Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sela je pod orah i gorko plakala. Sedi na šamlici, po starački, obgrlila stablo koliko može, i šapće: „Hranitelju moj, prijatelju moj!
” Pogleda, tamo malo dalje, otac njen sedi na drugoj šamlici, i jeza je prođe od glave do pete: slični, ne kao otac i kćer, nego kao dve starosti.