Teodosije - ŽITIJA
Zmija se ne usuđivaše da izađe pred oči prepodobnoga, nego u svojoj pešteri dan i noć neprestano jarosna šištaše, i šištanjem buku i strah velik izazivajyći uznemiravaše prepodobnoga.
i mada sam te i hteo za suseda i bližnjega imati, zato što na me sikćeš i tvojim mnogim šištanjem pakost mi praviš, nije mi mogućno da te kao blisku imam.
“ A zmija, kada ču pretnju starčevu, još ljuće na njega šištanjem siktaše, i iz peštere ne ishođaše. Prepodobni pade na kolena i s plačem velikim reče: „Evo, Gospode, vidiš nevolju
„Evo, Gospode, vidiš nevolju moju: iz onog mesta u koje me privede tvoja dobrota, iz njega me ova zmija lukava gnevom i šištanjem izgoni.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Ma ko stao, brate? — mučenički stenje Boriša, jer mu Ilija svojim šištanjem razbija i onu lagašnu skramu čemernog sna ovako nasjedećke. — Ma ovaj moj sat.