Jakšić, Đura - PROZA
Videćemo i mi kako plamenovi njihovih dvorova šaraju oblake ljutitoga neba! Videćemo ih ponižene, pobeđene i poništene — te ugnetače narodnosti naše, te rušitelje slobode
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
čini; komeša se u mestu, koprcka, preskače one perle i svi oni pojedinci na koje on obraća pažnju polaze i vraćaju se, šaraju amo-tamo i vrzmaju se, a ovamo sve izgleda da žure.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
U međuvremenu, ćute, pljuckaju krezubim ustima i šaraju štapovima po pesku samo njima poznate hijeroglife. Sve je već ispričano i pretreseno.
Sada im je ovaj prizor zauvek utisnut u pamćenje. Neće ga se osloboditi sve do smrti. Starci ćute i šaraju štapovima po prašini. Umesto njih, govori njihov predvodnik, Luka, spečen starčić gušterskog lika.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A seljaci jauču, viju se i krvlju iz rana šaraju kaldrmu. Naviše, iznad ugnutih, starih krovova i bašta, diže se veliko, žuto zdanje, okružno načelstvo, u čijem
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
III VEČE Rumene pruge već šaraju daleki zapad, Klonuo počiva svet. Sa mirnih dalekih polja Umorni ratar s pesmom žurno se noćištu sprema, I samo čas po
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Oj godine, burni vetri, Salomiste orlu krila! Tutun puši, ambru pravu, Dim se diže, dim se muti, Stvaraju se, šaraju se, Silna kola i koluti.
Muzo! Hajdemo njojzi, jer to je sestrica tvoja. V. Ilić XCVIII VEČE Rumene pruge već šaraju daleki zapad, Klonuo počiva svet.
i bleda lica uokrug još se kreću; Svak stisn'o žensku na grudi, Pa zajedno preleću S kraja na kraj, a nogom šaraju slova Sve nova i nova. Htedoh da zapitam gde sam, i što to rade? Al' čovek u crnom ruhu preda me stade: „Pardon!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A možda se i kod nas nešto događa? Možda i kod nas šaraju nekakvi potresi, tonu nekakvi transatlantici, preplavljuju nekakve rijeke, samo što mi to ne zapažamo?
i upotpunjuje baš i ta crta pjesničke naivnosti, pjesničke nesvijesti o samom sebi: što svoje vizije života i svijeta šaraju savršeno ozbiljna lica, kao djeca kad rišu.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
) Ha, dobro!... Eno ih!... Vidim ih još!... Pored onoga bora minuše, A malo dalje modre visove Koluti plavi dima šaraju; To je koliba... O, ho! Znam ti sad Jazbinu mračnu, vuče grabljivi!
Nastasijević, Momčilo - PESME
I drugara vojnika čohom po koži ruka gruba dobuje lagano. A nebo plavo, i senke šaraju put. 2 I pogrebli ga valjano: Krstaču poboli, pa ime, Subotić Stano, čitko po njoj — majka da ga nađe, ili
3 Zàpeva mu truba. u kovčegu opružen on, i žut. A nebo plavo, i senke šaraju put. SEĆANjE 1 U tihu sobicu moju đurđevak unese neko.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Eto vam... Stvar se danas raspravljala kod mene. Na raspravi opazilo se da svi šaraju: i otac udarenoga i udareni i svjedoci... Sigurno da su se dogovorili da se stvar zabašuri...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Oni koji grebu oči svetitelja na slikama po crkvama. Oni koji svete slike šaraju šilima i bodežima, crtaju ribe i jelene, vradžbine i gatke umeću između osvećenih bogougodnih prizora.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1883. VEČE Rumene pruge već šaraju daleki zapad, Klonuo počiva svet. Sa mirnih dalekih polja Umorni ratar s pesmom žurno se noćištu sprema, I samo čas po
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Vodena para, uzdignuta Sunčevim zracima iz tih voda u vazdušne visine, stvara oblake, koji šaraju ili sasvim pokrivaju nebeski svod.
zablesne opet bela svetlost, a posle nje zatrepere ponovo na njenoj površini svi topovi narandžine i trešnjine boje, i šaraju atmosferu najčarobnijim slikama.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Razume se, ima ih koji se već kod prvoga pokušaja zaustave, ima ih koji šaraju stihovima ne samo svoje no i tuđe knjige, a ima ih i koji se navrzu pa uporno nastave pisanje stihova i onda kad već svi
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ja sveštenomu redu koji su se ljudskoga meteža odrekli i Bogu su se na službu sami od svoje im volje obrekli, krošto da šaraju dvostruka se puta držeći Bogu i vragu služeći?