Crnjanski, Miloš - Seobe 2
On je, sa kiselim osmehom, govorio Đurđu: „Čuješ li ti, debeli, kud smo stigli, slušajući Paju? Kako kažu? Nema šarže moje na spisku? Pa dobro, dobro.
Aha! Aha! More neka pišu, lajtnant, premijerlajtnant, kornet, vahtmajster, što god im je za srce priraslo. Ne idem ja šarže radi, ni sreće radi u Rosiju. Idem, što si me ti, dugonjo, svojim jezikom, na to naveo.