Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Plače. Puna joj se ramena tresu. Lice joj sakriveno u šamiji i ugrejano, okupano krupnim, sočnim suzama, jasno nežno odudaralo bi od crnine šamijine. Oči joj vlažne, tamne.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A međutim po njenoj ugužvanoj anteriji, po njenoj šamiji, već ulubljenoj, sasvim prilepljenoj oko vrata, slepoočnjača i potiljka, videlo se da leži i spava tako obučena, i to više
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
pazar, pa do tada nije dolazio i nije čuo za smrt očevu, pa kad bi došao, ušao, video nju, gore, do čekmedžeta, u crnoj šamiji, odmah bi se trzao, dosećao i ulazeći uznevereno pitao: — Šta, zar gazda?... — Eh, Bog da ga prosti!
Omanja, suva, u suroj, prostoj odeći seljanke. Samo, od seljanke razlikovala se po novoj šamiji i po novoj, celoj anteriji. Presukana, ponizno dočeka baba-Stanu. Pozdravi se.