Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Dođu knezovi, i kako je običaj bio, da i Karađorđe i druge starešine u valjevskoj vojsci kod crkve se (od šatora) skupljaju u ̓ladu, tako se i sad pokupiše.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— odgovori mu Rudničanin. — Da nije zbog puške i baruta, pa gotovo bolja ova hladovina!... Vojvode iziđoše iz svojih šatora i prođoše kroz ljude, koliko da se vide i pozdrave. — Jeste pokisli? — Nešto malo, ali se da trpeti! — odgovarahu im.
Reče da mu dozovu Zeku. — Evo me, vojvodo! — reče Zeka ulazeći u šator. — Neka mi dođe Surep. Zeka izide iz šatora i zamalo vrati se sa Surepom. — Stanojlo! — Čujem, vojvodo!... — odgovori Surep.
Meni oni trebaju i drugi put. Pa se diže, pogleda svoje ljude i reče: — Ko hoće neka ide za mnom! I iziđe iz šatora, a njegovi za njim. Stojan je drhtao od jeda, ali je osećao da Miloš govori istinu.
Idite, dakle, uklonite se!... Zbogom!... Pa izide besno iz šatora i ode međ svoje golaće... U šatoru beše tišina kao u grobu. Svima su u ušima zvonile Zekine reči...
— Ima i u mene nešto očuvane džebane!... — reče Čupić. I pokaza mu dva bureta baruta što behu u jednom ćošku šatora. 3eki se razvedri čelo. — Na tome ti hvala!...
Oprosti!... — Oprosti i ti meni, a tebi neka je bogom prosto! — reče Zeka ljubeći se. Obojica izidoše iz šatora. Strašno beše pogledati kako se prazni onaj maleni oko... Sve odlazi naglo, brzo, ne čekajući ni druga ni prijatelja.
Zeka mu još jednom pruži ruku: — Zbogom, vojvodo! — Zbogom, junače!... Zeka ode u šanac da naredi da se džebana iz šatora prenese...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ušavši u skelu, kaluđerice su krile svoje lice, u svoje molitvenike, da ne vide šta se, po šatorima, i iza šatora, radi. A mogle su videti svašta.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Smiriše se kad oficiri odjahaše konje i kad se pomešaše među njih. Pri primanju šatora, kraj vatre, već su se opet razlikovali pojedini delovi puka, a, pri deljenju slame i vina, već su odgovarali glasno
Zatim, pod neprekidnim udaranjem dobošara, započe tiše, razapinjanje šatora. Većina beše mlada, prvi put odabrana za rat, ali je bilo među njima i onih što su, poslednjih godina, ratovali na sve
Oni koji su prvi put išli, počeše se dizati na kolena i došaptavati, dozivati, prigušenim glasom, i skupljati iza šatora, kao senke.
do dna vidika, rasle tu noć, poplavile su logor nekim šumom što je bio nečujan, ali prisutan svud, oko svakog šatora, oko kojih je isto tako, nečujno i neopaženo, niklo bezbrojno mnogo zrna zemljinih, izrivenih od nevidljivih krtica.
Šapućući tiho, u toj tišini, sve ih je bilo više koji su, puzeći četvoronoške, sa senkama šatora na leđima, uspeli da se izvuku iz logora i izgube pod obližnjim plotovima, u travi, u mraku, u jarkovima, u žbunju.
Rosa ih je bila sve ovlažila, a u čupavim kosama ponesoše iz šatora slamke. Na prvi pogled, na strašno zaprepašćenje oficira, ličili su na Cigane i ciganske čerge.
živeo je i spremao vojnike od danas do sutra, tako da su ga kišovite noći stizale bez opreme, a duga logorovanja bez šatora i preobuke.
Isakovič je, pod Štrasburgom, bio još pospaniji. Francuski husari jahali su do njegovih šatora, pucajući mu pod nos, iz svojih dugih pištolja, a njegovi ljudi poklaše svega nekoliko predstraža.
I dok su se čupavi i barusavi izvlačili iz šatora, zbijeni u gomile kao neki crni ovnovi, Isakovič pokaza oficirima stražaru, u neizmernoj tišini praskozorja, kao neki
U logoru niko nije ni sanjao našto se spremaju. Stražari iza šatora, kola, velikih stogova sena i slame, propustiše ga spavajući stojeći, naslonjeni na pušku, kao pastiri na svoje motke.
Ispruživši obe svoje noge i raširivši ruke, Isakoviču se činjaše, u polusnu, da dostiže njima čak pod opkope varoši do šatora Berenklauovih, tako da bi tabanima mogao da gurne utvrđenja, a šakama da zadavi nekoliko Berenklaua po logoru.
da ga ne uznemire svojim brigama, ali i svojim gozbama, nije pitao za svoje oficire, ne izlazeći ni do Berenklauovog šatora, gde se uveliko kockalo i veselilo.
Kostić, Laza - PESME
Al' nikad još valjda nisi bila taka ko sada ispod šatora laka, Osmana paše šatora bela, nikad se još nisi tako otela! Čestiti paša zamišljen ćuti, pred njime ćute oci
Al' nikad još valjda nisi bila taka ko sada ispod šatora laka, Osmana paše šatora bela, nikad se još nisi tako otela! Čestiti paša zamišljen ćuti, pred njime ćute oci pognuti, doveli su bulu pred
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— i produži. Uputih se u pravcu onih šatora i ugledah kako ispod jednog drveta sede za stolom neki oficiri, okruženi rezervistima. Priđoh i ja.
— Dakle, od ovoga momenta si podnarednik pete baterije! — obrati mi se onaj kapetan. — Baterija je kod onih šatora. Idi nađi baterijskog narednika i reci mu da ti dâ novo odelo i ostalu potrebnu spremu. — Razumem!
sam, a pri polasku zamalo da vojnički pozdravim i gotovo stidljivo se dohvatih za šešir, i uputih u pravcu onih šatora i ljudi okolo njih.
Tu pogovora nema. I ja sam nesvesno ponavljao: „Razumem, razumem.“ Svratio sam do šatora da uzmem odelo. Moj „stan“, koji su sačinjavala dva šatorska krila pod nagibom, i dva trouglasta dodatka sa strane,
Pomislih da ih je Trailo prilikom nameštanja šatora negde sklonio, te ga uzgred upitah gde mi je ostavio šinjel i čuturicu.
Ah, firija drakuluj! — škripnu zubima, onda se izvi iznad šatora i povika: — Jankulj, Živulj! U susednom šatoru zašušta slama i tek nečije mamuze tresnuše pred šatorom.
četvrtaka... Hja! — i mignu okom. — Kad padne mrak... Ajd sad! — pa se okrete meni: — Vreme je. Izvukoh se iz šatora misleći neprestano na ovu zapovest Trailovu. — Trubač, sviraj zbor! — reče odsečno Trailo umesto mene.
Neko je u blizini ćurlikao na svirali narodnu igru, iz svega četiri tona, dok ga je drugi iz susednoga šatora pratio, pevušeći: „Šalaj Danke, gizdave devojke“... Najzad pesma zamre, svirka umuče.
Zvezde su nevino žmirkale.. Gotovo da zaspim, kada me probudi neki šum oko šatora. Neko zadiže šatorsko krilo. — Podnaredniče, evo, našli smo. — Šta to? Trailo se probudi. — A-ha, je li sve?
Po tri sata maršujemo, dok naiđemo na selo. Stigli smo u Lazarevac. Opet je nastalo ravnanje šatora, topova, zatezanje konjušnica. Istina, ljudi su se na to navikli. Izvršena je podela rada i posao se brzo svršavao.
Bilo je osam časova. Oko ponoći iznenada zasvira truba „ustajanje“. Još bunovni, ljudi su se saplitali o konopce šatora i psovali. Vučku vozaru pali kamuti u blato, i on je bio očajan što ne može u mraku da ih raspremi.
Ljudima sada treba pružiti malo razonode. Dojadilo mi je da gledam uvek ista lica. A Milan je išao od šatora do šatora, mešajući karte, i tražio nekoga „džentlmena“ koji bi mu izišao na megdan junački: od farbla, preko ajnca,
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Sad te viđu na tvojega Ždrala đe razgoniš kod šatora Turke. Što će biti, ko će ugoditi? Srb i Turčin ne slaže se nigda, no će priđe more oslačati.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Pogleda se — kad tamo i njega prerušili; ukraj sebe nađe štuc sa nataknutijem bodežem. Oficiri što prolaziše ispred šatora, bijahu vitka momčad i u opšte prikladna... Boj se završe. Dim ga obavija, a tutnjava zagluhnula ga.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
vadi izlizane karte iz masnog koporana, pljuje prste, češlja karte i doziva vojnike što radoznalo izviruju iz svojih šatora. — Radnja počinje, ajde narode! malo a... a... ajnca, malo f... f... farbla. Videste li kako peglam?...
štabu, prilaze mu, dreše prljave kese i krpetine dok on liže prste da lakše podeli karte, tiskaju se pogureno ispod šatora i oko doboša, pa se kikoću, cere, duvaju u smrznute pesnice i secuju, a krupan sneg pada te cvrče pahuljice po vatrama,
— Dobošar, zaboravi mi samo kočiće od velikog šatora! I dok puk, kao ogromna sura i svetlucava gusenica mili, gureći se i rastežući se prašnjavim drumom, on se još vula
Koncentracija je vršena već uveliko. A, na vrelim danima i ispod vrelih šatora, oficiri i vojnici sa razlogom su predviđali strahote ovog novog rata, neočekivanog i užasnijeg, sigurno, nego što je
Požurite, gospodine poručniče. On pojuri iz šatora, opasujući revolver, i otrča topovima. Izlazeći ispod toplog pokrivača on se strese i zadrhta na svežem i oštrom
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
sintaksički niz s aktiviranim ritmičkim potencijalom: „Zatim pod neprekidnim udaranjem dobošara započe tiše razapinjanje šatora“ → (2) „Zatim, / pod neprekidnim udaranjem dobošara, / započe, / tiše, / razapinjanje šatora.
započe tiše razapinjanje šatora“ → (2) „Zatim, / pod neprekidnim udaranjem dobošara, / započe, / tiše, / razapinjanje šatora.
do dna vidika, rasle tu noć, poplavile su logor nekim šumom što je bio nečujan, ali prisutan svud, oko svakog šatora, oko kojih je isto tako, nečujno i neopaženo, niklo bezbrojno mnogo zrna zemljinih, izrivenih od nevidljivih krtica.
Ispruživši obe svoje noge i raširivši ruke, Isakoviču se činjaše, u polusnu, da dostiže njima čak pod opkope varoši i do šatora Berenklauovih, tako da bi tabanima mogao da gurne utvrđenja, a šakama da zadavi nekoliko Berenklaua po logoru.
Krakov, Stanislav - KRILA
Po mlakoj, prljavoj vodi plivali su golišavi ljudi. Iza okruglog šatora, jedinog do sada razapetog na zažarenom polju, ukazala se bela glava kozice.
Logor se budio. — Posilni... Vojnici su cikali i pljuskali se hladnom vodom. Konopčići od šatora zatresali se. Nove čupave glave pomaljale se. Kuvari su vukli na motkama teške kazane sa vodom. Jutro.
— To je dobro. Što se više gine, to je bolje. Brže stvari idu... Iza šatora se pojavilo znojavo lice pukovskoga ordonansa. — Pošta. Svi su poskakali. Iz torbice se pojavile novine i akta.
— Na, to je vaše... da platim nemam više... Krilo na ulazu šatora se razmače, svetlost pade na suvu, zgrudvanu zemlju, i omalena prilika poručnika Luke ukaza se na niskom otvoru.
Podignuto krilo pade, svetlost uteče plašljivo u šator, i ponova se čuše karte. Poručnik Luka ide duž niza šatora, koji su isto tako budni i osvetljeni, i po kojima igraju pogrbljene senke.
Iz mraka su sijala zadovoljno dva užarena oka grudobolnog buntovnika. Na polju je bila najlepša noć rata, a iz šatora je udaralo na prosuto vino i pijane duše. Vaseljena je bila puna crvenih bakcila.
U klancu je još tutnjilo. Pisar Kazimir je obilazio oko šatora i šaputao posilnima: — Sveta krv čoveka proliva se nemilice... Čujete li? Grmi... Svaki prasak je nov vesnik smrti...
Branko je ćuteći mleo kafu, a drugi posilni pleo vunene čarape. Imao je detinji osmejak. Senka od šatora bila je usijana.
Prigušeno dreknu zgaženi oficir i skoči. Krilo od šatora zamotalo mu je glavu. Očupa ga od sebe. Zacvokota od užasa. Poludela mračna gomila se valja, mrvi, riče.
Potom se zarumenela i pakosno dobacila: — Oprostite, nisam znala... Iz šatora su povirivali da vide šta ove žene rade. Sergije je već odvukao Noemiju u svoju kućicu.
Drugi se zgrčili podbij eni pod nešto nagnute ploče uvijeni u krila šatora, nepomični mirni kao mrtvi. Tako je bilo sve do jutra.
Najzad su ugledali neku malu svetlost u noći. Stigli su. Kraj okruglih šatora nosila se sticala jedna za drugim. Laki ranjenici dolažahu sami. Crveno i belo meša se pri svetlosti malenih fenjera.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Onda zađe u neko kukuruzište. Sa visine ugledasmo tamo negde oko sredine njive nekoliko šatora. — Podnaredniče, vidimo... Sad možeš da se vratiš...
To je bilo gore nego u „Ivkovoj slavi“. — Kakva „Ivkova slava“ — dobaci iz šatora veterinar. — Tamo je bio jedan „Neko“, a noćas ih je bilo dve stotine. I ne znaš ko je od koga gori i crnji.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Vojnici su pokušavali da ga dignu, ali glava negova nemoćno pade. Dragiša izvuče svu slamu iz svoga šatora, da bi konja malo okrepio. Bilo je dockan. Slabine su se teško nadimale, a rebra izlučena, kao svodovi na vijaduktu.
— Nije moguće! — čude se ostali. — Zdravlja mi. Baš sam bio kod ađutanta, kad komandant iziđe iz šatora i reče: „To je sramota. Kazniću najstrožom kaznom sveštenika.“ — Hoće on, hoće — dodaje Luka.
Išao je k nama. Ali kao da se predomisli, okrete nadesno i ode u pravcu šatora komandanta puka. — Ja, bogati, on ode... — Nije valjda lud. — Ih, šta ćemo sad!
Nebo se opet naoblači i linu kiša. Ležali smo sada ispod šatora, ali je voda lokala sa svih strana. Ljigava i teška izmaglica provlačila se nečujno između maslina i nekako neprijatno
Oko šatora su gazili vojnici kopajući rovove, da voda ne prodre ispod nas. Ali uskoro izvedri se i između sivih oblaka videsmo čis
I sada vojnici njegove baterije spavaju ispod novih šatora. Reče mi još Tanasije, da je sada došao da nabavi jedan veliki šator za svoga komandira.
— Ama ne moraš, pobratime. Odavde je lepši izgled... Začusmo opet neke korake oko šatora i neko tamo pomenu moje ime. Dušan zaćuta. Šatorsko krilo se razmače.
Jedno prepodne sedimo ispod šatora, na kojem smo zadigli krila sa strane, kad Luki priđe jedan od posilnih i predade mu parče hartije.
— Ah, oca mu njegovog! — promrmlja Luka. Onda viknu: — Gde je on? Iz šatora pomoli se Isajlo. Luka zatrese onom hartijom i pogleda strogo Isajla, kao da ga pita: šta je ovo.
Sutradan bilo je najteže. Sunce pripeklo. U nekih se temperatura popela do 40 stepeni. Ima ih koji jauču naglas i iz šatora se razlegalo: „Jaoj, doktore, gde si da te sad vidim!“ Trećeg dana osetili smo se bolje. Lekar je došao da nas obiđe.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
On će kazat na mene je carstvo. Šuti Marko, ništa ne besjedi, na šatora ne okreće glavu. Malo l' ti je, — ostala ti pusta! — već s' o tuđe otimate carstvo?
Ako zgubiš mlada zatočnika, čestita ću tebe učiniti“. Uzja Miloš pomamna kulaša, pa okrenu od b'jela šatora, zametnuvši koplje naopako.
Veseli se, kraljev zatočniče! Nemaš na što sablje izvaditi, nit' je imaš o što krvaviti“. U to doba dođe do šatora, đe zatočnik sjedi pod šatorom, za koplje je svezao dorata.
“ Taj se junak naći ne mogaše. Al' eto ti mlada Bugarina pred šatora srpskog car–Stjepana: „Je l' slobodno, care gospodine, da preskočim tri konja viteza?
Eto mene moga sina Marka: On će kazat na mene je carstvo, Od oca će ostanuti sinu“. Marko sluša, ništa ne govori, na šatora ne okreće glavu. Kad ga viđe Uglješa vojvoda, tad Uglješa riječ govorio: „Blago mene, eto mi sinovca!
Kaži, Marko, na mene je carstvo, oba ćemo bratski carovati!“ Šuti Marko, ništa ne besjedi, na šatora ne okreće glavu. Kad ga viđe vojevoda Gojko, tade Gojko riječ govorio: „Blago mene, eto mi sinovca!
“ Šuti Marko, ništa ne govori, na šatora ne okreće glavu. Pravo ode bijelu šatoru, ka šatoru nejaka Uroša, dogna Šarca caru do šatora; onđe Marko Šarca
Pravo ode bijelu šatoru, ka šatoru nejaka Uroša, dogna Šarca caru do šatora; onđe Marko Šarca odsjednuo. Kad ga viđe nejaki Urošu, lako skoči sa svil'na dušeka, lako skoči, pake
Ode Marko u goru zelenu podaleko od vojske careve, pa razape bijela šatora, pod njim sjede liti mrko vino sa svojijem pobrom Alil-agom.
Pak se Marko pod šatora šeće: Arap sedi, pije vino ladno, služi mu ga mlada i devojka; božju pomoć nazivao Marko: „Božja pomoć, dragi
nikad doći neđu“ Kad to viđe bolestan Dojčine, đe mu Arap izići ne smije, on nagoni debela dorina na njegova bijela šatora, na koplju mu šator preturio. Kad da vidiš čuda pod šatorom: pod šatorom triest đevojaka, među njima crni Arapine.
Raspe kralju svilena šatora, zelen šator od zelene svile; na njem zlatni dvanaest krstova, trinaesta jabuka od zlata, — u njoj sjaji bescen kamen
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Neki u subotu tamo i na bogomoljstvo odlažahu, poklanjajući se onde Bogu, jerno i pri Mojseju crkovno od šatora njina senka toliko stopa nasamo (osvem ljudskoga stojišta) odvojena stajaše.
Ama to bijaše sama sveta Bogorodica što i čuvaše Carigrad od neprijatelja. Dođe ona tako s tafrom do šatora vezirova kroz vojsku tursku i onde je nesta.
oni čekaše što iz toga da bude, pak mnoga gospoda odoše da vide što se to za mnogo dokonava, te ona ne izlazi ispod šatora, niti koga habara ima. Videše jer nejma je ovde, niti ju je vezir video — zakle im se.