Jakšić, Đura - PROZA
Stana je obukla svoje stajaće ruvo, glavu je zabulila belom kupovnom šamijom, pa nije zaboravila više levog uveta i jednu crvenu ružu zadenuti; zubun beo kao sneg, a po njemu razne šare, po
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
I da joj nije bio spreda jako narastao vrat, guša, bila bi i lepa. Pa i ovako, kad se poveže šamijom, prebaci je preko vrata, te joj se ne vidi ta narasla guša, izgledala je dosta lepa.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Jer mučno beše mojoj materi pristupiti. Kao da sad i nju gledam gde pogurena, u svilenoj anteriji, povezana crnom šamijom i to tako da joj se samo nos i oči vide, pretura po svojim sanducima i dolapima.
— I to „da znaš“ naglasi. — Znam ja sve, ’adžike — poče majka ti pribirajući se i brišući oči šamijom. — Ako nisam bila kuma i starojkovica, a drugo sve znam. Ali, što ja...
Ćute oboje. A ovamo gledaju se krišom ispod oka, a oko usta im igra prkosan osmeh. Ona, u tesnom jelečetu, povezana šamijom, s nestašnim i prkos1 Filiziti — kidati izdanke na korenima duvana.
Kad se povratim u sobu, majku ne mogu da poznam. Obukla se u stajaće ruvo, oprala glavu, zabradila se lepo šamijom, te joj obrazi odskočili. Sela do prozora i sa zavučenim rukama u pazuhe gleda na ulicu, naslonjena čelom na okno.
Napolju hladan i vlažan mrak... Tečina majka sedi u čelu; na njoj kratko džube, povezana je modrom šamijom, te joj se blago, izbrazdano kao smežurana dunja, lice sija.
I sestra plakala: Jovane brate, Jovane! Ti si mi cveće prolećno! Završi. Svi ćute. Čuje se plač. Šamijom že ne brišu oči. — Tu li nađe? — odazva se muklo č’a Mase.
Posle se diže. I pošto od plača razuzureno joj i popustilo odelo pritegne, ponovo se zabradi šamijom, ali sada dublje, da joj se vide od uplakana lica samo oči i jabučice, i kad od onoga što mu je iznela na grob razda po
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ubrađena šamijom zatvorenožute boje. Lice joj tužno, puno bora, žuto; oči gotovo iste boje kao i lice, pogled izražava neku večito
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Slobodna, ništa ne krijući na sebi, nikad sa izvučenom iznad čela šamijom i skrivenim cvećem po kosi, već uvek onaka kakva je inače unutra, u kući, i sa još slobodnijim pogledom, uvek kao u
Tako isto, da joj ne bi prašina padala po kosi, bila je ovlaš zavila glavu velikom zejtinlijom šamijom, te joj je lice odudaralo jasnije i svežije. Vetrila je i pajala sobe.
Poče da se čuje ono njeno umereno, u dubokom snu pućkanje na usta. Sofka, pošto uvi drugom starom šamijom svoju tešku kosu, da joj se ne bi u spavanju umrsila i sutra je morala ponovo da češlja, leže pored matere.
Bile su spremne. Čak i Magda, i za čudo sasvim kao što treba, do grla zabrađena novom šamijom i sa zakopčanom košuljom. A ta zakopčana joj košulja oko vrata za nju je najgore bilo.
Obučena je bila pola seoski, pola varoški: u anteriji, zabrađena, istina dosta novom ali prostom šamijom, u belim debelim čarapama i opasana seljačkom futom i sa obešenim nožićem o pojasu.
Jednako se još zabrađivala žutom, prostom i jakom šamijom, jednako opasivala futom, o kojoj je visilo nošče sa nekoliko ključića od raznih sanduka.
Stanković, Borisav - JOVČA
ZULFA (ulazi tiho i seda na stolac prema Jovči, podalje; u raskošnom odelu, s nizama o vratu, zabrađena tankom, finom šamijom, tako da joj se vide samo oči, krupne, sjajne, žive; pogled joj je umiljat, nežan, čežnjiv, dok je Jovča u početku gleda
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
je, u leto 1839, viđao Kneginju kako hoda, pod jarom, savskom padinom, pored Ičkove kuće, zabeležio je da je „sa crnom šamijom, raspletenom kosom i u crnoj vezenoj halini ličila više na kakvu kaluđericu nego na vladajuću kneginju“.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Ho!... Sećam se sad!... Kad dođe ona crna veštica, Zbrčkane brazde sramnog obraza Sa prljavom je krila šamijom. To beše ona!... Al’ šta je ovo? (Podigne sa patosa opaljen pištolj, prevrće ga, razgleda, tura prst u cev.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Malo pogrbljena. Zabrađena zatvorene boje šamijom da joj jače odskače i beli joj se vezena oko vrata bela maramica. Suva, pametna, stroga lica; očiju uvek jako, jasno
pred sebe, i polako, čisto, rastavljajući komad po komad od mesa, jede, meće ga u svoja smežurana, bez zuba, crnom šamijom stisnuta usta, te to celo jedenje njeno liči više kao na neki red, adet, a ne na jedenje, hranu.
kapiji u haljinama neveste, šalvarama od jumbasme, sa zakopčanim mintanom na prsima do grla, i zabrađena ne čajkom već šamijom, sa licem ne devojačkim, izvučenom i rastresenom kosom oko vrata, oko ušiju i po čelu, već mršenom i celivanom kosom;
Ljutitim korakom pojavi se u dvorištu. Ona je sedela na kamenu u sredini. Prekrštenih ruku, povezana dugom šamijom, u prostom mintanu, prostim šalvarama. Mati joj je tamo, oko zida i bunara, radila. Č̓a Marko sedeo u ćošku.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Tašanina soba. U veliko dan. Po sobi posluje Tašana. Malo dublje zabrađena šamijom, da joj prašina ne pada na kosu i lice, obučena u svakidanje odelo, samo u jeleku, sasvim nezakopčana, bez pojasa, već