Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
“ Onda su šestorne zaprege prilazile svojim vozovima i nastalo je zaprezanje. Najednom se poljana zacrnela od topova n konja.
Mrtvi vojnici su ležali kao opalo lišće. Topovi i kare bili su okrenuti u raznim pravcima, šestorne zaprege mrtve. Između konjskih leševa vidi se ruka ili noga nesrećnih vozara.
A kroz prasak topova i grmljavinu neba, jedva se čuo drhtavi zvuk trube, pozivajući prednjake. Kao vihor, izletale su šestorne zaprege iz kukuruza, osvetljene munjama, i u mestu se zaustaviše kod svojih topova i kara. — Četvrti top neka dejstvuje.
Pred nama su topovi rastureni u neredu, kao stara gvožđurija, a pred njima pobijene šestorne zaprege, pa se trupine konja iznaduvale i kopite visoko štrče... Preko topa presamićen leš, sigurno artiljerca...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— govorio je brzo i okrete se vojnicima. Potrčao sam niz padinu. A putem, kao da je vitlao orkan, jurile su šestorne zaprege najvećim trkom.
Vojnici se popeše na konje. Neke vozove vukle su šestorne, druge četvorne zaprege. Jednu karu povukoše samo rudni konji. Kako je koji voz pripravan, odlepljuje se i juri u pravcu