Jakšić, Đura - PROZA
Ja ne znam, a on je ćutao. Kad mi je video istrcani šinjel, što sam od cara dobio, setno se nasmešio. Sigurno je mislio: „Ah, zašta ginusmo i stradasmo — a šta dobismo!...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Opet se ranjeno sunce povlači, bez kola, bez konja, bez brodova, i bukva šinjel oblači, i hrast cokule obuva. Pa bar da jednom zaspah u nadi, u senci konja, dok pase!
Ide Mića Savić preko brda, kalem zlatnog konca u sanduku nosi. Kapu zabacio, siv šinjel ogrno, ide pred konjem i peva, a ne zna da nosi mašinu koja neće šiti ono što se njemu, zlatnim koncem, šije, nego
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
nikako iz vida mesto gde se ona glava izgubila, smače brzo čizme, odupirući snažno mamuzu o vrh prstiju, onda zbaci šinjel, bluzu i kapu pa se kao strela sjuri na obalu, Trenutno zanemela, obala ponovo zavriska iskidanim, burnim i
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Srećna slava, domaćini! Skočiše k njemu, skinuše mu suri šinjel, postaviše ga za sofrom. Snaška Pasa poče kao uvek oko njega: da mu daje jela, toči vino, zapitkuje ga, pecka...
Diže se. — Mile... — a ne može da govori — kaži, kapu... šinjel, momak neka... donese u mehanu... Ne mogu ja... Imam rabotu! ... — Ne mogu! I ode, kruto, teško, gazeći oštro.
Ne mogu ja... Imam rabotu! ... — Ne mogu! I ode, kruto, teško, gazeći oštro. Jedva naterah momka da mu kapu i šinjel odnese. Momak odnese.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pomislih da ih je Trailo prilikom nameštanja šatora negde sklonio, te ga uzgred upitah gde mi je ostavio šinjel i čuturicu. On se uozbilji, a zatim me začuđeno zapita: — A gde si ih ostavio? — Gde bih na drugo mesto, nego ovde.
— Odite unutra! — reče im značajnim glasom. — Slušajte, našem podnaredniku su danas ukrali šinjel i čuturicu. Sigurno onda kada smo otišli za slamu. E, pa... vi znate, ima da se nađe. — Razumem! — povikaše uglas.
— Glavno je da oni iz pozadine ostanu živi — odgovori potporučnik Aleksandar. — A bre, ovaj moj šinjel težak je sto kila. — Gospodine potporučniče, kako ćemo da izdelimo kafu? — Kakvu, bre, kafu?!... Ko daje to sad!
Kao da viri iz nje neka daščica. Sagoh se. Ali snage nemam. Vojnik je izvuče. Obrisa je o šinjel... Neka slova... „kolić“... Prezime: Ah, Nikola Nikolić! „Tu je“, viknuh. „Sa njim je sahranjen taj Nikola Nikolić.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Njihova će briga biti da me dalje šalju. Ja sam prvo, izgubio šinjel (to se kažnjavalo) i spavao na kiši, mokar kao iz bunara, u nadi da se razbolim, ali nikad nisam bio zdraviji nego te
Drugi za više od majora. Generali, kažu obešenjaci, imaju i profilaksu. Trupe koje prolaze imaju od koprive šinjel. Za doručak dobijaju neki prženi kukuruz, kao kafu, i neku zovu, kao čaj. Đonovi im propuštaju vodu.
Vele, ne vidi se. Skidaju mi i šinjel oficirski, koji je postavljen krznom, pa izgleda generalski. Drhtim u noći od zime, i dižem od šinjela ruke.
Drhtim u noći od zime, i dižem od šinjela ruke. Oni mi vraćaju šinjel, vrlo učtivo, i kažu: to je privatna svojina, vidi se. Zatim mi kažu da u Temišvaru nije srpska vojska, nego su Rumuni.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
MANOJLO: Prvo stražariš ti, pa ja. Sad je ponoć. Probudi me u dva... (Manojlo se umotava u šinjel i pelerinu i leže iza kanti za đubre. Tanasko čučne pokraj bandere, s puškom na kolenima.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
kuku meni ojađenoj. — Ama ništa drugo. — Pa eto uj'o za sisu. — Pa je l' se nosio kao oficir? — Ukr'o, vele, šinjel doktorov pa ga ogrn'o a mrak pa nisam nesretna ni zagledala.
— Kad sam mislio da je došao momenat sastanka, ustanem oprezno, predvostručim se, kao zavio me užasno stomak, ogrnem šinjel, pa kad sam bio blizu vrata, bacim vrlo obazrivo pogled na komandanta.
da osudim, ali naglim, ljutitim pokretom jedna druga prilika, krivih nogu, pogrbljenih leđa priđe nam, pa zbaci sa sebe šinjel, pa koporan, pa crnu kratku košulju, koju baci među regrute. — Čkonjo!
— Čkonjo! On se neprijatno trže i oblačeći na nago telo svoj izgoreli šinjel, promrmlja: — Odoh ja da ubijem ono pseto. Pa njegova ogromna leđa zamakoše iza zida.
Nadzornik-apsandžija pokloni mu prvi svoj sasvim poabani, iza rata vraćeni vojnički šinjel koji je, ugužvan i već iskaišan, sa drugim krpama čuvao pod slamnjačom; onda odnekud pronađoše jedne čakšire, takođe
a koju je primio dok je ono još bio u deponu za raspored: oko nogu kaki uvijači, a na već pogrbljenim leđima vojnički šinjel koji mu država nije htela oduzeti iza demobilizacije, nego mu ga ostavila i poklonila večite uspomene radi na Albaniju
Krakov, Stanislav - KRILA
— Uh, kako je strašno jauknuo... Ubica se seća ubijenog. Ubijeni je neprijatelj, a ubica junak. Prorezani šinjel i probijene grudi. — A, a... — bio je jeknuo onaj. Krik je bio prost ali strašan. — Ubio sam, ubio sam...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
avg. u subotu veče, 1876 g. — Raspiri vatru, Ivane, pa onda ukrsti naše puške i nabaci odozgo ovaj šinjel, te načini malo zavetrine, a posle ćeš mi upaliti ovu sveću. — A što će ti sveća? — Hoću nešto da pišem.
Baš do mene, uvijen u šinjel, prućio se po goloj ledini doktor Vladan, pa krkti, duva i šiče kao kakav parni kazan. A njegovo otomboljeno, zaspalo
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Bajoneti se zariše u tela. Samrtni krici zavapiše. Jedan nalete na mene, ja se izvih i on mi zapara šinjel. Kao da mi mrče svest, zanesoh se i padoh, Taman da me dotuče i ja upravih ruke da se uhvatim za njegov bajonet, kad
Svesni smo toga svi, te su ljudi i bez naređenja na oprezi. Noć je bila hladna. Obukao sam šinjel i skoturio se u rovu. Pucnji su odjekivali svaki čas.
Ali to sam radio više iz duga vremena, jer je voda pridolazila sa svih strana i bilo je nemoguće odvratiti je. Šinjel mi je bio sav natopljen vodom i već sam se valjao u blatu. U neko doba naiđoše i telefonisti.
Izgledalo mi je kao da se više nikada neću vratiti. Vetar poče da zavija oko lađe. Bilo je prilično hladno. Šinjel nisam mogao obući, jer mi je oko grudi bio obavijen debeo pojas od plute.
Sedeli smo naslonjeni na ogradu. San me poče hvatati. Prebacio sam šinjel preko glave i, u polubunovnom stanju, dočekali smo zoru.
— Uostalom, to će zavisiti od vas. Ona se strese. — Hladno je. Stao sam prema njoj, raskopčao šinjel i, držeći raširene krajeve, rekao joj: — Izvolte. Gledala me je poluotvorenim očima.
Gledala me je poluotvorenim očima. Dohvatila me za ruke i priklopila moj šinjel. Tada ispusti tašnu. Sagli smo se oboje da je dohvatimo, naše se ruku dodirnuše i ja joj stegoh prste.
Nije se opirala već obori glavu i pogleda me ispod gornjih očnih kapaka. Tada sam je pustio, zakopčao šinjel, i pošli smo dalje. Prešli smo most Izera, ne govoreći nijednu reč.
— Da ste u sobi kazali ma i jednu reč da ostanem, ne bih išao... Vi ste ćutali. — Obukao sam šinjel. — Do viđenja! Ona mi nije pružila ruku, ali me je i dalje posmatrala. — Doći ću drugi put.
On zbaci džak sa glave i poče da mi se izvinjava. — Otkuda ti taj kožni džak? — Od telefona. Njega sam uvio u moj šinjel i stavio na prednjak, a kožnu navlaku sam sebi stavio na glavu. Tako ja uvek radim. Zato sam sada suv.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Bio je gologlav, a lice mu se nije videlo od krvi. Sa čela je, u širokim mlazevima, tekla krv i natapala njegov šinjel i vojnike koji su ga nosili... Spustiše ga na zemlju.
Otkravljeni malo, počesmo silaziti u dolinu, punu blata i raskvašenog snega. Preda mnom je išao jedan pešak. Šinjel mu sav izgoreo, a namesto peševa landaraju samo kaiševi.
Preda mnom je stajala sa strane puta grupa ljudi oko jednoga čoveka, obučenog u stari šinjel bez one „šlinge“ pozadi. Paćeničko lice njegovo okruživali su crna brada i brkovi.
Zaspao naš požarni i poduhvati nas vatra. Ja dobro prođoh. Ali Milovanu izgorele od pozad’ čakšire, i, eno ga, seče šinjel i krpi čakšire. — Bog te ubio — smeje mu se narednik Prodanović — zar nisi osetio kako ti gori tur? — Kako...
„untercig“, jedne čakšire i druge čakšire. Zatim tri košulje, „šlofijanku“, „civilni prsluk“; ova vunena džoka, bluza i šinjel. Uza sve to, prebacio je Milan kuvar preko ramena još dva ćebeta i šatorsko krilo. I uvek je na čelu puka.