuća na njoj. Niko vode da joj donese, a kamo li što drugo pomogne. Rastrgla se od posla. Kukovi joj izišli, šalvare se smakle, učkur otpasao.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
U Mačka lula veća od glave, šalvare turske od svile blijede, odbija muški dimove plave i čudne priče prede li, prede: „Pođem ti jednom, delijo stara,
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Slobodno bi se otkopčavala, razgolićavala prsa i rukave i same šalvare, da bi osećala kako bi jednim pokretom sve mogla sa sebe da zbaci.
Sofka ostade i dalje nagnuta na prozor osećajući kako joj šalvare dugo, teško padaju po kukovima i kako joj se puna pleća, usled tog njenog ugibanja i uvijanja, dodiruju.
Kratak, dosta otvoren jelek sa žutim širitima kao i šalvare sa velikim kolutovima oko džepova i nogavica od poređanih zlatnih, žutih gajtanova.
A cele šalvare izgledale su joj kao da nisu njene, jer, zbog toga što su bile krute i nove, činile joj se šire i kao da se ona iz njih
u lakovanim cipelama, zakopčanim na kopče, s visokim potpeticama, koje su joj dobro činile, jer joj zbog njih šalvare nisu dodirivale zemlju i dizale prašinu, pope se gore, materi. | Kao svakad čestita materi Uskrs i poljubi je u ruku.
Od besa stiskajući prsa, da bi od bola čisto jaukala, i dižući šalvare, da što brže i sigurnije korača, brzo pređe sokak, česmu, i uđe u kuću. I gore, i dole, i svuda su gorele sveće.
I zato je bila obučena u raskošno odelo, u teške, crvene kao krv šalvare, sa velikim žutim kolutima od srme oko džepova i nogavica.
I silinom, punoćom i razdraganošću tog svog glasa ispupio bi celu kuću, čak ovamo gore, do Sofke. Ona, zadižući šalvare, da joj ne bi smetale, a i kosu sklanjajući iza vrata, potrčala bi odozgo k njemu. — Evo me, tato.
se, kao da ga i nema, tako su pored njega istrčavale, vitlale se, ne bojeći se više ni jedna da li joj se nisu slučajno šalvare smakle i bedra, polovine joj se vide više nego što treba, i da joj nije jelek i mintan sasvim zakopčan.
Dole do kujne, u onoj velikoj sobi, Sofka je već spremna i obučena čekala. Na njoj je bila sama svila. Ali ni šalvare, ni njena gotovo gola prsa, pretrpana nizama i dukatima, nisu mogla od dugačkog i gustog nevestinskog vela sasvim jasno
nije sada sa sobom smela raditi, osobito oko svoga tela, jer je znala da, kad bi počela ili da namešta kosu, razgrće šalvare, da bi slobodno mogla kročiti ili, kad bi ta sada oznojena prsa počela brisati, da bi svaki odmah s podsmehom
joj usta dodiruju njihne tvrde čvornovate ruke; kako je njihni brkovi, brade, kose dodiruju po licu, i kako je kroz njene šalvare, jeleke od svile čisto bodu krute, dlakaste haljine njihne.
Stanković, Borisav - JOVČA
MARIJA (sa svećom, smeteno, zadižući šalvare da se ne spotakne, u strahu ne zna kuda će; pođe čas na jednu čas na drugu stranu; pođe u sobu gostima, više da bi se
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
su nekad ovde čitale Lotoja, Mopasana i druge, leškareći na leđima i obratno, ogledajući svoje snežne zube i šarene šalvare u zlatom uokvirenim ogledalima.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
na ulici Todora sa ženama „gubi se ispred Sofkinih očiju”, a „Sofka ostaje i dalje nagnuta na prozor osećajući kako joj šalvare dugo, teško padaju po kukovima i kako joj se puna pleća, usled tog njenog ugibanja i uvijanja, dodiruju”.
zamislive mišićne dinamike vodi ka vrlo intimnim, čisto telesnim Sofkinim utiscima: o doticanju tela s odećom (otuda „šalvare dugo padaju po kukovima”, tj.
kukova); pa o jedva uhvatljivoj razlici između ravnoteže koju telo održava i teže koja se oseća u samoj odeći (otuda „šalvare teško padaju”); najzad, o onim neponovljivim, za tuđe oko nedosežnim unutarnjim opažajima koje čovek ima o pomeranju i
Naime, to što junakinja oseća „kako je kroz njene šalvare, jeleke od svile, čisto bodu krute, dlakaste haljine njihne”; što su im ruke „tvrde čvornovate”; što su „kosmatih
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Obukli ga u, Srbinu, smešnu odoru, u nekakve polovne crvene šalvare, mintan od basme n veoma iznošenu đečermu staroga kroja.
Prebledeo, smutio se, te mu još smešnije došle i šalvare i bedna čalmica oko glave. Nikad Bogdana nije mogla ni sanjati da je njen Miloje postao tako bedan Mustafa, ne silni
Samo je odgurnuo. U tom je pukao revolver iz arnautske ruke i prošao, da prostite, samo kroz buline šalvare. Arnautin bacio revolver u vodu, pa svi u Gilane u sud. „Ima li Turaka, ne dajte, kaurin sve pobi, eto i žene!“...
Krakov, Stanislav - KRILA
Čuo je Ivonin smeh n okrenuo se. Navukla je neke providne šalvare, namakla na grudi isečeni jelek, a na bose noge na makla grivne i zlatom vezene papuče.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Sve su stare, ružne, tetovirane, nakinđurene i nabeljene. Krepovi, pojasi, šalvare, minđuše, čitave kolajne od teškog srebra, korali; zlatom vezene babuše na nogama, prstenje do samih kanisanih noktiju,
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Čak i za odelo, koje će šalvare, koji mintan da počne svaki dan da nosi, prlja. I mati, ne samo da se u tome osećala ponižena, da je to vređalo, no,
još jednako milo lice, i zasukani joj rukavi, i na grudima ispala joj košulja, i usled rada, sagibanja, iskrenute joj šalvare, bošča koja je otišla čak na bok.
Idući tom suprotnom stranom gde sunce obasjava, ona se sva sija. Njene bele šalvare, široki rukavi mintana joj prozračni i osvetljeni suncem, čine da joj se još jače kroz njih vidi, ocrtava, mlado joj
Stanković, Borisav - TAŠANA
) TAŠANA (prilazi ogledalu, šamiju jače razgrće, da joj se vidi više lice i kosa; jelek bolje zakopčava i više diže šalvare, da bliže dođu jeleku; seda na minderluk). Ulazi Saroš. SAROŠ (ne sme dalje da kroči): Dobro jutro! Smem li?
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Ali dosta. KOŠTANA (produžava pesmu): Az li te gledam kroz mare U tija džanfes šalvare, Gde tiho mineš po dvore, Kako jelenče kroz gore.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
se još lepše i još bujnije; čuješ kako zveckaju đerdani i dukati, i trupkaju kondurice i papučice i šušte svilene šalvare, a miris od đulijaka se prosuo po sokaku, pa, kao magla zemlju, pritisnu mirne gledaoce.
Mane stoji, ne igra, gleda igrače. Gleda u Zonu, vidi Zonine svilene šalvare i lagirane kondurice; čuje šuštanje svilenih šalvara i oseća miris, dah njen oseća, pomešan s đulijakom iz Kazanlika, —
Dole svilena suknja i šalvare od juma basme. Sve to razgledaju drugarice i pitaju je: je li joj žao kuće i majke, je li joj žao što će da ide u tuđu