Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Izgledao mi je kao neki osiromašeni beg, koji nije prodao očevu kuću. Ja nisam čitao Šantića – zašto bih ga čitao? Kad hoću da čitam, čitam sonete Mikelanđela, ali sam Šantića poštovao.
Ja nisam čitao Šantića – zašto bih ga čitao? Kad hoću da čitam, čitam sonete Mikelanđela, ali sam Šantića poštovao. On mi je pričao o Mostaru i Dučiću, o mladosti, o onom što je zauvek prošlo.
Otišao je u diplomatiju. Šantić je ostao u Mostaru; nikad se nije ženio. Ja nikad nisam video tišeg čoveka od Šantića. Puk, dakle, vežba to leto u onom strašnom kamenjaru, a sunce nas obara i tražimo hladovinu. Hladovine nema.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
- barem kako ga je Crnjanski tumačio - zbilja oslobođen od stalne metričke sheme koju je srpski stih podrazumevao sve do Šantića, Rakića i Dučića, onda bi prirodno bilo očekivati da će se u njemu sintaksa znatno približiti običnoj ili proznoj
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Pravo obilje patriotskih pesama nalazimo kod trećeg pesnika, Alekse Šantića (1868-1924). ali je on više produžio ovaj tradicionalni žanr nego što ga je, kao Rakić, u novom duhu izmenio.