Jakšić, Đura - PROZA
Ja ga donde nisam viđala, ali jedna žena, bojažljivo šapćući, reče u sebi: „Baš je to gospodin komoraš...“ Sad sam znala ko je: čovek koji je za vreme gladi hranio sirotinju, pa
„Vi ste došli“, reče ona, „da vam udelim“. Ja sam oborila oči dole, nisam je smela više gledati... nego tiho, jedva šapćući, rekoh: „Gospođo, ja sam došla da služim“. Ona me je opet pažljivo merila.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— A znate li vi — poče pandur veoma poverljivo i čisto šapćući da ih uverava — da to izgleda kao neki mit?... Vi može biti to i ne pomišljate, ama opet nekako izlazi nalik.
— upitaše ga pribivši se uza nj da bolje čuju. — Spremite vi njemu nešto, nek ponese deci... — uči ih Đuko čisto šapćući... — To će biti najbolje! — Jes, bogami, pravo veliš! Nego kao šta bi? — Hm, hm, šta bi? — promišlja, božem Đuko...
završi Radan, pa klimnu glavom ne veselo, pogleda nešto dole u vodu, pa tek povuče Matu za rukav šapćući: — Kume, kume! Nuto, nuto! — Šta, kume? — upita Mato uzjazben. — Nuto ono dole — vi'š?... Vi'š kako sedi!...
— Eto kako! sega sam u Romanija. — A što se ti oružaš? — Ne me pitaj, more! — pa ustade, priđe Tiosavu i sasvim šapćući reče mu: — Znaješ li, more, da ima 'ajduci? — Gde? — upita Tiosav, tokorse iznenađen. — Gore u Kosmaj! Dvojica gi ima.
— A koliko si škole izučio? — Dve gimnazije... — odgovori novi gotovo šapćući i krijući oči. Kapetan ga malo promotri i premeri, pa zazvoni i reče: — 'Ajd, idi tamo na svoju dužnost — pokazaće
— Znaš li ti da je ona baš u vajatu? — upita Ćebo šapćući. — Tako mi je pre govorila — odgovori Strahinja. — A Živan i kućani? — Oni svakad spavaju u kući. — De, zovni je!...
— Otkud ti u ovo doba? — upita šapćući Strahinju. — Pa dođoh!... — poče Strahinja, pa tek dodade: — Nuto-de! kad se ti pre obuče i obu!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
za ikonom, i staklence s bogojavljenskom vodicom što je visilo pod ikonom, pokvasi onom vodom bosiljak, pa, nešto šapćući, prekrsti njime sobu. Onda polako otvori vrata, pa na prstima dođe do velike sobe, pa prekrsti kitom vrata od nje.
Pokraj toga bio je napit. Meni dođe gadniji nego ikad, htedoh da pljunem. Tumanov me još podbadaše, neprestano šapćući: Votъ gadostъ! Ja ne znam znaš li ti njihove duele.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
pa, kako je bila malo nagluva, odmah se setila da to zvoni na večernje, pa odmah ostavi rad i stade i sama da se krsti šapćući: »O, bože, oprosti mene grešnu!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Možete i ovde sve kazati. — Neću da ovi čuju. Čika-Gavra je sve to šapćući govorio. Njegova kompanija je međutim pila i pevala. — Dakle, da vam kažem? — Možete. — Ja sam došao da vas prosim.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Neka ne žaloste žene! Petar ga je, međutim, i dalje vodio, pod ruku, kao ranjenika, šapćući: „Ne boj se, apostole, skinuće ti Garsuli te okove, makar ja posle peškire prodavao i, u gaćama, po manastirima prosio.
Na njemu su srebrne kićanke drhtale, kad bi ćerci kapamadžije prilazio. A ona je pričala, posle, svojim jetrvama, šapćući, da se i ona tresla u kolenima, kad bi joj prilazio. Tako je to bilo.
Mati njihova jedva je čekala, uveče, da odu. A deca bi otišla na spavanje, oterana rano, i legla bi, u mraku, šapćući jedno drugome, žalosno. Posle bi, u noći, katkad, dolazilo i do plača dečijeg, gorkog.
Pazeći, da ga žena ne čuje, Đurđe je, šapćući, dodavao da njegova tašta otvara kesu, i senatoru, ženerozno, samo ako se muž, prethodne noći, dobro pokaže, u krevetu.
Dok ju je muž držao u rukama, šapćući joj, i ljubeći je, pred svima, kao da su njegovi poljupci mogli da umanje bolove, koji su bili grozni, ona, pred veče,
Pričao je, šapćući, da sad u vojsci rosijskoj ima strašna strogost da zavlada, i, ko god bude lanuo, doživeće usekovanije jazikov.
Tresla je glavu i mahala, glavom, sve dok joj nije legao na grivu, milujući je po vratu i šapćući joj. Sa osećanjem velike radosti, u sebi, Isakovič objaha, još jednu osmicu, u lakom galopu, kroz pljesak, a zatim
Nušić, Branislav - POKOJNIK
VUKICA: Pa pokazala sam vam već. AGNIJA: Ako, volim opet da vidim. (Šapćući joj.) Pravo da ti kažem, ja se ne slažem s tim da obučeš onu belu svilenu pižamu prve bračne noći; ja sam za liht
) XVIII SPASOJE, RINA, NOVAKOVIĆ, LjUBOMIR, VUKICA SPASOJE (vraćajući se od vrata, trlja zadovoljno ruke, šapćući): „Ilirija”! „Ilirija”! (Odlazi Vukičinim vratima.) Deco, gospodo, ovamo, ovamo! SVI (dolaze): Šta je?
Matavulj, Simo - USKOK
Amin. Svi domaći šapćući ponavljahu njegove riječi, a svi glasno rekoše „amin“, pa posjedaše na pod, muški obaška, ženske s djetetom obaška.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Nemoj! Tuga mi je! Noge počeše da mi drhte. Jače te k sebi privlačih, ti se ugibaše, podavaše i naginjaše k meni, šapćući: — Pa šta hoćeš? — Ništa! — I privukoh te silno da se tvoja glava nasloni na moju.
! Odozgo, sa ukrštanih grana guste vrbe, pade kaplja na tvoj obraz. Ti se trže uplašeno. — Ne boj se — rekoh ti šapćući i tronuto — to vrba plače, pa pada na tebe... Idi! — I brzo te opustih i ustadoh. — Idi, vreme je!
A kad se on izgubi, ona brzo, silom i, kao braneći se od nečega, okrenu se i uze motiku, da opet produži kopanje, šapćući u sebi: — Laže on, laže. Opet će doći. Oh, a šta traži? (Ma da je znala.) Što je ne ostavlja već jednom?
Sigurno je bila mnogo bolesna, jer moja mati i druge žene čas po čas izlažahu i ulažahu šapćući. Stanoja, kao uvek, seo do vrata njene sobe, skupio se i ćuti. Odjednom se vrata otvoriše i iziđe stric. — Idi!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sveštenik je dizao ruke nebu. Vojnici prikloniše glave tiho šapćući molitvu. — So svjatima u pokoj. Hriste duši rab tvojih... — dopirao je glas sveštenika. A gavrani šestare i grakću.
— Šta, šta? — Pst! — uzdiže jedan značajno ruku i nakrivi glavu na jednu stranu da bi bode čuo. Onda šapćući progovori: — Onaj tica peva! Svi zinuli i pretvorili se u uvo. Negde petao zakukureka.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ljubica pognu glavu, pa veoma poslušno i usrdno uze pero i potpisa kako joj je rečeno. — Šta kaže? zapita Gojko šapćući, kad mu Stojan predade hartiju. — Šta će reći... Saže glavu kô jagnjence, pa potpisa. He, bratiću, sila je vlas’!...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ali, ne daj bože da već, po nesreći, i dotle dođe! — reče ministar, pa obori glavu skrušeno i uze se krstiti, šapćući svojim bledim ispijenim usnama tople molitve.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Mornar s načetom flašom (Mešavina ruma, džina i kokte), I s nonšalancijom poznatom našom Procenjuje dedu, šapćući: „Bokte, Ovog bi trebalo zasuti praškom, Nahraniti hlebom, sirom i graškom, Nakljukati sutlijašem a onda čaškom
Rakić, Milan - PESME
No misao moja nije tako bela, — U meni se budi opet čežnja stara, I, šapćući tajno, ko večernja vrela, Pred očima mojim stare slike stvara.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
kapiji i bašti, da ide u komšiluk i tamo po običaju razglasi, đipi ona i gotovo da uguši Magdu, tako je silno zadrža, šapćući joj, da i sama Sofka ne čuje: — Ćuti! Ko zna zašta dolazi!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Izrecimo barem po jednu „Zdravu Mariju“ za njegov pokoj! Drugovi ga, šapćući molitvu, stigoše, pak položiše ljestve vrh Felicijana, pak izađoše iz groblja. — Sad odanimo najprije!
— Pa opet razvuče usne i dodade šapćući — a ti si pomislija da te nagovaram, kâ da i’... Bakonja okrete glavu. — Gospe mi, dala bi se i o tome rič
Ćosić, Dobrica - KORENI
Opančar pod stečajem izvuče se ispod stola, podiže šubaru i, držeći je prstima, nežno mu je stavi na glavu, šapćući mu u uvo: — Daj mi banku! Đorđe ga ne ču od pijane dreke koja zali kafanu.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Relju nešto žignu kroz srce. On samo mahnu glavom i pođe, šapćući, pun slutnje: — Ovo se sprema mećava. Znam ja Zmijanje, znam ja ćud našije' planina i ove naše zle'ude, vrletne zemlje:
Stanković, Borisav - TAŠANA
Od sevdaha su one došle, u sevdah nek idu! Na, evo ti! NAZA (uzima novac i odnosi ga krišom kafedžiji, šapćući): I ovo plaćam za Saroša! Mnogo mi je bolan pobratim. Ali, hm, sad ću ja. (Ode.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ali, mudar je bio ribar Luka: ne pokaza da žali čamac, ne reče unuku tešku reč. Uze ga u naručje i unese u kolibu, šapćući: — Ne žalosti se, sine! Sagradićemo novi čamac, oplesti mreže...
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Ćuti si, ne zbori! — viknu Tašana. — Što je bilo, zbori! — Mori, bruka po čaršiju i po ma’ale! — poče šapćući tetka Taska. — Ona luda Doka zar je puštila taj reč!
Ili je krišom pogledaju, mere je očima od glave do pete, vrte glavom zabrinuto, sažaljevaju u sebi, šapćući: „Lelee“, ili puštajući zvuke „ccc!“, a to sve Zona, naravno, da i čuje i vidi, pa joj teško, i plače po vazdan...