Jakšić, Đura - PROZA
Stanina mati oborila oči dole, pa sluša gde joj nešto kaluđer šapuće. Nisam čuo šta joj je govorno, ali sam primetio na njenome zbrčkanome licu da kao ne pristaje na ono što joj on
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
visinama, i glas mu slušali i s konja, i iz groma, sada ga vidimo kako nem, klečeći, u pepelu, s čelom pri temelju, šapuće u uvo gluvoga kamena, kojim sluša, i možda čuje, Bog.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
veliki triod i sve miče usnama i tajno govori, a u onoj knjizi sve sama imena, začalno pisme crveno; tako premeće i šapuće ona imena, ne znam kakva su, i baš ne htede na me da pogledi.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
pred kancelarijom i ona torba sa glavom šećera, i što kapetan sad, kad hoda izjutra po kancelariji pripijajući kavu, šapuće neke brojeve i često se udubi u računanje...
Anđa uze mašice, pa stade jednu po jednu žišku turati u onu vodu, a sve miče usnama kao da nešto šapuće. Zagasi tako devet žišaka, pa dade Smilji čanak. Smilja brže-bolje pohita kući. — Prijo! — viknu za njom Anđa.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Nije se mogao skrasiti na jednom mestu. Grudi mu nabrekle, a srce igra od radosti. — Zavade se dvojica — šapuće on — a ja tamo te spotaknem ugarke. Povučem stranu jednom, i on dobija... Jedan pada, drugi skače...
Ali sad, kad mu i jedan star čovek veli ono isto što mu jednako njegova crna misao šapuće, sad mu se učini da je u pravu da tako uradi!... I šta ga se tiče Stanko!... I ko je taj Stanko?...
— vikao je Marinko, hvatajući ga za rukav od košulje. — Eno, vidi, kako se rebri!... Gledaj, gledaj, kako joj nešto šapuće!... vidi, vidi, vidi, kako se ona smeška!... sigurno joj priča o svome junaštvu i tvojoj sramoti!...
Pred očima mu se javi slika Stankova: kako bezbrižno igra pored Jelice, kako joj nešto šapuće na uvo, i kako se ona smeška; zatim, kako ga je on privrebao i opalio pištolj... Savest ga nije grizla...
Seta neka zavlada ovom uzinom, kojoj su zidovi dve vode: jedna što šumori i šapuće kao lopov, i druga što ćuti kao mrtvac — a pokriva ih nebo naoblačeno... 14. NAJEZDA Sutradan osvanu kiša.
Ali sve beše tiho i mirno... Samo je šaš šuštao, kao da šapuće... Ivankovo se uvo brzo naviknu na ovaj šušanj, i on sedeći gledaše po pomrčini da mu se ne bi što otelo od pogleda...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Laku noć... dosta je, ukebaće nas! — šapuće Jula, i otima ruke za koje se Šaca kao davljenik uhvatio, i ne pušta ih, nego joj šapatom odgovara, pa se tako tiho
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Sad čika-Gavra uhvati za ruku gospođu Makru, pa je vodi do drugih vrata; nešto joj šapuće, da Čekmedžijić ne čuje. — No, kako vam se dopada moj Ljuba? — Fajn — zdrav momak!
Firange su, istina, bile tanke, bele, al’ opet mu je nešto mračno; rad je frajlu pri suncu videti. Čika-Gavra nešto šapuće sa materom, te s njom ode u drugu sobu. Čekmedžijić ovu priliku uluči da digne firange.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I mrvi se nešto u meni i plače i rida i glas neki čujem kako mi šapuće, a ništa ne razumem. Jao meni, kakav je skandal taj moj razum kad on ne zna, da me nauči prosto jednu stvar: smem li
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ne može. A što da ne može? – čuo je, kako mu neko, kao Trifunovim glasom, šapuće. Pa dosta je da te ostavi nedelju, dve, tu, dole, da te groznice umore, a uši da ti pacov pojede.
Činilo mu se da čuje, kako mu Đurđe šapuće: „A šta si imao da laješ, kome si se carstvu privoleo? To se, dugonjo, ne kaže!
U tom svom snu, na putu, Pavle usni svoju mrtvu ženu, kako leži kraj njega, polugola, providna, i šapuće mu. Bila se prolepšala, za svatove, neočekivano, pa je u svoje svatove ušla, kako ju dotle niko nije znao.
Gospoža Božič se, međutim, osvrte, tražeći očima svog muža, a kad vide da ga nema, blizu, poče da šapuće kapetanu, prešav sa nemeckog na prigušene reči njihovog, maternjeg jezika. Držala ga je za ruku. Bila je prebledela.
Zvera, kao da ga je stra! Njegova mati onda poče nešto da šapuće njegovoj babi, a baba se na to udalji nekuda i vrati sa dugim prutom u ruci.
Kad godine prolaze, a devojka čeka, željna ljubavi, željna muškarca. Neiskusna. Pa se onda javi muškarac koji šapuće, obećava, kune se na večnu ljubav. Kaže, dotle nije znao šta je prava ljubav. Ona je prva.
Čuo je kako mu, kao izdišući, šapuće: „Mi se, serce, nećemo više susretati, na ovome svetu. Ne ostajem nadežna, nego znajem, nikad!“ A kad to reče, kriknu.
Isakovič tada, najzad, uvide da muž, ili sve zna, ili je čuo šta mu gospoža šapuće, ili je to pogodio. Božič ga je, međutim, ispratio, ljubazno. Kapetan mu je, kaže – sunce mu jarko – za srce prirastao.
Video je da se Višnjevski klanja njegovoj ženi, ali nije video kako joj šapuće, i zabada nos, u kosu. Kad bi Višnjevski izvodio svoje društvo, posle večere, da šeta po bašti, uzvikivao je da je
Njen korak providni, nije se čuo, videlo se samo kako mu se bliži, i da se smeši. Kad bi, zatim, počela da mu nešto šapuće – čega posle, ujutru, nije mogao da se seti – počela bi da biva isto onako stidljiva, a strasna, kao kad su se uzeli.
Gledala je muža, nemo, razrogačenim očima, a pred zoru, posle jedne strašne noći, poče da ga steže za ruku i da mu šapuće i da se grči.
Stade sasvim nehatno i čak je i brk pogladio. A zatim, poče da šapuće, i mrmlja, Trifunu: „E nikud i nikamo dalše na koju stranu, bez tebe, Trifune!
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE: Znaš li ti, boga ti, šta se o tebi šapuće? AGNIJA: Iju! SPASOJE: Ako ti ne znaš, ja znam i ja nikad nisam došao da ti kažem to što se šapuće o tebi, pa nemoj
AGNIJA: Iju! SPASOJE: Ako ti ne znaš, ja znam i ja nikad nisam došao da ti kažem to što se šapuće o tebi, pa nemoj ni ti meni kazivati šta se šapuće o meni. AGNIJA: Ja to u najboljoj nameri.
ti ne znaš, ja znam i ja nikad nisam došao da ti kažem to što se šapuće o tebi, pa nemoj ni ti meni kazivati šta se šapuće o meni. AGNIJA: Ja to u najboljoj nameri. SPASOJE: Nemoj ni u najboljoj nameri. AGNIJA: Dobro, dobro, nikad više!
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MATI: Hej, hej, kad bi to bilo! TETKA: Da je poklopim. (Skupi karte i mešajući šapuće.) MATI: I ova je prilika dobra, ali kad bi ona bila...
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Stavih zeca u torbak da požurim svojoj kući. Al kad bismo ispred kuće stade zečić da šapuće: — Pusti me, lovče, hrabri lovče, da očešljam kosu, da umijem lice, da isečem nokte, da ispravim
majstor ga lupka po vratu, pita ga za zdravlje, mjeri mu leđa i najzad mu nešto šapuće u samo uvo. Eh, da mi je čuti šta mu je kazao. - Mi se dogovorili! - svečano objavljuje starac.
on ima za đački život, za đačke trenutke zanosa i uzbuđenja: Od kuće do škole, od škole do kuće uvek se ponešto šapuće, šapuće.
za đački život, za đačke trenutke zanosa i uzbuđenja: Od kuće do škole, od škole do kuće uvek se ponešto šapuće, šapuće.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Majstor ga lupka po vratu, pita ga za zdravlje, mjeri mu leđa i najzad mu nešto šapuće u samo uvo. Eh, da mi je čuti šta mu je kazao. — Mi se dogovorili! — svečano objavljuje starac. — Kaže da je zadovoljan.
se iznenada trgnem iza sna: viri mjesec kroz prozor, gori čitavo dvorište, a blještavi posjetilac unosi mi se u lice i šapuće: — Hajdemo!
— odvrati putnik novom zagonetkom. Opet uz djeda novi trnci: otkuda to šapuće mladost, kako li se to prošlost vraća? Nije li život okrenuo natraške, svome ishodištu?
Tu, na još novoj, nezasječenoj ivici jezera, sve se prekida, nestaje. — Ne, tu sve počinje šapuće došljaku negdašnji dječak. — Bolje što nismo vidjeli, što više ne možemo vidjeti, kako to sve izgleda danas.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Teto, molim ti se, stani... Slatka teto!... — šapuće i sve više u krilo moje matere krije lice. — A... Ne može! — viknuše ostale. — Stani, oh stani! — šapuće ona očajno.
— šapuće i sve više u krilo moje matere krije lice. — A... Ne može! — viknuše ostale. — Stani, oh stani! — šapuće ona očajno.
kud će joj duša i telo na onom svetu?... Grešno je to, grešno... Majko Bogorodice! I otpoče da se krsti, šapuće molitve! Ali ova topla noć, tup i metalan zvuk motike, micanje ljudskih senaka s tamnim fenjerima...
— Nemoj. dosta je, dosta, slatki Stojane... — šapuće ona i krije lice. Dosta... videće ko... oh! — Još, još. Daj! — grca Stojan i sve je više stiska, grli i ljubi gde
— Na mesečini, zagrljeni, daleko, daleko!... — nesvesno otpoče Cveta da šapuće glasno, nihajući se napred i stiskajući prsa. — Na mesečini... Jaoh!
diže se, pa gledajući u osvetljenu okolinu, prateći mesečevo jurenje preko čista neba, poče da se krsti, metaniše, šapuće molitve od zlih duhova, napasti i nečiste krvi...
— Ne uzimaj, ne uzimaj! — iza mene čuh kako mi Nuška prestravljeno šapuće. Okrenuh se, a ona se sagla čak do zemlje i nogama kleca. Jedva se drži.
i tamno gori kandilo, osvetljavajući naročito nju, njenu prosedu gologlavu glavu i razdeljeni joj beli zatiljak, a ona šapuće: — Gospode, Hriste, Sveti Nikola, čudotvorče, slavo moja! Pogledaj, Gospode, smiluj se i pomozi.
Lalić, Ivan V. - PISMO
ravnim krovom, glasove u tami Što boji prostor između dva znaka; Najbliži svetu onda kad smo sami, Kad duša sveta šapuće iz mraka, Učimo mudrost druženja s tišinom — I ljubav naša stari kao vino. (25—27.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Posle će kazati: „Mi te nećemo zadržavati. Radi šta hoćeš!“ Maman mu sada upravo šapuće: „Pusti je samo neka ide; garantovano se vraća do devetke. Biće manja od makovog zrna!“.
— I veliki hirurzi seciraju žabe! — Egoisto! — Snobe! — Maman iznenada počinje da šapuće, pokazujući glavom prema meni: — Kako te nije sramota pred detetom?
Postaje vam najzad jasno da niste iz „Ella“ već iz Kondine, a vaša rođena gajba vam odjedanput šapuće nešto otprilike kao: „Mala, dosta foliranja, ja sam obična rupčaga srednjeg staleža koji je oduvek bio dužan dvadeset i
Čekajući na peronu broj šest železničke stanice u Beogradu, Ana šapuće svom mačoru Čarliju poslednji monolog ove knjige, pisane samo za zabavu čitaocima.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Tu zlatan Mjesec postelju vije, diže se Sunce u jutro rano, u noći Bauk u bubanj bije, šapuće lišće ko začarano. Sunčeva majka u dvoru prede, vreteno sjajno u ruci pjeva, unuka traži u zore blijede srdita
SAVEZ Munja nad Japrom oblake šiba, vatrene ribe blesak, kamdžija vrela nebom se splela, sad će se čuti tresak. Šapuće vetar, groma se boji, vrbama starim listove broji.
Sve je dosad bila šala, sad vazdušni čeka put, valja ići avionom, pa je deda zabrinut. Šapuće, gunđa smrknuta lica: „Nikad me nije nosila ptica!“ Penje se deda do prvog sprata, do advokata.
Junakov život mek je ko bajka kad ga priča njegova majka. „Eh, moj mališan — šta da vam kažem — šapuće majka sutonu sivom — gugutao je na mojoj ruci i smeškao se svakome živom.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
dok se glasno grdi, svađa i ogovara, dotle se može reći da je to familijarna iskrenost i ljubav, ali kad počne da šapuće! MIĆA: Pravo da vam kažem, prija-Sarka, i ja ne volim šaputanje. To nije otmeno. SARKA: Pa nije, dabome!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Među vojnicima se već šapuće: „Pa dokle ćemo ovako?“... Tešimo se još da valjda neko vodi računa, i to poverenje u naše vođe deluje sugestivno, te su
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Jest, poznaje dobro njegov glas... Šapuće, ali do njena sluha dolazi čitava grmljavina. Da li je to istina, Bože, da li je ne varaju oči i sluh?!...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I mesto žena sa tihim drhtanjem nebo je naša boljka, mami nas, šapuće strasno i meko: da od rumeni naših usana negde daleko, puna jednog bisera slana, raspuče jedna školjka.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Jedna je ruka već zalutala... — Kuku — kuku — ku!.... ne diraj se, đavo te odn'o!... šapuće druga. — Cmok!... ču se na trećem mestu i sve se utiša. — Deco, to nikako neću!
U jednoj vijuzi, u luci Turijinoj, beli se čopor goveda, a među njima on, đak — osnovac, sedi i čita, a majka mu šapuće o budućnosti, o nekoj velikoj slavi i gospodstvu.
On se osvrte i stade nemarno da razgleda drugove. Jedan iza njega otvori »pregled sadržine«, pa razgleda i šapuće u sebi: »Hanzanski savez... ha, znam... nemački gradovi Hamburg, Bremen... Dalje... Habzburgovci... znam... Rudolf...
— Što plačeš, mamo? — Ništa, dušo... spavaj, čedo moje... — šapuće ona zagušenim glasom, pritiskuje mu na lice svoje vrele obraze, kao da bi htela sakriti od očiju mu svoju slabost...
A beli cvetić mirtin treperi i šapuće o blaženstvu... Sve sija srećom. Samo lice malog mačenceta prešlo u konvulsivno stanje.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” Kad kiša noću rominja, On strepi: Sirotinja Šapuće, u mraku, kako bi Živoga da ga zarobi! Tek sunce, u svetlo razdanje, Vrati mu samopouzdanje.
Duboko. Muklo. Složih potpalu, drvce po drvce. Odozgo — cepanice malo veće Klekoh, ukresah palidrvce. Čuh je: šapuće. Da plane, neće. U kosi mi se nahvatalo inje. Sve sam žalosniji i sve stroži.
Predveče, odlazeći niz put, ono joj šapuće: „Bako, Budi bez brige, živećeš najmanje sto godina.” Vazduh miriše po žbunju i topi se od sreće.
Svejedno da l pršti sneg, il behar, il tuče led: Godina obavlja ono što je došlo na red. Reči njene, u mraku, šapuće mokro lišće. Kiša je mastilo kojim pesmu o sebi piše.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
prsima predaje, da je on gleda koliko hoće, naslađuje se njom, onda ova, svekrva, ne može više da izdrži, već počne da šapuće u sebi: — Slatka deco moja — i još ako tada primeti kako je Sofkin trbuh malo veći, kako će možda do godine i unuk
Ćosić, Dobrica - KORENI
I sinove koji se ne rodiše. I nadu u unuke. Kad se jasenu vrh osuši, on iz panja istera šibljik. A ja? šapuće na minderluku i zimogrožljivo drhturi.
— Neka se sve zatre! A neće. Imam ja još jednog sina. — A Đorđe i Simka? — Zamukni!... — Šapuće: Po celoj Srbiji da se priča kako Aćim Katić sede glave ljubi skut pijanom popu Metodiju...
— Jedno mene kole. Samo jedno... — promumla Đorđe i iziđe napolje, ne zatvorivši vrata. — Jeste, zbog tebe — šapuće za njim Aćim, u inat sebi.
— Moj sin da se oženi ćerkom mog najvećeg neprijatelja? Narodnog krvopije. Moj Vukašin Tošićev zet! — šapuće zagledan u dva velika oka, tuđa i pusta, mora da ga gleda. — Jeste. Ali ćerka nije što i otac.
Tada joj on šapuće reči koje čovek njegova doba ženi ne govori, tepa stidno, očinski i ljubavnički, i bira izraz, kako to samo nastrano
On udiše sitnu ciku i pogubljeno piskanje bronze i tuča, i sam sasvim izgubljen. Simka stoji nad njim i strogo šapuće. Ne čuje je. Ne želi da je čuje. ...
Zakuni se!“ Aćim je udario pesnicom po kolenu. Đorđe jeknu. Otac mu se sveti... Otac se sladi mojom nesrećom, šapuće u mokru dasku stola.
bagremu, izraslom u noći, crnom prema snegu, naslanja se na njega, okrenut Aćimu: — Znaš što te to pitam — muklo šapuće. Aćimu je mati više puta pričala: pod ovim bagremom, Vasilije, prvi njen domaćin, oštrio je noževe.
Onda su ga skinuli i odgurali oko plota, pored jasenova. — i jatagan moga dede Lazara oštrio se na njemu — šapuće Čađević, na tri koraka su, a oči jedan drugome ne vide. Aćim ćuti.
Ti se sećaš koliko sam te molila. Nisam zaspala a da te nisam molila, šapuće slušajući njegovo buncanje i Tolinu zvonjavu koji se slivaju u veliko topolovo korito u koje je sipala vrelu vodu. ...
Znaš li ti, majkoviću, šta si? Sedam dugmeta... — E, da mi nije depeše od ministra, ne bi te zora zatekla — šapuće kapetan. — Kakva depeša? — uzdrhta. Upi se u kapetanove oči.
— Neka se samo zdravo rodi. Mora da bude moje i ako nije moje. Samo mi kaži... Da ne mislim više šapuće. — Ubij me, zlotvore! — vrisnu ona stojeći uspravno, bez pokreta, posađena na mesečini. — Ne možeš da mi podvališ.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
a jaje sa zaprepašćenjem vide kako njegova kamena ljuska puca, a iz nje se, kao leptirica iz čahure, izvlači lepotica i šapuće: — Pomozi mi da krenem. Ovde je tako samotno, tako tiho: ni čoveka, ni psa. Vreme mi je da pođem... — Pa, pošla si!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ona govori našem oku razmerama, oličenim u građevinama naših hramova, ona šapuće našem uvu zvucima lire. Ja sam izmerio dužine žica tog instrumenta i našao da one, udvoje ili zajedno, daju samo onda
Nepismeno, upravo neukusno napisana, bez stila i pesničkog poleta“. On spusti glas i poče opet da šapuće: „Evo nas trojica, kako ovde na okupu sedimo, možemo, mislim sa pravom, reći da smo nešto uradili i stvorili.
Taj utisak koji je Laplas na mene učinio saopštavam gospođi Lavoazije. Ona se smeši iza svoje skupocene lepeze i šapuće mi: „On je sin poljskog radenika, ali to stalno krije.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Posle se naginje načelnik štaba, oslanja se levom rukom na unkaš majorovog sedla i šapuće mu: — Čestitam, to je sigurno. Još u Prizrenu video sam novu zvezdicu na kraljevom ordonansu.
I skljokam se na obali reke, gledam, gledam. Sva srebrna, sa drhtavim talasima, šumi ona, šapuće nešto: plače li, ječi li, preti li, smeje li se, ne znam, ne razumem, ne znam.
Okreće se predsednik i poverljivo nešto šapuće sudijama levo i desno, pa se opet uzdržava, ali se vidi da mu to jedva za rukom polazi, i kaže: „’Ajde,“ veli, „Đorđe,
svojoj prostranoj bašti zasađenoj kukuruzom i jako namrštena čela sa kažiprstom u debeloj knjizi i plajvazom za uvom, šapuće iskusne zaključke velikih vojnih mislilaca i vojskovođa.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Sede uz Đuricu, pa stade, puna ljubavne čežnje da mu šapuće reči milosti, da ga gleda i da se divi njegovim osobinama, koje joj sve više izlažahu pred oči i bivahu sve
novim, svetlijim, veselijim životom, i bilje i životinje, pa i voda po bistrim planinskim rečicama veselije žubori i šapuće pesmu nove sreće, novoga života...
Čaše zveče... smej, kikotanje ... niko i ne pomišlja na opasnost. Đurica prebacio ruku preko susede, pa joj šapuće grube izjave, ljuljajući se i povodeći glavom napred i udesno. — Koja je bolja, pobro?... Znaš ?...
Uzima popinu ruku i dva put je ljubi... a usna opet izdajnički dršće.... — Oprosti mi, popo!... — šapuće on naročito, da ga niko drugi ne može čuti. — Kaži Stanki nek mi oprosti... i ja njoj praštam... Ne poslušah te, pa eto.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
godina, kada sam čuvao stado volova, drugačijeje to tumačio, kao i Ljermontovi stihovi koji kažu da “Zvezda sa zvezdom šapuće?
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
zamislite gospođa Živka preotela je gospodina Ninkovića od gospođe Natalije!” ŽIVKA: Pa jes', tako će da se šapuće. NINKOVIĆ: Ali, vrlo je verovatno, gospođo, da će biti i takvih koji će vas braniti.
ŽIVKA: Pa je l' to samo da se šapuće i ništa više? NINKOVIĆ: Se sa! To je sasvim dovoljno! Se sifizan!2 ŽIVKA (razmišlja). Ako je samo da se šapuće!...
NINKOVIĆ: Se sa! To je sasvim dovoljno! Se sifizan!2 ŽIVKA (razmišlja). Ako je samo da se šapuće!... A je l' te, molim vas, to je onako, samo za svet da budem nepoštena, a za sebe da budem poštena?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
to bilo tako čudno, ali ja sam mislio da sam zaspao, no se trgoh, i videh ga kako stoji preda mnom sa svećom u ruci i šapuće mi, svetleći mi u lice: 'Nebo, nebo' ”220 Samo što ova java u koju se Rajić iz sna budi, i pred sobom vidi
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Težu od ovih planina, koje su se onako surovo nadnele nad manastir. — Pazite i ne uzmite mi obraz danas — šapuće on sejmenima arnautski i ne zastaje Dugo — danas je njihov dan; neka se vesele, ne dirajte nikoga.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Poljupcima prvim Sprao prošlost njenu, Kliknulo mu srce: Imam dobru ženu! A ona ga dušom Pokajničkom krili, Šapuće mu tiho: Spasitelju mili! Ona mu je anđô U novome nebu; Ljube se i štuju — Al’ u raju zebu.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
STANA: Nevolja, dete, nevolja! TREĆI TURČIN (šapuće ostalim Turcima): Ako ćeš smijeha, povlađuj mi samo, da vidiš što ću od babe činiti!... Pazi, Suljo!... (Glasno.
GLAVAŠ: Moji su sad! ĆERIM (opet se maša noža, a gunđa): Ana sana, pezevenk! ISAK (meće ruku na pištolj, a šapuće s Ćerimom): Nastranu, kažem, sad će planuti, A dosad jošte nije slagao!... ĆERIM (škripi zubima): Zmijo pogana!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Busurmanъ, tы, čto li?! I Pyc opet produži energično da se krsti i da nešto šapuće. — Da mješte krsta bješe udario na se čelikovi pancijer, šćah ti vjerovati da pomaga; ama krst? — mučna rabota!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— A koliko je bila udaljena ta žica od vas? — pita Mišić. Čujem gde neko levo od mene šapuće: — E, dosadan ovaj čovek... Samo zapitkuje. Čudim se onoj dvojici što mu uopšte odgovaraju. — Tako...
— I mi smo nekad bili mladi, ali takve ludorije nismo činili. — Milo mi je! — šapuće Pera „Đevrek“ ispod ćebeta. — Kako, kako? — razrogači oči pukovnik.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
i nove ludorije a ja sam spokojan, ništa mi ne nedostaje, sve što bih hteo od ovoga sveta sada je ovde u mom naručju. Šapuće mi na uvo svakojake budalaštine ta mala nezasita kučka, a kad joj ne odgovorim, ujede me za uvo.
Sve što sam pokušao da mu savetujem odbio je sa nestrpljivom umišljenošću. Bogdan Šapuće se po Kuli da sam ja smutio gospodara. Vele da sam svašta napričao o Jeleninom ljubakanju sa Dorotejem. To je laž.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ljudi jure ka Areopagu i Pniksu. Cela varoš je poustajala, neka vest se šapuće od uva do uva, ko je čuje, zastane, zapanjen. Približili smo se Pniksu.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
I po toaleti i po izrazu lica, ličila je na ženu kakvoga bogatoga zajmodavca, za kojega se šapuće da je na vrlo misteriozan način došao do bogatstva i za kojim se ne šapuće, no se zna da je dva puta odležao hapsu,
kakvoga bogatoga zajmodavca, za kojega se šapuće da je na vrlo misteriozan način došao do bogatstva i za kojim se ne šapuće, no se zna da je dva puta odležao hapsu, jedanput za lažno bankrotstvo i drugi put za zlonamernu paljevinu prethodno
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ama, ti nas nešto daleko vodiš? Nemoj, stari, da se igraš glavom — šapuće komandir. — Eno onde! — z astade starac. — Tamo je crkvena porta. Eno je i vatra.
— Bre, kad on najuri onoga gardistu kako li će tek viknuti kad ugleda nas sankilote — šapuće mi jedan pešadijski potporučnik. Naprotiv, dočeka nas on vrlo ljubazno. I rukova se sa nama.
Petrović, Rastko - PESME
za kostobolju nogu, dvorske se dame jedne seća; Pa i kraljica ulazi u barku, A sam Amor nestašni ljubi je u pleće, Zatim šapuće u uvo: Kraljice, kraljice, Vaše veličanstvo zar ne oseća premaleće!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Zatim su ga čuli kako mrmlja: — Vidim ga: zlati se da dnu! Pa odmahujući glavom šapuće: — Ne, to je samo odbljesak sunca! A onda: — Srebrn je, ljudi! Pa: — Aj, to je samo Mesec!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
glavom uz kamenu ploču, sanja čudne snove, a kad se od straha prene, dugo trlja oči buljeći u ovce, miluje otpao kamen i šapuće: — Gdje si, Jovanče, sad si bio tu? Tako si mi nešto lijepo pričao, a ja zaboravio.
Lazara Mačka podiđe jeza. Čvrsto zatvori oči i poče da šapuće: — Znam ja, znam, nijeste vi ni babe, ni divovi, ni medvjedi. Sve je to drveće.
Onda sastavi ruke oko usta i javi se glasno i otegnuto: — Ku-ku- ku-ku! Tišina. Šapuće samo ustreperen list i negdje šuška sakriven kos. Mačak se rastuži.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Kad uveče leže u krevet, šapuće te stihove; kad ujutru ustane i potraži papuče, opet mu se ti isti stihovi otmu s usana, i on pevuši tu pesmu: