Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
U ušima mi je zujalo. Nisam umeo ništa da mislim. Ujedanput škljocnu brava. Moje majke nesta sa prozora. Ja pretrnuh. Vrata se od velike sobe otvoriše. Na pragu stajaše on, moj otac!
Svest me ostavi. Ja je povukoh da je pritisnem na grudi. Brava škljocnu i njena se mati pojavi na vratima. Ona trže svoju ruku iz moje, no ja je krepko držah. — Ta penjite se!
Ja opet hodah s njom po Valjevu. i bi mi neobično tužno. Ne znam koliko je to trajalo. Brava na hodniku škljocnu, i ja čuh Maksove nesigurne korake i zagušen kašalj.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Pripremi zube, pa ga izvuci. Uvek se hvališ kako si jak.“ Priskoči Žuća, zubima škljocnu, ko da je đavo ušao u nj, povuče jednom, cimnu iz peta, izvuče stari seljački gunj.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Popravnik pedeset dva — začu se artiljerijska komanda. — Hiljadu šest stotina. Škljocnu zatvarač i tresak prolomi vazduh. Eho se odbi od bregova i sruči se kao gromovita grmljavina negde u jarugu...
Drugi seda... Izvadiše i metak iz kare, žut je metak granata, razorna granata... Zatvarač škljocnu i gromoviti urlik zatrese zemlju, vazduh zadrhta iznad naših glava. Metak se zari negde pozadi, u ritu. — U zaklon!
— Puni odmah! Tempirači dovukoše Jankulja, koji je stenjao i škripao zubima od bola. Zatvarač škljocnu... Urlik se razleže planinom, a pred nama na dve stotine metara, iz onoga krša, polete kamenje uvis...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ženske pobledeše. Obuze ih trema, i ako je svaka bila sigurna sa ispitom. Muškarci se samo utajaše. Brava škljocnu, vrata se naglo otvoriše i na njima se pojavi, ako ne Ciceron, a ono Čiča, koji se trudio da liči na Cicerona.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Guma za brisanje traga pisaljke) 133 — Četir uha, dva trbuha? (Jastuk za spavanje) 134 — Škljocnu škljockara, Ču se do cara; Car se prepade, u goru upade, Za njim carica: — „Ne boj se, care, Zemlja se trese,
Ćosić, Dobrica - KORENI
zaudara na izgorelo meso, i vazduh je pun pepela od kose, ponegde neko pseto zareži pod vajatom, pa mu posle uprazno škljocnu vilice; on jedva diše, kroz lesu jasenova vidi, dva prozora svetle, on i ona, on, ona, on, korak je kraći, Đorđe ide
Krakov, Stanislav - KRILA
Crvena raketla izvi se u magli. Metalni pisak podiže vojnike. Iza ograde se zamlata zelena prilika i puška škljocnu. Metak zazvižda visoko. Nekoliko se ramena strese. — Napred, napred... Sa svih strana sela trče ljudi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Vojnici počeše da zatežu bluze i pritežu bombe. Jedan škljocnu makazama. Kaplar izađe ispred zemunice i poče da mokri. — Svršavajte, šta ko ima.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Osećao sam jasno kako se približujemo plenu, već sam čuo njegov trk, pa onda njegovo umorno daktanje. Meni nešto škljocnu u glavi, moj spri zalaja, skoči na plen i zgrabi ga za vrat. Upalio sam svetlost. Bilo je sat i po iza ponoći.
Teška gvozdena vrata zatvoriše se iza mojih leđa. Velika brava škljocnu, a posle nje i lokot kojim se zabravljavala debela gvozdena prečaga, položena dijagonalno preko vrata.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Opet sam zastao. Jest... Ima nekog. Hajd još malo. Nešto zveknu. Kao da škljocnu zatvarač topa. A-ha!... —... Utrošak municije. — Jesam! 3ačuh razgovor. Hu-hu! — odahnuh.
Dve hiljade osam stotina! — začu se komanda. Topovske cevi kao da progutaše granate i zatvarač škljocnu. Vazduh kao da planu. Topal talas nas zapahnu. Četiri puta uzastopno. Šrapneli su zviždali kroz vazduh.