Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Ovo ambrozija? Ovo zlatno peraje? Pijem, pa razumem Kraljevića Marka što pola pije, a pola Šarcu daje! Ovo je vino zaseda u mraku! Žaba u ustima, kandža u stomaku! Nije ti ovo ni radost siromaku, a kamoli caru!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Dugo ti se ime spominjalo, dokle teče sunca i meseca! Dušmani ti pod nogama bili, kako Šarcu pod kopita čavli! Đe je svadba da si delibaša, đe je sofra da si dolibaša!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Takav je Marko koga prati vatreni narodni blagoslov: Desna ti se posvetila ruka! Dušmani ti pod nogama bili kako Šarcu pod kopita čavli!
jezde dobre konje, naporedo nose koplja bojna, jedan drugom belo lice ljubi — od milošte do dva pobratima; pake Marko na Šarcu zadrema, pak besedi pobratimu svome: „A moj brate, vojvoda Milošu, teško me je sanak obrvao, pevaj, brate, te me
A nisam li tebe besedio da ne pevam kroz Miroč planinu?“ A Marko se trže iza sanka, pa odskoči s konja šarenoga, dobro Šarcu kolane poteže, Šarca konja i grli i ljubi: „Jao Šaro, moje desno krilo!
Dovati se Šarcu na ramena, pak potrča kroz Miroč planinu. Vila leti po vr'u planine, Šarac jezdi po sredi planine: nigde vile čuti ni
od kurjaka, a na glavu kalu od kurjaka, priveza je mrkom jemenijom; pa uzimlje koplje ubojito, pa se spušta u podrume Šarcu, te opremi Šarca od mejdana: priteže mu sedmore kolane, zauzda ga uzdom pozlaćenom; pa natoči tuluminu vina, objesi je
natoči tuluminu vina, objesi je o unkaš Šarinu, s desne strane tešku topuzinu, da ne kriva ni tamo ni amo; pa se Šarcu na ramena baci, okrenu ga od Prilipa grada, ode pravo stojnu Biogradu.
u zelenu travu, pa on sjede piti mrko vino; ne pije ga čim se vino pije, već lađenom od dvanaest oka, pola pije, pola Šarcu daje.
Kraljeviću Marko, al' katane njega opkolile; popi Marko leđeninu vina, baci leđen u zelenu travu, pa se turi na ramena Šarcu, a katane na njeg udariše.
Odja Marko od konja Šarina, saveza mu i noge i ruke, pa g' objesi Šarcu o unkašu; pa on ode svojoj tulumini, baci dite u zelenu travu, a on opet sjede piti vino.
Kad pogleda Kraljeviću Marko, al' katane njega opkolile; on poskoči na noge lagane, pa se maši Šarcu na ramena. Da je kome sjesti te viđeti kad poćera po polju katane!
Tad dopade od Prilipa Marko, sveza Vuči ruke naopako, saveza mu i noge i ruke, objesi ga Šarcu o unkašu, i uvati tanku bedeviju, pa on ode sinu Velimiru, priveza ih jednog za drugoga, pa prebaci preko
Pak se Marko bolan učinio bez bolesti, od mudrosti teške, po dobru se Šarcu položio, na sedlo se srcem naslonio, tako ide preko Carigrada.