Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Daj ti nama — veli — štogođ da mi večeramo, pa nas prikrij đegođ do šjutra, a mi ćemo ti za to dobro platiti. Baka pristade, dade im večeru i povede ih u podrum, đe je stajalo 'ajdučko meso,
— A kad bi ti rekao, pope? — Ja bih, braćo, ako vi velite, šjutra! — Šjutra ja, braćo, ne mogu nikako, poručio sam za mobu da mi žnju šenicu, jer znate svi da je već prezrela — reče
— A kad bi ti rekao, pope? — Ja bih, braćo, ako vi velite, šjutra! — Šjutra ja, braćo, ne mogu nikako, poručio sam za mobu da mi žnju šenicu, jer znate svi da je već prezrela — reče knez.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Moglo bi ali nećemo ja i ti. 4 Pitali crnogorskoga popa, kad je došao u Banjane: — Bi li nam, pope, služio šjutra leturđiju, jer je naš ostario? — Bih, ali moje knjige nemam pri sebi, a iz tuđe ne znam.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Hoću, — reče mu kočobaša — ako hoćeš taman šjutra, ako budeš kadar prekrstiti se ovako: va ime oca i sina i svetoga duha, amin.
Ciganin reče: — Valaj, hoću sve se do šjutra krstiti doklen naučim, i eto me šjutra po žito. Evo šjutridan Ciganina, i kaže da je naučio.
Ciganin reče: — Valaj, hoću sve se do šjutra krstiti doklen naučim, i eto me šjutra po žito. Evo šjutridan Ciganina, i kaže da je naučio. — Hajde-de neka čujem, — reče mu kočobaša.
To čuju muž i žena, oboje prestaro, pa jednu veče razgovarajući se reku da bi zauvarno bilo dobiti vižlin; nego šjutra da idu u miše i skakavce, kad su svakako besposleni, te podrane šjutridan oboje u lov, baba u miše a đed u skakavce,
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Ostale govedare i njihove bakove ponošljivo prezire. Usred groblja smio bi on noćiti kad je Jablan s njime. — Samo šjutra! — Trže se Lujo kao iza sna, zbaci sa sebe haljinicu, a oči mu sijevnuše od uzbuđenja.
Rucaj, bate, koliko ti dusa podnosi... Samo šjutra! Rođeni moj, mili moj, dragi Moj Jabo — samo šjutra! U Lujinom promuklom glasiću drhtalo je meko, nježno preklinjanje.
Rucaj, bate, koliko ti dusa podnosi... Samo šjutra! Rođeni moj, mili moj, dragi Moj Jabo — samo šjutra! U Lujinom promuklom glasiću drhtalo je meko, nježno preklinjanje.
— Ama, viđe li ti, Vujo, kako je leden i nemilostan današnji svijet: niko ni da se našali s cijenom, a šjutra su Zadušnice! — prenu se opet Relja kao iza sna, kad bijahu podaleko izmakli iz čaršije i prihvatili se brda.
— prenu se opet Relja kao iza sna, kad bijahu podaleko izmakli iz čaršije i prihvatili se brda. — Šjutra će biti grobovi i biljezi naše čeljadi mračni, neosvijetljeni.
— prošaputa zlovoljno Mićan i poče točiti. — Jadan li sam i kukavan, kako ću šjutra starješini izići na oči! — Utoči, Mićane, uzgred i meni jednu — pruži mu i otac Sopronija čašu.