Jakšić, Đura - PROZA
Pa kakve su škole bile, onaki behu i učitelji: neki je od njih utekao iz manastira, drugi, opet, nije dobro ispekao zanat, a bio je nešto
a i još nešto, o čemu su neki samo slutili, a skoro će se uveriti. Niže škole, baš preko Turskoga Potoka, kad se mine kuća Nikole Belića, usred zelenog luga, podizala se jedna mala kućica.
Uča mu pomagaše da je nanovo digne na leđa, i tako odoše... Kad su bili kod škole, skide stari Sremac krompir s leđa, odreši uže i metu ga, pažljivo u kotur savijajući, u nedra; posle se okrete
Ti bi mogao tamo otići, pa, kako god znaš, gledaj da ga dovedeš do škole... On poznaje konopac, a ionako će i on sutra u Jagodinu na mađistrat radi suočenja.
— Niko o tome neće znati... A posle me ta prokleta kuća više nikada neće videti... Kad je učitelj izišao iz škole, on vide mladoga Gružanina, bleda i zamišljena, gde ode Nikolinoj kući... — Šta bi, stari prijatelju? — pitaše uča.
Obradović, Dositej - BASNE
Zato, o lju|bima i poštena nacijo, sva što se zovu manastirska imjenija, to su narodna imjenija, upotrebite ih na škole i na nauku vaših buduštih učitelja i sveštenika, a to jest na pravu i vsegdašnju polzu roda i otečestva.
Al' su već doiskali! Sad svi otečestvu dobroželatelji u svoj Hungariji, Slavoniji i Banatu žele da se manastiri na škole i hospitale upotrebe, da je narodu polza od njih, a ne po nekoliko ljudi u njima da se inate i kolju celomu narodu na
kuće, da može davati onde gdi nadleži, i kad mu se naprti kakva krivica, da se može otkupiti, — evo ti mu klasi i škole koje je morao apsolvirati. Šta sljeduje iz ovoga razve kakve klasi, taka i nauka.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
No ta škola slabo je bolja bila od škole moga popa Stanoja. Koža mi se i sada ježi, kad se opomenem onoga narodnjeg preselenija, jer se još dobro opominjem kako
sam gledao kao đak, gde svako jutro po osam i po devet mrtvi̓ frajkoraca donesu iz kvartira i strpaju u stražaru kod škole u Ašanji, pak odande iza dudare po 12 nji̓ strpaju u jednu rupu, i zemljom zaspu.
Onda bile su u Sremu vrlo retke škole i srpske nauke, a i sam posle vidno sam mloge stare sveštenike, koji su se s naukom malo od naši̓ srbijanski̓
Mitropolit Stratimirović, kažu, da je prvi dobre škole za Srbe u Karlovcima uredio. Sedeći ja besposlen nedelju dana, mislio sam, da mi ništa više ne treba učiti, i čisto
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Bilo je već oko zaranka. Sima preturio dve prazne vreće preko ramena, pa se uputio od kuće Rakine naviše pored škole. Čuje u avliji školskoj dreku i smeh dečji, pa se nadviri da vidi šta je to. Kad ima šta videti!
Neću pominjati ni samog domaćina što se, čim je izučio ono malo osnovne škole, odmetnuo od oda i pustio se u piskaranje po seoskim kancelarijama, te ga i otac odrinu od sebe da ne zna za nj i da
— začudi se jedna žena mašući pronoskom. — Kud će po ovakom vremenu? Kad bi da prođe pored škole, ugleda ga učitelj Grujica pa kaogod da mu se nešto slutilo, nape se od smeha — što nikad nije, pa, jedva uzdržavajući
— Video, ja. Popadija nije smela ući u sobu dok ga nisam izneo. Na sam Petrovdan iskupila se deca iza škole, ia utrini, kraj potoka, te se igraju dok ne zazvoni u crkvu.
»na privat«. Sad se nešto priseti, pa ih izvadi iz škole i dade u varoš da uče. Dosad su svi seljaci do jednog voleli učitelja da ne može bolje biti i hvalili se njime: nigde
Ne može učitelj da trpi nego jedva čeka popa — da mu sve iskreše. Onako ljut, jednako hoda ispred škole. Deca se šćućurila u školi, pa ćute i šapuću »Jaoj, kako nam se gospodin nešto naljutio!« Eto ti popa Vujice.
bio je od onih starih kapetana, kojih danas retko ima, i koji su u svoje vreme izučili samo dva-tri razreda osnovne škole, pa posle dugom službom doterali do čina kapetanskog.
Nije baš ni ovo lak 'leb — nemoj misliti!... Novi se još više zastidi i pocrveni do ušiju. — A koliko si škole izučio? — Dve gimnazije... — odgovori novi gotovo šapćući i krijući oči.
U velike varoši nikad nije bio premeštan, osem u dve palančice. Škole nije više učio, osem tri razreda u svome selu. Obične kancelarijske poslove znao je u prste.
— Tu gospodin ministar duhnu na sveću te je ugasi, pa ovako već svučen sede na krevet, zevnu žestoko i nastavi: — Škole nam u tom već odavno idu naruku; sve od reda liferuju činovnike — ljude zavisne od vlade... Aaa!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
intenzivne utiske, kao četka s krečom one za nas pune značaja reči i slike što smo ih mi ugljenom pisali po zidu od škole.
Šta je bilo u našoj kući za vreme dok sam bio u školi — ne znam... To jest, znam: jer kad se vratih iz škole, nađoh sve onako kako sam ostavio: moja mati i sestra sede s rukama u krilu; ne kuha se ni ručak: prolaze na prstima
Samo gore, gdje je glava, cakle se oči, i ma u koji kraj škole da staneš, uvijek gledaju u tebe. Ozbiljne, crne, prodiru ti u dušu i kao da te nešto pitaju.
— Lijepa starost! — reče vladika. — dabogda još dugo da poživiš! A bogati, oče, ne primi za zlo, gdje si ti škole učio?
— Šteta bi — veli vladika — bila otrgnuti dijete od škole. Ovo je — veli — glava kakvih malo ima. Nije se ona rodila da bere kudjelju. Nego ti nju daj dalje u školu.
Drukčiji je danas svijet nego što je bio za tvoje mladosti, a još će drukčije biti kad ona stupi na snagu. Kad svrši škole, može, akoće, biti i učitelj. A poslije, u varoši druga sreća čeka dijete. Pop zaćuta i dade se u misli.
Nemam ja ništa. Njoj je, istina, narod nešto odredio, ali ne vrijedi sve ni sto dukata. Nema tu ništa od škole! Vladika se malo iskašlja — Lasno je — veli — za novce, tek ako ti pristaješ. Sve ćemo to lijepo namjestiti.
— Sjećam! — Čuj me, oče vladiko, i vi braćo! Ja izgubih dušu što nijesam učio škole. Sa toga izgubih i dijete, a odvede mi ga nekršten čovjek. — Kako to, oče? — reče vladika. — Tako, oče vladiko!
— Lakše, Ilija, lakše, još lakše! Zategni uzde. Hodom prođosmo pored nove, velike, zidane škole. Baš zvonjaše na večernju. Kroz prozor ugledah đačiće: ustali na noge, pa čitaju molitvu. Pred njima stoji jedna ženska.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
DVADESET ŠESTA I POSLEDNjA 214 POP ĆIRA I POP SPIRA PRIPOVETKA Svome ujaku Jovanu Đorđeviću profesoru Velike škole GLAVA PRVA U kojoj su opisana dva popa, dve popadije i dve popine ćerke iz jednoga sela u Banatu, u kome su
Zaplakao se kad su mu saopštili, iako je iščekivao. I sad, iako je fakacija, on se svaki dan odšeta do škole i cunja po avliji, i dozove decu da mu prave kalabaluk; nekako mu lakše kad čuje larmu, na koju se već od toliko godina
Vi’š ti to njega!... Nego manimo se toga sad, pa kako bi bilo da vas provedem malo kroz selo do škole... — O, molim, molim...
Pera obori oči. — Ah, i te velike škole! — Jeste — veli Pera. — Omilitike, dogmatike, eh... — Šta bi samo pročitali iz to nekoliko cvetića!
To je salašar. Triput je, kažu, beg’o iz škole i beg’o na salaš, pa se bricom branio i neće nikako u skamiju... Pa ga onda, četvrti put, otac vez’o ularom i
Obojica su bili školski drugovi, obojica učili latinsku školu, obojica isterani iz škole: Šaca iz četvrte, a Tima iz pete latinske.
Ima već sad lepo imanje kojim rukuju tutori. Učio nešto latinske škole; dakle, nije onako neki... A posle toga, ima neke stare tetke i strine, sve bez dece, a tek što su žive!...
— He, he! — smeje se i snebiva Arkadija. — Ali, kako samo, vragu, da ti to padne na pamet, kad ti nisi učio nikakve škole?!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Mati mu je ostala udovica, a Ljuba, prošavši kroz manje škole, postane šegrtom trgovačkim u jednom na glasu dućanu. Tu se on tako vladao da je svakom šegrtu za mustru služio.
je mlad, — fini mladić, vrlo izobražen, — govori francuski, pa taj neće danas sutra nikom na teretu biti, izučio je škole. — Taj neće na štetu biti, štaviše, učen čovek, može od njega svašta biti. — Pa, vidite, još štogod da vam kažem.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
od prošća, peta baterija, sva u garavom dimu i pijanstvu borbe, bljuvala je čelik na maskirane položaje levo od seoske škole koja se belila.
I tako se kralju dopao njegov rukopis te ga jednom pitao šta je od škole izučio kad ima onako lep šakopis. „Gospodaru, odgovorio mu on, ja svrših četiri razrada elementarne škole, onda pređoh
„Gospodaru, odgovorio mu on, ja svrših četiri razrada elementarne škole, onda pređoh u prvu klasu gimnazije, ali se pometoh i odoh u praktikante.
Afrika
Na pristaništu škola crnih babica u belom, crnih bolničara u belom, devojke i mladići, čekaju direktora škole koji stiže našim brodom. Iskrcavamo se. Žandari crni, vrlo elegantni, ponositi na svoje uniforme, blagi i uslužni.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sećaće ga se, kad bude stigao u varvarsko carstvo! Pavle onda, u nekom čudnom besnilu, reče da mu do škole jahanja, nimalo, nije stalo, i da treba da se vrati u svoj traktir, gde ga čekaju.
Kroz mračnu aleju, u kojoj je bilo jedva vidno, oni su se vozili do škole jahanja, koja je bila na tri-četiri stotine koraka, a u kojoj je i prilaz, i ulaz bio osvetljen, kao da je neki traktir,
Husari Božičevi tvrdili su da je Agagijanijan dolazio i otišao, i da kola čekaju Isakoviča, kod škole jahanja – čiji su se fenjeri svetleli, u mraku, na jedno tri-četiri stotine koraka, od kuće Božičeve.
Rešio se da zatraži samo jedan fenjer, pa da ode, alejom, do škole jahanja. Mislio je da ga, tamo, čekaju, valjda. Tamo je, pred ulazom, bilo čitavih karavana kola iz Beča, pa se nadao da
Put je bio zasut šljunkom, koji je, od kiše, bio utonuo u zemlju. Do škole jahanja nije bilo daleko. Iako je mogla biti ponoć, iako je iz mračnih oblaka grmelo i sevalo, Isakovič je išao pravo,
Neka mu kaže kako u Austriji pucaju. Pavle onda reče da se, u sirmijskim husarima, učilo da i od škole gađanja zavisi mnogo.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Posle oslobođenja Srbije Bugari su u njoj nalazili utočišta. U to su vreme mnogi Bugari pohađali više škole u Beogradu i u Kragujevcu.
Jedino se u Srbiji on razvijao i širio preko škola. U drugim oblastima su, naprotiv, škole stojeći pod tuđinskom upravom pokušavale, istina bez uspeha, da uguše ova predanja.
Organizuje se i razvija vojska i oficirski kor. Škole se umnožavaju brzo, stvara se universitet. Obrazuju se naučne i ekonomske ustanove i društva, kao i političke stranke.
Sve je bilo postavljeno na vojničku osnovu: administracija, škole, sudovi. Svaki je čovek bio vojnik. Sve je utvrđivano naredbama: i kako da se zemlja obrađuje, i kada da se usevi seju
Medulić (Andrea Ѕchіavone), najslavniji Ticijanov učenik i jedan od najboljih kolorista mletačke škole, kao i drugi. Među mnogobrojnim dubrovačkim naučnicima se ističe, naročito u XVII veku, Ruđer Bošković, tvorac vrlo
Južnoslovensko buđenje od početka XIX veka ih je postepeno vraćalo srpsko-hrvatskom nacionalizmu. Niže i više škole srpsko-hrvatskog jezika, novinarstvo, književnost i političke borbe su znatnim delom doprineli da se dovrši ovaj
Bio sam iznenađen kad sam zapazio koliko su ljudi zapadnomakedonskog varijeteta, čak i oni koji nisu učili srpske škole, obrnuli svoj dijalekat na srpski književni jezik za dve-tri godine srpske vladavine.
U poslednje vreme mnogo ih je išlo u Bugarsku ili u pečalbu ili u škole da bi postali učitelji i sveštenici i odali se bugarskoj propagandi.
U mnogim varošima centralnoga tipa, u Prilepu, u Velesu, pa i u selima podizane su srpske škole za vaspitanje dece. Makedonski Sloveni su ih od srpske države tražili toliko da im ona nije mogla uvek izići u susret.
On ih je odbio. Baš u ovo doba su došli bugarski učitelji koji su, osnivajući bugarske škole, radili na stvaranju antagonizma između Slovena i Grka.
godine i ta samostalna crkva dobije naziv bugarski egzarhat. Sa crkvom Bugari dobiju ujedno pravo i da osnivaju škole. Sa ova dva moćna sredstva oni su počeli da obrađuju slovensku masu, najvećim delom amorfnu, i to u bugarskom smislu.
g.). Egzarhat je onda postao samo sredstvo bugarske propagande. I škole, osnovane po Makedoniji, imale su jedino zadatak da zemlju pobugare.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Negde na dnu svega, ipak je bio strah. Ataman nije imao šta da izgubi: njega su već izbacili iz škole. A ti? — ćušnula mi se pod jezik moja savest. Šta bi ti mogao da izgubiš? Od tebe su đavoli i ljudi digli ruke!
u mojoj đačkoj torbi umesto knjiga bila je Greta. Danas mi knjige nisu bile ni potrebne, jer je poslednji dan škole, a Greta je na časovima bila mirna, iako je kreda ono što ona nije u stanju da podnese.
- upitah. Ništa. U toku ovih nekoliko dana spremićemo se i klisnuti. Na ostrvima Južnoga mora ne postoje tehničke škole, niti bilo kakva druga čuda te vrste. Ti si bar govorio da ne postoje.
Nije bilo potrebno. Tako nešto nikad nije potrebno u izvesnim situacijama. One dve mačke bile su profesorke iz škole u kojoj je Stari predavao. Ako ste videli ono što se zove živi rahitis, onda znate kako su izgledale.
Stari je već znao za keca iz matematike, a znao je i to da smo Rašida i ja predloženi za izbacivanje iz škole. Ataman nije mogao da bude predložen. On je na vreme obavio sve to. A Popara?
Nemoguće je unapred znati kakva. - Izbaciće te iz škole, i šta ćeš onda? - Stanika me je posmatrala kao što se posmatra trag puža na najmilijoj ruži. Ako izbace, izbacili su.
Na mome mestu i vi biste želeli da vas izbace iz škole. Tako bi mogli da je omrznete i zaboravite. Ipak me nisu izbacili.
Roditelji su bez namigivanja govorili da me je trebalo izbaciti iz škole, a Mita Popara bežao je od mene kao đavo od krsta.
Tako nisam ni zapamtio šta je rekla, ako je bilo šta rekla. Sada je direktor škole govorio. Bio je to dirljiv govor, i glup, većina je pljeskala, odobravajući. Želeo sam da sam na nekom drugom mestu.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Pera nek’ bude trgovac, a šta misliš šta ćemo sa Šamikom? — Šamika nek’ uči škole. — Da, nek’ uči škole, al’ škole mnogo staju. E, dobro, nek’ ide u školu, al’ šta da bude od njega?
Pera nek’ bude trgovac, a šta misliš šta ćemo sa Šamikom? — Šamika nek’ uči škole. — Da, nek’ uči škole, al’ škole mnogo staju. E, dobro, nek’ ide u školu, al’ šta da bude od njega? — On će sam posle birati.
Pera nek’ bude trgovac, a šta misliš šta ćemo sa Šamikom? — Šamika nek’ uči škole. — Da, nek’ uči škole, al’ škole mnogo staju. E, dobro, nek’ ide u školu, al’ šta da bude od njega? — On će sam posle birati.
— On će sam posle birati. — To mi nije dosta, ’oću unapred da znam čemu ću ga upraviti. Mislim, kad svrši više škole, da ga dam u Karlovce u bogosloviju, pa onda da bude kaluđer; kaluđeri najlakše žive, a može postati vladika.
Kako se rodio, već ga je otac namenio za trgovca. Pa kad je prve, normalne škole izučio kad je već čitati, pisati i nešto računati znao, otac ga kod kuće zadržao, nije ga dao više nikuda, i tu je
Ko će ga u takvom društvu sačuvati? Mati je pre tog spominjala gospodaru Sofri da dâ Peru dalje u škole, ili da ga dâ gdegod na drugo mesto u trgovinu, ali on nipošto; hoće po svom kalupu sina da izobrazi, da je uvek pred
’De je Šamika i devojke? — Šamika sad će tek doći iz škole, a devojke ću dozvati. Ode i vrati se sa kćerima, izvadi adiđare i podeli. — Budite dobre i poslušne.
” „Došao je gospodar!”, a Pera na to tek: „Pa onda?” Njemu su još i sada noćašnji kečevi u glavi. Dođe iz škole i Šamika, skače oko oca, grli ga, ljubi ga, a otac izvadi poljske haljine, pa dâ mu probati; dobro stoje, samo su malo
— Al’ ovo je moje, a ne tvoje. Imam više dece! — Pa zašto ste me zadržali u vašoj trgovini, zašto me niste dali na škole dalje? — Nesrećniče, tuđiš se od svoga dućana, a taj je sve vas od’ranio.
— Mlad je još, valjda će se popraviti. — Da bog da, al’ teško. — Vi ste sami krivi. Ja sam ga htela na škole dati, a vi s njime u trgovinu, pa još kod kuće. — Hteo sam ga prelomiti i uputiti pred mojim očima.
Šamika je već pravnik u Kašovi. Nije šala, bogatog oca sin pa jurista, kud ćeš lepšeg života! Kada je manje škole u okolini svršio, posla ga otac u Košicu, da tamo uči.
Gde god se s kakvim prijateljem sastane, na putu, na pijaci, svakom kaže: „Moj Šamika svršio je škole, — svršio je prava”. Mati i sestra, igra im srce od radosti, sa Šamikom se diče.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U tradicijskoj kulturi, gde nema škole, ulogu obrazovne institucije imaju poučne priče, junačke pesme i poslovice koje deca slušaju u kući, na saborima,
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Kuda li će krenuti? Gde će prespavati prvu noć? Šta će jesti? Kako će se sporazumevati na francuskom iz škole? Snaći će se već ona... Voleo bih da vidim tebe, tamo među onim nepoznatim svetom! Pa šta? I ja bih se već nekako...
Sve je bilo moguće izdržati kada bi ga ona čekala na izlasku iz škole, u onim maglovitim jesenjim večerima u kojima ulična svetla pretvaraju sumorni grad u još sumorniju tamnicu.
je onoj vrsti preterano osetljivih dečaka koji su ustrojstvo gimnazijskih pravila mrzeli do te mere da su izlazak iz škole očekivali kao pretvaranje ružnog pačeta u belog labuda.
– Kao da smo pobegli iz škole, zar ne? – kazao je, osećajući pod prstima mlada, uzdrhtala leđa. Trebalo bi napisati esej o gladnim prstima
«), dok ju je upravnik škole pratio na violini. Mesne lepotice su se nadmetale koja će se više dopasti Pesniku i, ko zna, možda tako ući i u neki
Matavulj, Simo - USKOK
U vojnoj školi provede nepune četiri godine. Tada Napoleon sa silnom vojskom provali u Češku. Sve se škole pozatvaraše, a Jan uskoči u francusku vojsku, bi se u slavnoj bitci na Vagramu i kad Napoleon osvoji Beč, Jan bješe u
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
cilj vaspitavanja uglavnom se svodi na učvršćivanje ograničavajuće, vladajuće uloge porodice, škole, države — u nekim zemljama crkve - na održavanje jednog autoritarnog poretka u kojem se dete oseća kao puki objekat.
Bavljenje poezijom postalo je prilično nezabavan posao. Pesničke škole, programi i manifesti ne daju se izbrojati. Ovo se stanje može različito ocenjivati; u mom opisu ima uprošćavanja i
I Miša Antonijević, učenica osnovne škole iz Smedereva, obavestila je javnost, 15. decembra 1983, preko Vesele sveske, da ima zeca kome je dala ime Duško.
To joj, međutim, nije bilo dovoljno; očekivala je nastavak književne saradnje. Pesnika, koji stanuje u blizini škole, ona je doživljavala kao zanatliju iz komšiluka, kao piljara kod koga se, u svako doba, može nabaviti kesica vanilinog
Samo njemu jedinom, bilo je dano da bude prosvetni pesnik: bio je prvi, pozvan i prozvan. Uzvik Dižite škole, deca vas mole!” pesnički je tanušan, ali smešan i besmislen nije.
otpadnika od tog sistema vrednosti, kao pobunjenika protiv samih stubova na kojima društvo stoji: porodice, crkve, škole, radne discipline.
Posebno izgrađen sluh on ima za đački život, za đačke trenutke zanosa i uzbuđenja: Od kuće do škole, od škole do kuće uvek se ponešto šapuće, šapuće.
Posebno izgrađen sluh on ima za đački život, za đačke trenutke zanosa i uzbuđenja: Od kuće do škole, od škole do kuće uvek se ponešto šapuće, šapuće.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Pored ranije osnovanih srpskih škola osnivaju i srednje i stručne škole: 1791. gimnaziju u Karlovcima, 1794. bogosloviju u Karlovcima.
Još u početku XVIII veka ona ima svoju crkvenu organizaciju, svoje škole, svoje esnafe i rufete, svoje staleže. u svetovnjačkom redu prvo mesto zauzimaju građani, trgovci i zanatlije,
Oni dižu prve srpske škole i izvode prvu prosvetnu organizaciju srpsku; oni su izdavači i pretplatnici srpskih knjiga, mecene srpskih pisaca, i
Osećanje svojine slabo je razvijeno, i krađe, otmice i hajdukovanja ne prestaju. Škole su retke i slabe, i nepismenost je opšta.
Ali odmah po svome dolasku u kulturnu sredinu Srbi su uvideli potrebu škole i obrazovanja, i prvosveštenici i narodni sabori stalno su tražili škole i prosvetne ustanove.
u kulturnu sredinu Srbi su uvideli potrebu škole i obrazovanja, i prvosveštenici i narodni sabori stalno su tražili škole i prosvetne ustanove.
Iz početka srpske škole bile su samo po većim mestima, i one su bile sasvim po tipu grčkih škola na Balkanu, gde se rad ograničavao na prostu
Srpske škole su tako malo davale đacima da građani koji su spremali svoju decu za trgovinu i javan život morali su slati decu u
građani koji su spremali svoju decu za trgovinu i javan život morali su slati decu u tuđinske, naročito protestantske škole. Srbi su se obraćali na Beč i na Rusiju da poprave svoje rđave prosvetne prilike.
Iz Beča se nerado gledalo na podizanje prosvete kod Srba, i ukoliko je i činjeno pokušaja da se dižu škole po srpskim krajevima, to je bilo iz razloga katoličke propagande. Prva prosvetna pomoć Srbima došla je iz Rusije.
Mitropoliti su iz Rusije stali nabavljati i crkvene i školske knjige i dovodili učitelje koji su stvarali stručne škole i pripremali učiteljsko osoblje.
rad kod Srba se organizuje, ustanovljava se jedan narodni fond za izdržavanje škola, i veća mesta srpska dobijaju svoje škole i učitelje. Od 1770.
Milićević, Vuk - Bespuće
Gurnuli su ga u škole da bude gospodin, odvojili ga od zemlje i naroda, spriječili ga da uhvati korjena u zemlji iz koje je iznikao, gurnuli
Sremac, Stevan - PROZA
cigaru tako da je onaj zapaljeni kraj u rukav okrenuo bio, onako kao što to rade gimnaziste kad između časova puše iza škole. S odadžijom je lepo živeo. Postali su i »pertu« i jedan drugog nazivahu »prikom«. Jova je često nudio odadžiju duvanom.
Kad pomisli: šta je, a šta je sve mogao biti! Da je svršio škole, pa kako mu je knjiga išla u glavu — kud bi njegov kraj danas bio!
U tu mehanu bi inače svraćao i posle podne, posle škole. Tada bi opet čitao seljacima novine, koje je Micko bakalin iz varoši doneo.
Nakratko, mali »gican« je bio ljubimac celog sela i cele škole. Deca mu daju hleb i kore od hleba i proje, a ono trči za njima.
Da je sad Maksim kojom nesrećom bio od onih učitelja staroga kova i škole, on bi izvesno »uzeo u posao« pobeditelja, pa bi Puja opet morao strugati kaiš i tražiti paučine, i bogzna da l’ bi je
— veli Radisav. — A kad učiš računicu, a ti da mi izračunaš nešto!... Koliko ima odavde od naše kuće do tvoje škole? Za koliko možeš da stigneš? — Za po sata! — reče Marjan, i stade se vrpoljiti na stolici. — A natrag? — Toliko isto!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Bilo je to u prvom razredu osnovne škole. Negdje sredinom godine učiteljica nam je pričala o vuku, te živi ovako, te hrani se onako, dok će ti odjednom
Sat je bio zaključan u djedov sanduk i na njega se brzo i zaboravilo, sve dok ja jednog dana ne doperjah iz škole ponosito se šepureći: — Djede, ja znam gledati u sat, učili nas u školi. — Idi, beno, gdje će dijete znati u sat.
Jednog popodneva, tek što stigoh iz škole, djed me tajanstveno pozva u svoj sobičak. Bio je sam kod kuće. — Odider vamo.
sukob, zbog koga se pročuo nadaleko u našem kraju, djedov kamarat izveo je u seoskoj birtiji, onoj preko puta osnovne škole. Tu se tako dohvatio i zdrpio sa žandarmerijskom patrolom da im je čak i puške oteo i bacio u bunar.
— Ostavite vi dječaka na miru, to je moj Vasilije. Tek drugog dana naveče, dok su u dvorištu neke škole žvakali nedokuvan kukuruz, Vasilije se nešto prisjeti i poče da gunđa: — Pa da, sad ona bira: valja joj travu, valja
— Sigurno Krajišnici! — veselo krekeće njegov pratilac, dojučerašnji đak srednje trgovačke škole, rodom od Kraljeva. — A odakle im ovoliki? — čudi se čiča. — Valjda dobili na dar, il zaplijenili.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Dade me u školu. Učio sam se prilično. Za sve vreme osnovne škole i niže gimnazije ne beše ničega neobičnog. A i tebe majka upisa u školu, ali je ti i ne dovrši.
Ne! Zagrejan, potresen, klicao sam „Napred!“ I pošao sam. Znaš li, kad se spremah da idem u drugu varoš radi veće škole? Ti pre nekoliko dana ne izbivaše od nas. S majkom spremaše mi stvari.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
ŠALjIVAC: Ali kakve su to nedostatočne škole? Ja ne bi moje dete tamo nikako šiljao. POZORIJE 4. (MANOJLO, PREĐAŠNI) MANOJLO: Gospodin doktor, nji desetorica
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Osećam se nekako svečano, kako da vam kažem... Kao da sam i ja jedna od vaših! Najgore je što me niko poznat iz škole neće videti kako sedim sa vama i izigravam zverku! Ne ljutite se što sam vam prišla na ulici? Baš ste slatki!
događaje koje želim da sačuvam od zaborava, vraćam se ponovo u ono blagosloveno vreme pre nego što su me isfurali iz škole, tačnije rečeno vraćam se u svoju gajbu, u kojoj je umesto lustera zamenjenog za džak brašna 1943.
Odričem se svojih roditelja, svoje škole, udobnog života koji mi se omogućava, izvanrednih uslova i svega ostalog što uz to fura, i ničije foliranje ne
Ne, nije to bila seksualna privlačnost i ti fazoni: jednostavno, kao da ste izlazeći iz škole susreli sasvim slučajno starijeg brata koga niste videli jedno osamdeset godina. Tako nekako ...
platu, ko mu je dao ključeve od narodnih para, ko mu dozvolio da ispravlja piscima njihove članke, a nema ni pet minuta škole. I gde je on to pokupio tu svoju falš ozbiljnost, i od koga to čuva moju državu koju niko i ne napada? Kreten jedan!
prepričam razgovor između dve sredovečne mačke koje sam jedanput prisluškivala, čekajući da me primi direktorica moje škole u profesorskoj sobi! Jao! Samo kad se toga setim!
da je taj takozvani život udešen tako da najviše vremena, u stvari, provedete buneći se protiv svoje familije, škole, kuće, ulice i države, da biste ostatak godina stucali sećajući se sa čežnjom dobrih, starih vremena!
iz naše skromne sredine, s motivacijom da je neka zaova, jetrva, svekrva, deveruša, prija ili drugarica iz osnovne škole, pozvala još pre dve godine na tri dana u goste. Baš će joj biti drago i ti sistemi. Tako nas ostane troje.
“ — a ovamo, kao, fol, osuđuje i u istom pismu moli da još malčice ostane dok mu deca ne posvršavaju tamošnje škole, a u Švedskoj — zna se, Stokholm je radosno dočekao novu godinu, javlja nam naš specijalni dopisnik već petnaestog
nije mogao da položi ispit za kapetana, pa su ga morali penzionisati tako reći u najboljim godinama, na sreću naše škole, koja ga je uzela pod svoje, kao profesora vojnih veština. Pitate se sigurno kako se ponašao prema nama? Lepo.
da ga pod svaku cenu primete u Generalštabu ili tako negde pa je pozvao jedno tuce oficira da posmatraju vežbu naše škole; kao kako, oslobađamo svoj rodni grad.
Oni ostali štreberi, mislim, mesečari iz naše škole, ostali su, naravski, kratkih rukava. Da znate, nisu brate ni za šta!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Prospe se knjigom svetlost s Jordana, pa teče pismo, račanske škole podgajen žarak, a šum topole u žut ćilibar miholjskih dana tihovno svodi sa fruških zvona svetao sazvuk Sion Siona.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Zvrje kola, promiču ljeskari, traka puta u beskraj se vije, idem, kažu, na velike škole, u čudesni košmar gimnazije. Osta pašnjak i jaganjci brojni i curica, drugar nerazdvojni.
Možda pamtiš moje suze davne u svilenom predvečerju mlakom, kada su me u dvorištu škole sa podsmijehom nazvali seljakom. Nizao sam nevesele dane i mislio na moje Hašane.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Ići ćemo u neko selo gde ima doktora i škole. Ne treba ovako šta dočekati ponova!“ Zidar je ćutao i ćutao, pa onda reče sam: — I još smo uvek na ostrvu!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Od raskrsnice skretosmo desno... Vidi se silueta neke građevine, sigurno škole, a malo zatim zastadosmo. Čuju se glasovi: „Pešadija napred!“ Odjekuje klopot fišeklija i bat nogu...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
koje su ga interesovale; tako saznade da je novopostavljena učiteljica već prispela, da su odbornici sa kmetom danas kod škole, da određuju učiteljici kvartirinu, pošto ona nema stana u školskoj zgradi.
« »Rekoše da je mnogo lepa i mlada... Sad pravo iz škole« pomisli on i podiže napred svoje velike sanjive oči. Beše već ušao u selo, pa gledaše da ne izgubi iz vida školu, koja
Čim se gost pojavi na vratnicama, oni ispred škole poizdizaše glave, i što im se ovaj više primicaše, njihova lica postajahu sve začuđenija. »Kakvo li je ovo čudo ?
Ćata prihvati, razvi i pročita glasno objavu, kojom se Gojko Savić, privremeni učitelj i upravitelj škole orlovičke, upućuje na svoju dužnost. Opet se produži razgovor.
A ovako, baš mi je teško. Eto, svršio sam više od nje: ona iz osnovne škole pravo u inštitut, pa za šest godina gotova, a ja — četiri gimnazije, celu učiteljsku školu, i samo još da mi bi
— A vi zatvorite školu. Javite ministru da ne možete izdržavati školski prirez, pa nek vam zatvori obadve škole. — E, moja gospođo, ko bi onda smeo živ izići kapetanu pred oči!
Čiča Stojan, čim učiteljica iziđe iz škole, dočeka je veselo i sa živim odobravanjem: — Tako, bratiću, Bog ti dao, tako! Jes’ video, gospodine?...
— Ni najmanje. Ja sam učestvovao zbog društva, a i zbog ručka, za koji sam znao da će se davati posle pregleda škole. Oni se krenuše kroza selo. Putom se vodio govor samo o radu u školi.
O čemu god hoćeš, sve te razume... pa n sam da se poučiš čemu. A ni mi vam nismo baš tako velike škole učili. — Za vaš posao i nisu potrebna velika znanja. Tu je važna praktika... — Jest, dobro ste rekli.
vama trebaju mnoge škole. Bez toga ne može da se radi vaš posao kako valja. Nego znate šta: upišite i mene u prvi razred; ja bih baš voleo da
Baš će sit da se naradi. Ho-ho-ho... Ljubica se sad tek seti posla, seti se da je još davno decu ostavila iza škole, pa o njima niko ne vodi računa.
Ona se uputi u školu. Vrata na Gojkovoj učionici behu otvorena, a on, onako isto namršten, hodaše živo preko škole. Kad opazi nju, on se obrte deci, naredi im da se spreme, pa ih pusti kući.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Njegova kuća, u Ilanči, ličila je na neku epizodu iz Turgenjeva. Njegov srednji sin, Laza, učio je škole katoličkih fratara u Mađarskoj, a bio je lep, čuven govornik, i umro je rano.
Otpočeo je i zatvor, ponova, i saslušanje, ponova. Izvadio me je i iz škole za rezervne oficire i uputio me odmah na ratišta.
je, valjda zato, neko u Ministarstvu, u Beču, bio rešio da se svi studenti Univerziteta, koji još nisu oficiri, upute u škole za rezervne oficire. Ja sam se bojao istrage u Komoranu, zbog onih zalutalih haubica.
Međutim, sve je u najlepšem redu. Nekome je, u Beču, u Ministarstvu, sinulo da nije pravo da zabušanti svršavaju škole i prave karijeru, dok se nesvršeni studenti tuku u ratu, i ginu, i zaostaju.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Zima. Sneg veje i duva vetar. Siroče: Zima... sva drkćem... izišla sam iz škole, nisam ni knjige odnela kući... soba je tako hladna, peć kao led.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Nema čoveka koji je sa službom u prosvetnoj struci, a da ne piše udžbenike za škole; a sem toga, svako spremi po kakvu korisnu knjigu za nagrađivanje učenika i za lektiru dobroj deci.
Bio je u to vreme na odsustvu, i otišao u inostranstvo da proučava škole za gluvonemu decu, jer se vlada nosila ozbiljnom mišlju da u zemlji Stradiji osnuje nekoliko takvih škola, da bi se time
Ministar pravde je jedino i imao brigu i staranje oko te škole za gluvonemu decu, a poslove ministra pravde uzeo je otpravljati ministar vojni, a dužnost ministra vojnog vršio je
je otpravljati ministar vojni, a dužnost ministra vojnog vršio je ministar prosvete, koji je i inače mrzeo i knjige i škole, te je dužnost njegovu kao ministar prosvete vršila njegova žena; a ona je, kao što svi znaju, vrlo rado čitala
U mnogome mi cela ova naša „mila nam i napaćena zemlja” liči na moju pokojnu strinu. U detinjstvu me je, pre škole, vaspitala sirota strina, i to, razume se, kao pametna žena, bez batina, a posle sam išao u školu, gde su, od osnovne
vaspitala sirota strina, i to, razume se, kao pametna žena, bez batina, a posle sam išao u školu, gde su, od osnovne škole pa do najviše, programi tako divni da ja i dan-danji verujem da je moja strina bila, jadnica, u Prosvetnom savetu i
Odmah, još s bukvarom, počeše pouke kako se treba vladati: „Dobro dete ide iz škole pravo kući, mirno, nogu pred nogu, gleda preda se, a ne zvera levo i desno.
Tu tuve svaku reč učiteljevu, i opet na isti način izmile iz škole. Eto, takvi bismo mi izgledali da smo bili sasvim dobra deca.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
»Bože moj, ta to će biti život!... Ideš iz škole ljutit i sumoran, a na pragu te čeka ljupko i dobro lice tvoga druga, s koga čisto čitaš da je gotovo da deli s tobom
Kad izađe iz škole, grejaše blago i toplo junsko sunce koje i najmučenijoj duši daje poleta i života, ali njemu na duši beše tamno i
Znao sam da od mog stana do škole moram koračati pravom ulicom sto i devet puta. Izmerim od prilike koliko sam prošao, pa pođem napred i počnem brojati..
d. ? Da, blagodareći preuzvišenom. Iznajpre su dale primer za ovakav red same škole, a posle, malo po malo, naš je pol zauzimao po jednu struku centralne uprave, dok nije uzeo u ruke sav državni aparat.
Čoveku smo stavljali mnogo uzvišenije ciljeve... — Bili ste na pogrešnom putu. — Lepo, a šta će vam škole, kad one ne doprinose ništa ljudskoj sreći, — onakvoj, kakvu vi određujete ?
Osetih da me desetina ruku ščepaše za perčin, ali, srećom, u taj mah zagrmi i udari grom usred škole. Ja padoh i probudih se. Momak lupaše na vrata žestoko i vikaše: — Ustajte, ako Boga znate, sad će osam sati.
Kruševcu. Iziđoh napolje, razgovorih se sa školskim momkom i poslah ga jednom domaćinu, blizu škole, da dovede konja. Posle desetak minuta momak uvede osedlana konja u školsko dvorište, a iz škole iziđe revizor, noseći u
Posle desetak minuta momak uvede osedlana konja u školsko dvorište, a iz škole iziđe revizor, noseći u ruci velike kožne bisage, koje mi dotle ne padoše u oči.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” O, bogo sveti, Pa čemu onda škole i fakulteti? Duhovna sirotinja bar ne pati od nesna, Ali svojih prednosti nimalo nije svesna, A oni koji imaju i
znaju šta je moguće, Šta nemoguće, protivnici igre i mašte, Koji toliko Stvarnost vole Dani u snu ne beže iz njene škole. ...Jedva čekam da saznam. a valjda i ti Čitaoče, šta će dalje biti...
na Banovom Brdu, i da se onda vratim u selo; zatim sam, tri godine, svakodnevno pešačio po četrnaest kilometara, do škole u Ljigu, i natrag.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
što bješe koljenović i što mu stari uvijek vjerni biše, oprosti mu, ama pod uvjetom da izuči i potonji razred vojničke škole, a po tome da služi u vojsci. Ne bi ni to dosta.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Specijalnu oblast govornih igara predstavljaju mahom stilizovana ostvarenja, — proizvod škole i knjiške lektire. Na ovom mestu nas u prvom redu interesuje narodna igra, i to govorna, kako kod dece tako i kod
Od zla roda da nije poroda. Od kako je svijet postanuo, Nekom mati, nekom je maćeha. Od nevolje nema škole bolje. Od šta vreća od tog i zakrpa. Oj rogoze, moj dobri rogoze, Drži vodu, dok majstori odu.
Sirječ!... ...Rekla meni baba Joka, da se manem puške i pištolja, pa da idem na neke škole, da budem neki đak; a ja velim i ovako sam svakojak! Rekla onda baba Joka: prazna je fijoka!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
(Ko umije, njemu dvije) pisalo mi je 1835 godine po naredbi pomenutoga popa Vuka u Risnu jedno đače iz Srpske škole; 11. (Kome Bog pomaže, niko mu nauditi ne može), 12. (Zlatoruni ovan), 17. (Očina zakletva) i 35.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Istom, spremajući se da pođem k mom daskalu, al’ eto ti dva velika đaka iz moje stare škole uđoše u kuću govoreći da moj prežnji magister zakteva sa mnom razgovoriti se, i da nama[h] pođem ne kasneći niti
Ne bi li bolje bilo na manastirske gruntove familije naseliti, a manastire u škole, u [h]ospitale i u vospitališta sirote narodne dece preobratiti?
god čujem mladoga Rajića da besedi, uzdišem za mojom mladošću i da imam kakvu vlast, sve bi[h] ove naše manastire u škole i u učilišta preobratio.
Ne bi li mnogo poleznije i bolje bilo i za pravoslavije i za narod da se svi manastiri u škole i u učilišta preobrate, i s nji[h]ovi do[h]otki da se vospitavaju i uče sirota narodnja deca koja nameravaju da s
Otada, ne samo na javi, no i na snu, ništa mi već nije bilo u umu i na srcu razve velike biblioteke, akademije, škole, učitelji, gdi različne nauke predaju i trudoljubivi, pčelam podobni, med mudrosti sobirajušti učenici.
i kaluđerom ništa u ruke ne daje, razve što je urečeno na trapezu i odejanije, a s pročim mirjani raspolažu i troše na škole i [h]ospital gradski, koji je veliki i prekrasan.
Dođu u Patmos i tu s pomoštiju carigradski[h], smirnejski[h] i hiotski[h] trgovaca ne samo vozdvignu lepa zdanija za škole no i domove, komodne za prebivanije učenikov, i kapital dovoljan sastave, od kojeg do[h]otka da se mogu kako učitelji
Iz ove škole, u nekoliko godina, iziđu mnogi učeni svešte|nici i učitelji, koji potom sostave učilišta u različni poglaviti mesti
” Raziđu se ovi po gradu za svoji posli. Naš kvartir blizu škole; odemo posetiti učitelja, imenem Elefterija, čestnoga mirskoga človeka s ženom i s familijom.
Pitam domaćina, arhimandrita Jerusalimca, kakove se škole i učitelji u mestu na[h]ode. Ovaj mi kaže da su tu dve škole, u kojima se jelinski predaje, i da u leto učitelji predaju
Pitam domaćina, arhimandrita Jerusalimca, kakove se škole i učitelji u mestu na[h]ode. Ovaj mi kaže da su tu dve škole, u kojima se jelinski predaje, i da u leto učitelji predaju u svoji domovi sadovnimi, od kojih je jedan blizu grada.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Narod, sloboda, ustav, sve su to samo izgovori da se dođe na vlast. Zar je malo u Srbiji onih koji su svršili neke škole, pa su propali u našoj, vašoj političkoj hajdučiji? Ko je od toga imao koristi? — zastade. Seti se prizora s puta: ...
I isplatite mi moj deo. — Pojeo si ti odavno svoj deo, brate Vukašine. Malo li nas koštaju tvoje škole? Pade, Aćime, tvoj ugled u ambis. Rasturi ti se ognjište, razlomi imanje i zatre loza. Moji unuci biće Tošićevi unuci.
Gavril mu je krstio Vukašina. Tada je već bio sed i nije išao u vrbake da gleda mokre žene. „Ovoga na škole da daš“, rekao mu je kad su izišli iz manastira. „Od njega ništa biti neće.
Došljak, sin sluge i vodeničara Luke Došljaka, da bude prvi gazda u selu, pa Đorđe očeVinu da nasledi, a Vukašin nauke i škole da mu svrši i veliki čovek postane. Cela Srbija da ga zna po pameti i znanju.
Vidi samo kolike su mu cevanice! Po stopalu, trebalo je da već iziđe iz škole.“ „Raste dete. U njegovim godinama svoj deci rastu kosti, pa su nekako ružna.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Dang, bang! — leteo je čičak. Domaćice su prestajale da kuvaju, učitelji zatvarali škole, pekari odbijali da mese hleb. Kao jesenja magla rasla je prljavština i glad.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
konak bio, kako se danas misli, u jednoj od najstarijih ulica na padini, Gospodar-Jevremovoj, blizu Dositejeve Velike škole, ili ipak bliže turskom groblju, prema zaravni na kojoj je sada Studentski trg.
(Božićevu kuću dobro pamti.) Tu, na maloj raskrsnici Jevremove sa Višnjićevom ulicom, uz Muzej i deo dvorišta Osnovne škole „Pero Popović Aga“, u toku svakoga dana padne najviše svetlosti, jer je baš tu ono mesto na kojem, na celoj padini
Ispod sadašnje Jevremove ulice, ispod raskrsnice svetlosti kod Dositejeve Velike škole, nije ni bilo ulica, samo kuće, uglavnom turske a bezaz– lene u zelenilu.
Gospodar Jovan joj mahne rukom u znak pozdrava pa se umeša među decu što izlaze iz škole, i među studente Instituta za strane jezike i žurno, vrlo žurno, dođe do Kalemegdana.
je gledao zelenilo bašta na padini, pre ma Dunavu: izviruju čardaci turskih kuća i, tu blizu, krov Dositejeve Velike škole, izdignut nad raskrsnicom svetlosti, i dišu, nad padinom, već nedohvatne, magle Dunava.
— Pa daj, Jovane, daj odmah! Sve treba, a škole ponajpre! Ali kada je Dobrača, nešto kasnije, sasvim ohrabren što su njegovoj želji podjednako naklonjeni i ovaj trenutak
kako, u njemu, postaje gotovo opipljiva: uzaman Turčin, uzaman sve što je stekao, u Beogradu nikada neće biti njegove škole a kamoli knjižare. Nije li to ono što je slutio?
kasnoga leta, Dositej je govorio a odasvud se, iz bezličnog neba, otvarao bezdan bleska što se, nad krovom Velike škole, sabirao u svetlosni oganj a onda rasipao nad razvalinama i ružinjacima, nad hodom mrtvih i nad rekama.
Sve je otišlo do đavola: pred ulazak Turaka u Be ograd, pored Dositejeve Velike škole i zgrade Praviteljstvujuščeg sovjeta hoda, kroz puste sokake, pod jesenjim prozračnim nebom punim iznenadnih rasvetljenja,
U toku tog leta poradio je da se završi sve što je bilo neophodno za otvaranje Velike škole a svoje je prijatelje u Beču i u Trstu bio zadužio da se zabave nabavljanjem štamparije.
Veliku školu, stari Dositej koračao vrlo bodro, naročito dok je prolazio pored kuće ruskog izaslanika, u samoj blizini Škole.
Kao da se juče zbivalo, on pamti sebe kako, na otvaranju Škole, govori uzbuđenim staračkim glasom, pred mnoštvom zbijenih glava, o značaju koji će Škola imati u prosvećivanju Srbalja.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
76 XXXIX NA LIPARU 77 XL 79 XLI KAD MLIDIJAH UMRETI 83 XLII* BRANKOVA ŽELjA 85 XLIII DIŽIMO ŠKOLE! 90 XLIV* NEGDAŠNjEM PRIJATELjU 93 XLV OTAC I SIN 95 XLVI OTADžBINA 97 XLVII PADAJTE BRAĆO!
se mirom, Srpska deca ružom I šišmirom, Srpske mome strukom ruzmarina, Srpska majka kad zagrli sina, Kad se sunce na škole osme'ne, Haj, na škole i darove njene; Mudre knjige kad polete letom, Da Srbina izjednače s svetom; Kad zapeva Ravijojla
ružom I šišmirom, Srpske mome strukom ruzmarina, Srpska majka kad zagrli sina, Kad se sunce na škole osme'ne, Haj, na škole i darove njene; Mudre knjige kad polete letom, Da Srbina izjednače s svetom; Kad zapeva Ravijojla vila: „Sad je java što
J. Jovanović 3maj XLIII DIŽIMO ŠKOLE! Dižite škole, Deca vas mole! Jer ima l' gora srama i stida Neg' svome čedu ne dati vida!
J. Jovanović 3maj XLIII DIŽIMO ŠKOLE! Dižite škole, Deca vas mole! Jer ima l' gora srama i stida Neg' svome čedu ne dati vida!
Jer evo svetlost svetu se sprema, A vaš da porod očiju nema! dižite škole, Deca vas mole! Posejte njivu budućih dana, Radite na njoj sa sviju strana; Ne žal'te truda - sećajte s' ploda Il' niste
Rani nam treba brzoga leka, Otvor'te izvor sretnija veka! Dižite škole, Deca vas mole! Jer brza reka pored nas teče, A mi na bregu naše nesreće; Ko ima svesti, otud se kloni; Okati vide,
Gradimo broda, nema se časa, Sutra smo žrtva burnih talasa. Dižite škole, Deca vas mole! Il' neka zine to naše groblje; A narod naš će ostati roblje, Slepo će poći u taj svet beli, I molit'
dižite škole, Deca vas mole! „Skini mi, babo, s čela oblake; Ne daj me, babo, u prosijake! Ne štedi, babo, rad dobra moga, Smiluj
“ Dižite škole, Deca vas mole! J. Jovanović 3maj XLIV* NEGDAŠNjEM PRIJATELjU Da ti Bog da mnogo leta, A što više s otim bolje, I
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
žitelje, njihovu zemlju, njihov život, kulturu, znanja i tek onda moći pokazati kako je, posredstvom Pitagore i njegove škole, nadahnute genijem grčkog duha, iz egipatske primitivne, praktične, geometrije nikla i razvila se grčka geometrija,
njenu nauku morao je upoznati ta dva filozofa, a ja sam imao još priliku da stignem onamo gde se nekad nalazile njihove škole, Akademija i Likejon. Godine 1934.
Posle smrti Sokratove iznikoše ovde razne filozofske družine, sekte i škole kao pečurke posle letnje kiše. Ovde ćeš naći hedoničare, učenike Aristipa iz Kirene i njegovog istoimenog unuka, koji
jasno, određeno i tačno, da ga Platon začuđeno pogleda, jer tako savršeno naučno nije govorio nijedan novajlija njegove škole. On položi ruku na Aristotelovo rame i reče mu: „Primljen si u moju školu.
Samo dvanaest godina učio je Aristoteles učenike svoje škole, jer čim stiže u Atenu glas o smrti njegovog pitomca Aleksandra, morade on, optužen od svojih zavidljivaca i
Njegov učitelj, Straton iz Lampsaka, upravnik peripatetičke škole u Ateni, smatrao je Aristotelove spise za nepogrešiv zakonik mišljenja i nauke.
Kleantes, starešina atenske škole stoičara, pozva celu Grčku da optuži Aristarha zbog njegovog, bogovima mrskog učenja, kojim htede da sveto središte
Straton je neposredno iza smrti Aristotelovog učenika i naslednika Teofrasta preuzeo upravu njegove peripatičke škole u Ateni oko godine 284 pre naše ere.
o Aristarhu takođe napomenuo, svoju, istoriski utvrđenu, optužbu protiv Aristarha podigao kao upravnik filozofske škole stoičara u Ateni, a on je na taj položaj došao tek oko godine 264 pre n. e.
malo delce „O otstojanjima Sunca i Meseca“, blagodareći samo tome što je ušlo u zbirku udžbenika aleksandrijske Velike Škole, pa je zbog toga i bilo mnogo puta prepisivano.
puta, čuti i o Aristarhovom sistemu sveta, jer onde življahu, prema onome što smo doznali, još uvek učenici Aristarhove škole i pristaše njegove nauke.
I u ostalim naprednim varošima arapske Španije, u Granadi, Salamanki, Sevilji i Toledu, otvoriše se Velike škole, osnovaše biblioteke, podigoše zvezdare.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A ti znaš, takav sam, da kažem, bio i pre pet godina kad sam sa drugoga sprata stare Velike škole, opet jednog jutra pred čas krivičnog prava, to isto hteo da učinim da je samo onda to poželela... ti znaš ko.
Eto na taj način i iz onih pobuda jednog vedrog majskog jutra, kad sva deca žurahu u škole, stupi on u nov život, sa svojim krivim nogama i novom kantom optočenom žutim mesingom, koji se sijao kao epolete.
, stalni gost „Burencetov“, nesvršeni đak geometarske škole, velika ćutalica i cicija, čuvajući svaku paru i držeći novac uvezan u čvoru jednoga od četiri ćoška svoje, kao neka
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Mi djeca, ćubili smo čitava jutra oko tog kolosa u nastajanju. Zapustili smo sve ranije igre, i čim bismo izjurili iz škole, sjatili bismo se oko njega. U tom je dvorištu vladala užurbanost i vreva ljudskog rada kao oko gradnje katedrala.
Uskoro zatim, samih nekoliko nedjelja poslije majčine smrti, otišao sam i ja iz mjesta na škole u grad. A time nekako završava i moje djetinjstvo.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kakvu ste to vi filosofiju svršili, molićemo, i koji je rad korisniji za narod, moj ili vaš ?... — Zar se škole uče samo radi toga, da čovek bude činovnik?
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Sve to, pa i više od toga, dogodilo mi se pre nego sam napunio šest godina i završio prvi razred osnovne škole u selu Smiljanu, u kome sam se i rodio. U to vreme smo se preselili u obližnju varošicu Gospić.
U drugom razredu iste škole bio sam opsednut idejom da pomoću stalnog vazdušnog pritiska stvorim kretanje. Događaj s pumpom koji sam ranije opisao
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
I ja sam nekoliko leta proveo na ovom zanimljivom poslu. To su bile moje jedine letnje škole i to najinteresantnije škole koje sam ikada posećivao.
I ja sam nekoliko leta proveo na ovom zanimljivom poslu. To su bile moje jedine letnje škole i to najinteresantnije škole koje sam ikada posećivao.
Složili su se da bi bilo dobro da se iz škole u Pančevu premestim u čuvenu prašku školu u Češkoj, ako mi otac i majka budu saglasni da budem tako daleko od kuće.
Preda mnom je sada bilo izbacivanje iz škole. Opet me je spasavao prota Živković i, samo zahvaljujući njegovom uglednom položaju, meni je bilo dozvoljeno da ostanem
Razgledanje Praga me je mnogo više zanimalo nego njegove čuvene škole, u koje je trebalo da se upišem, a što se meni nije žurilo.
Kako je vreme odmicalo, sve više sam priželjkivao da me izbace iz škole i tako nađem izgovor za svoj povratak u Idvor. Nedostajali su mi horizonti banatskih ravnica u uskim ulicama u Pragu.
je primila pismo poslato iz Hamburga, u kome sam joj najtoplijim rečima objasnio da sam, po mom mišljenju, prerastao škole, učitelje i nastavne metode u Pragu i da sam radi toga rešio da otputujem u zemlju Franklina i Linkolna, gde je narod
koji je izdavao knjige i koji je umeo pisati obema rukama, kasnije mi je kazao da je taj starac Piter Kuper, osnivač škole ”Kuper unije” i da je on jedan od tih slavnih ljudi naslikanih na onoj slici.
me je zamolio da ga učim američkoj istoriji, a mladi Lukanić obeća mi da će izraditi da me upravnik njegove velike škole pozove da održim govor o deklaraciji nezavisnosti.
Niko nije obraćao pažnju na mene, niko me nije poznavao jer sam došao iz pripremne škole koja nije pripremala studente za Kolumbiju.
Ovi profesori su obično bili ranije ”rengleri” Kembridža, apostoli kembridžske matematičke škole i uvek su tragali za novim matematičkim genijima za dalje usavršavanje u ovoj školi kojuje osnovao Njutn.
Spremnost američkih građana da ulažu svoja sredstva u škole je, kao što sam već rekao, bez premca po mom iskustvu. Do sada su ovi napori bili usmereni na praktičnu stranu nauke...
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ovako, veli, ne bi je zaleglo ni do po leta... Nema kod njih ni škole, ni puteva, ni uređenih lokava. I crkva je podaleko: zimi bije led, a leti pripeka, pa se ne mili ni ići.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
kao neobično, kao čudno (da se automatizovano opažanje i ponašanje dezautomatizuju), predstavljalo utemeljenje cele jedne škole u izučavanju književnosti. Ta je škola, škola tzv.
Kako sve to tumačiti? Posle škole nadrealističkoga razračunavanja sa svim literarnim konvencijama Matić se okrenuo metodičnome i nadahnutom razbijanju,
ili 28. pre n. e. – 41. ili 49. n. e.) i aleksandrijske škole. Filon je saobrazno sa svojim učenjem o odnosu između logosa i telesnih pojava izradio i posebnu veštinu tumačenja bilo
O tome je kod nas 1920. godine pisao Stanislav Vinaver u „Manifestu ekspresionističke škole“35. A dobro je poznato da je Viktor Šklovski postavio kamen temeljac ruskom formalizmu kad je izdvojio i opisao
Umetnost dekoncentracije!“ A zatim dodaje: „Teorija hipnizma uopšte nije bila teorija. U suštini protivnik svake škole, hipnizam se okrenuo protiv svakog dogmatizma.
Nije stoga nimalo slučajno što su avangardne pesničke škole u XX veku na različite načine pokušavale da se probiju do tih „donjih slojeva“ u prirodnome jeziku odbacujući nasleđene
Ali mislim da nije najvažnije ko je i koliki teorijski doprinos dao. Mnogo je važnije kako su se teorijsko književne škole u našem veku smenjivale.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
DARA: Meni ni ovako ništa ne fali. ŽIVKA: Tebi ne fali, nego njemu. DARA: Njemu? ŽIVKA: Pa dabome... nema škole, ne zna jezike, ne može da pravi karijeru i onako nekako ne pristaje...
Moja majka je šila u Vojnoj šivari, ali je zato mene lepo vaspitala. Ja sam svršila tri razreda osnovne škole i, da sam htela, mogla sam još da svršim.
Jer,eto, šta si ti svršio – ništa. Niti imaš škole, niti znaš jezike; triput si dosad otpuštan iz službe. Zar nije? ČEDA: Dozvolite...
Bila je lepa i nekako rođena za veliku gospođu. I lepo je učila škole, ali – pomete se nekako. Deveti joj mesec pao baš u vreme kad je trebala da polaže maturu.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Već je počeo da se ljuti na svoje bratance Jančeta i Kostu što se ne turče, no još svoju dedu šalju u Beograd na škole. He, a kako je divan, na primer, Petar Kostin!
Ostaće i dalje crkva nepokrivena, a škole u podrumima. Vaj!... Njemu udari plamen uz obraz, pa brzo trže pištolj i opali na najbližega. Ali ne pogodi.
Jer vreme bejaše strašno Mlado–Turci behu odlučno naumili da nas izleče od kosovske boljke. Škole nam se zatvarahu, sveštenici hapšahu, viđeni ljudi ubijahu u rukama vlasti, a arnautski zulum beše prevršio svaku meru.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Đorđe Natošević (1821—1887), zaslužni radnik na prosvetnom polju kod Srba u Austriji, dugogodišnji referenat za srpske škole.
-slov.), po sto puta. taki, odmah. Tal (640—543), čuveni grčki filosof iz Mileta, osnivač jonske filosofske škole. Tekelija Sava (1761—1842), veliki dobrotvor srpskoga naroda.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Na pristaništu škola crnih babica u belom, crnih bolničara u belom, devojke i mladići, čekaju direktora škole koji stiže našim brodom. Iskrcavamo se. Žandari crni, vrlo elegantni, ponositi na svoje uniforme, blagi i uslužni.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
I ako su! Po teoriji one političke škole kojoj vi pripadate to opet ne daje narodu pravo na bunu. Znate kako se obično tu veli: »to su zloupotrebe pojedinaca,
Pokažite mi u istoriji i jedan jedini veliki društveni preobražaj koji se drukčije izvršio. Dajte mi te filosofske škole, te mudrace, koji su umeli ukazati progresu drugi sigurniji put pa da obiđe krvave revolucije. Toga nema do danas.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Tamo sam našao jednoga svoga druga sa Više škole vojne akademije... Samo, gospodo, ovo vam saopštavam u strogom poverenju... Nas dvojica dali smo časnu reč...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
priča kako su po Sremu krajem XVIII veka i devojke pevale razne soblaznitelne pesne, i kako su ih ipak, autoritetom škole i crkve, s uspehom istisnule pesne cerkovne.
Ne trošite novce! Našto su vam škole? Kadetenštift načinite bolje. Našto retorika, našto li stihovi? I bez tog su bili dosada topovi. Našto nam fizika?
Učiliščna mjesta vsja opustošena, Učitelji veljat djetem ne prihoditi v škole učit eja. Ot velika straha morovija jazvi Domi ostaviša, v goru pobjegoša, spasti eja hotjašče.
Zimmermann Videvši mnoge narode, gradove, I škole, nrave, svojemu narodu na Stokratnu polzu, srebrovlasi, Mili Obradović navek usnu.
strajnski Da si ti živio ljudski i hristjanski; Zato raspoloži sve imanje tvoje, Da ti se po smrti spomenici stroje: Škole, ošpitale, crkve, manastire, Udove, sirote, duhovne pastire, Sve lepo obdari, da svak reći može: Bjaše pošten
192. Međutim, Rad. M. Grujić, u svojoj knjizi Srpske škole od 1718—1739, Prilog kulturnoj istoriji srpskoga naroda, Bgd 1908, 152—3, piše ovo: „Rajić je pogrešno — po sećanju —
”). Kazačinskoga drama „kulminuje u tom, da su škola i prosveta ona sredstva koja mogu jadnim Srbima pomoći, a da za škole ima najviše zasluga mitropolit Vićentije”. (Tih.
„Vikentij Joanovič, za toliki tvoja trudi mnoga ljeta budi!“ „Zatim škole i Srbija zajedno” — završava Ostojić svoja izlaganja — „otpevaju još jednu strofu zahvalnicu koja se završuje:
udati se; na kotoro slovo skazao stihotvorac da bi lučše, po ih želaniju, bilo i poleznije kadetenštift postaviti nego škole, o kojih togda na Sinodu traktiralo s’, i da bi nužno bilo inštanciju predložiti Sinodu o tom; na kotoro odgovorile:
još je znao kako se pesma pevala; tako mi je, godine 1953, uz Tokinovu pomoć, Mirjana Mihalek, nastavnica Muzičke škole u Vršcu, zabeležila njenu melodiju.
Boško Petrović, književnik iz Novog Sada; Milan Tokin, književnik iz Vršca; Mirjana Mihalek, nastavnica Muzičke škole iz Vršca; Vlada Popović, prvak Opere Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada; Vladimir Topolković, dirigent Opere
u Sremskim Karlovcima; Janoš Herceg, književnik iz Sombora; Svetislav Marić, penzionisani profesor Više pedagoške škole iz Novog Sada; dr Strahinja Kostić, profesor Univerziteta iz Novog Sada; i dr Milorad Živančević, docent Univerziteta
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Nego vi odma', ovog časa, udarite tel na carstvo da se ta djeca odstrane iz te vaše škole, terezijanska što joj se veli. Sudac: Ja ovog čovjeka ne razumijem.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
boravka u Dečanima piše Život Stefana Dečanskog (oko 1405) kao velikomučenika, potpuno u tradiciji bugarske Trnovske škole, u strogo hagiografskom maniru kakav u Srbiji nikad nije negovan.
Prve regularne škole osnivaju ruski učitelji, u njima se uči iz ruskih knjiga na ruskoslovenskom, koji postaje jezik liturgije i čitave
U poslednjim decenijama 18. i prvim decenijama 19. v. udareni su temelji nove srpske kulture i književnosti: osnovane su škole, pokrenuti prvi listovi, stvoreno je pozorište, napisani su kompendijumi iz osnovnih naučnih disciplina, uvedeni novi
V. Geteu i F. Šileru, prema nemačkom i evropskom klasicizmu i predromantizmu, prema našoj narodnoj poeziji. Iz te škole potekao je i jedan pesnik trajne vrednosti, Jovan Sterija Popović (1806-1856).
U srpskoj književnosti ekspresionizam će se 1920. prvi oglasiti kao avangardni pokret. Manifest ekspresionističke škole napisao je Stanislav Vinaver (1891-1955).
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I Mladen je tako i radio. Kad bi iz škole dolazio kući, išao bi pravo onamo gde je znao da će naći babu. Prvo njoj da se javi, prvo njoj da poljubi ruku, pa i kad
Ako nije, a uvek je bio, najbolji đak, a ono da je najvredniji, najtačniji u čaršiji, kada iz škole kući ide, da je s njime svaki zadovoljan; da je onakav kakav treba da je sin njihove, gazdinske, kuće, koja je i pokraj
Ako kakva stvar ima u medžlisu, s Turcima, da se rešava, kako će on da govori. A najviše radi škole, crkve. On je bio sve. Ali, svakad, ne ide to tako lako, sigurno, pouzdano.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Ja ću još večeras u varoš. No, fala vam svejedno, tako ćemo zajedno! Iz škole, ojačano društvo krene u župnikov stan. —Nisam se nadao tolikoj sreći!
Ilić, Vojislav J. - PESME
U kom je sve što srce ište I što napretku daje let: Različne škole, pozorište, I viši svet i niži svet. U kome ima sjajnih dvora, Bolnica jedna, bolnih tma, I farmacenta i doktora, I
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
mesto, i tu nas posećivahu i proučavahu visoke ličnosti: aleksandriski naučnici novopitagorejske i novoplatonske škole slavni astronom Klaudije Ptolemej, njegovi kasniji komentatori Papos i Teon.
Mlađi od njih, Marko, dade svog sina na visoke škole i postade time rodonačelnik gospodske loze porodice Milankovića. Njegov sin, a moj pradeda, Todor, rođen 1769, umro
Tridesetogodišnji rat tek što nije otpočeo. Kepler je živeo već godinama u Lincu da ovde, kao profesor Pokrajinske škole, zarađuje svoj nasušni hleb, jer njegov bivši položaj na carskom dvoru, beše zvanje bez primanja.
I tu su bile presudne porodične tradicije. Moj je otac, u svojoj mdadosti, prošao kroz nemačke škole. U ono doba vladao je u Austriji poznati Bahov sistem: nastavni jezik u svima školama bio je nemački.
Zato su i školske svedodžbe moga oca, koje su se očuvale, sastavljene na nemačkom jeziku. U svedodžbama škole u Vinkovcima spominje se kao nastavni predmet i „ilirski“ jezik, a u svedodžbama realke u Pančevu „srpski“ jezik.
jedan za drugim, i moja tri mlađa brata onamo, a kad pođoh u Beč, stigoše postepeno i oni onamo ili na druge velike škole. U očinskom domu ostadoše samo naša majka, baba i obe sestre sa svojom guvernantom.
Pored Karlove crkve stoji skromno, no prostrano zdanije Visoke tehničke škole, a tamo, na desno, na samom ulazu u glavnu ulicu Videna, vide se još poslednji ostaci jedne stare zgrade koju moram
Baš za vreme moga školovanja u Beču, dobiše austriske visoke tehničke škole, po uzoru na nemačke, pravo da daju doktorske titule i diplome.
Pet nekadanjih profesora Velike škole: Živojin Đorđević, Nikola Vulić, Branislav Petronije. vić, Aleksandar Belić i Stanoje Stanojević, moradoše se na novom
Moj brat Ljubiša koji je trebao da prihvati očinsko imanje, umro je već kao student bečke Visoke poljoprivredne škole. Mlađi brat Vojislav umre za vreme aneksione krize, pošto je sa odličnim uspehom svršio Poljoprivrednu školu u Dečinu,
I on je, iako znatno mlađi, moj kolega po struci, profesor matematike Visoke tehničke škole u Beču. Ovde provodim moje dane u jednoj čudnoj smesi odmora i posla.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
za dečake, „Ustroenie devojačkih učilišta“ dve godine kasnije omogućava formiranje škola za devojčice, dok se mešovite škole otvaraju 1872. godine. Obavezno školovanje uvodi 1882.
Upravitelja Tekelijanuma i srpske škole u Budimu, pokretača i urednika Radovana, Stevana V. Popovića (Čika Stevu) (1845–1918) Đorđe Natošević je takođe
Slika sveta za dečake se deli na svet prirode i svet škole, oponirani svet slobode i svet dužnosti; njima je „odavno dodijalo u školskome stegu“ te beže iz škole u prirodu gde
prirode i svet škole, oponirani svet slobode i svet dužnosti; njima je „odavno dodijalo u školskome stegu“ te beže iz škole u prirodu gde iskazuju svoju pravu dečju prirodu: „zahuktavaju“ se, „uskliču ponosito“ i „srce im se snaži“.
Piše poeziju („Melodija k proleću“, „Plač Serbii“ itd.), udžbenike za škole, izdaje monografiju Život Petra Velikog. Spis „Kratkoe da prostoe o sedmi tainstvah učiteljskoje nastavljenije“ izdat je
Završio je prava i filozofiju, radio kao pisar, učitelj srpske škole u Pešti, prevodilac. Napisao je satirični roman Epitafijum i smatra se zasnivačem srpske prozodije, a „Opit nastavljenja
Bio je pitomac i kasnije upravnik Tekelijanuma, upravitelj srpske škole u Budimu, kao i nadzornik Bačko-budimske školske uprave.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
zašto učitelji ne zapažaju u roditeljskoj kući nezapaženu sposobnu decu? zašto škole ne razlikuju kad je u detetu dar iz intelektualnog, a kad iz moralnog izvora?
Doktor Mirko se nadao da će se to vremenom izgubiti, skoro je tvrdio da će tako biti. A što se škole tiče, gospa Nola je već ranije zapazila da Julica taj napor i odgovornost ne voli.
U školi prvi; bogami, i ovde kod mene, prvi. Jednako nešto izmišlja, i sve neko dobro 'oće da čini. Čim dođe iz škole, obuče se kao doktor Mirko, i leči životinje, i, da vidite, i izleči ih.
zdravlje ne valja, boji se u poslednje vreme da će on biti premešten, pa da njegov Hans — Srba drsko podvlači — svrši škole što je brže moguće. Gospa Nola nije na ovaj referat odgovorila ni jednom rečju.
I ja bih. I sve se spremam da to jednog dana kažem i Nani... Ne volim, brate, ove naše škole. Sve koješta se tu uči, Nastase, veruj!
Fala Bogu, kad sam došla dotle da o tome s vama razgovaram, da vas spremam za velike škole, iz kojih ćete mi doći gotovi ljudi, radost moja velika u starim godinama...
da zabiju nos u futrol, ima tu da se radi i uči još i još, i ko zna ko će, na kraju krajeva, kad se svrše i druge škole, izvući veliki trefer!
— Čija je to pamet, pitam te! — seva i grmi Vlaović. I ako ne pošljete dete na škole, kuću ću vam zapaliti, tebi i tvojoj Rozi! Ne šalim se! Znaš dobro da sam svoju palio, pa ću i tvoju!
Na Pavlu se video Pariz. A videla se i ona tajanstvena godina trgovačke škole i raznoraznih preduzeća. Videla se neka istrošenost. Primetno je Pavle oćelavio.
Ne. Ja sad zarađujem, mogu reći, vrlo mnogo. I sve s pomoću moje drage istorije, mojih istoriskih znanja, i sve van škole. U školu se ne bih želeo vratiti nikada više!
— Zar ne žališ, Stefane, zaboga? — Ne žalim. Dosta škole, sad dolazi pravo učenje. — Zario se u knjige, i sam je radio.
Nekada je svoga kasnije preziranog oca, ludo volela i cenila. Ali otac taj ju je izvadio iz škole, i, zatim, očigledno je bilo da otac Josifa više voli i ceni.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
godine. Pretpostavljajući da sam u školu pošao u sedmoj godini, to sam, po njima, četiri razreda osnovne škole i jedan razred gimnazije svršio u dvanaestoj godini, što znači da sam se rodio 1866. godine. Da spor reši, g.
— Jesu li sunce i mesec muž i žena? — Zašto žene nemaju brkove? — Uči li magarac škole? — Ko je natakao volu rogove? — Zašto gospa Stanka ima nadut trbuh?
je magaraca na visokim položajima u državnoj službi da sam ja bio prosto prinuđen postaviti pitanje da li i magarci uče škole.
ja u prvi mah držao da je noga moje tetke te sam se čudio što se toliko natura nozi učiteljice trećeg razreda osnovne škole, kad sam znao da moja tetka i ova učiteljica nisu inače na dobroj nozi.
je ponavljao i prvi i drugi razred gimnazije pa se duže bavio na školovanju no mi ostali; pa onda bio je i dva puta iz škole otpušten te znao u prste školske zakone; a najzad i zato što je pismenost smatrao kao luksuz, što je uostalom bilo
Za ministra finansija uzeli smo nekog Pericu iz trećeg razreda osnovne škole, koji je još nosio natrag razrezane pantalone, kroz koji je razrez stalno visio rep od košulje, koji je samo nedeljom do
Toga dana iz dva razloga: prvo, što u četvrtak po podne nemamo škole, a drugo, što je Mešulam, na osnovu poverljivih dostava, obavešten da će susedi sutra posle podne ići u vinograd te
— Ja mislim da bi bolje bilo kad bi bio činovnik! — stavlja svoj predlog Hezis. — Ne mora se bar mučiti da svrši škole. — Da, ali kakav činovnik, ima svakojakih struka i nisu sve jednake! — upada komšija bakalin.
Najzad su profesori digli ruke i strpeljivo očekivali da moj rođak doraste za ženidbu, te će ga valjda to izvući iz škole. Drugi moj rođak, opet, toliko je zavoleo školu da se čak primio za famuluza.
Kroz četiri godine osnovne škole ja sam revnosno hvatao muve, pravio na propisima ogromne krmače, rezao perorezom školske klupe i vraćao se svakoga
Ali da pođemo redom, od osnovne škole. OSNOVNA ŠKOLA Dete u osnovnu školu polazi sa izvesnim predosećanjem da će izvlačiti batine.
Pa ipak, učitelj osnovne škole kome sam ja dopao šaka bio je dobar kao dobar dan, tako da je onaj štap što je visio ispod ikone sv.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Po mraznoj i mračnoj noći stigosmo u Peć, i smestismo se u hladne učionice neke škole. KO JE VERA, A KO NEVERA Poslednje utočište naše.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
opširno zadržali, to je, jedno, zbog toga što je ona preko nekoliko domaćih članaka iz vremena pre rata prodrla u naše škole i, drugo, zbog toga što je ona u isti mah i teorija nekih naučnika na Zapadu“.
Pojava, pravac i pogreške mitološke škole određeni su opštim stanjem društva i nauke u pomenutom periodu, a posebno nepoznavanjem književnosti mnogih naroda,
Pozitivna strana istorijske škole je u tome što je ona oštro istupila „protiv jednostrane primene teorije pozajmljivanja“ i što je vezala „folklor sa
manastira Ljubostinje (gde se potpisao: protomajstor Borović Rad), živeo je u doba kneza Lazara i stojao na čelu jedne škole u oblasti arhitekture.
„Iz te su škole crkve u Ravanici, u Novoj Pavlici, u Manasiji, Ljubostinji, Kaleniću, Rudenici, Veluću, Naupari, Kruševcu i dr.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
I Dunav mi je crn, a učitelj još najcrnji. Sad vidim da ti imaš pravo što se kriješ od škole. Evo i mene u tvoju družinu, a baće ih još, sve po izbor junaci. — Zbilja? — Pa da.
Čitavu ćemo četu stvoriti ovdje u Prokinu gaju. Jovanče se zamisli. — E, nećemo primati sve bjegunce iz škole, samo one najsigurnije, one koji neće nikom odati gdje nam se nalazi četa. — To si dobro smislio.
— Hajde, hoćemo li sad kući. Djeca su još prije pola sata izišla iz škole. — Hajdemo ... Uz put ćemo se dogovoriti koga ćemo primiti u našu četu.
— Primam te, dobar si drug. A predveče, kad se đaci vraćaju kući, i mi ćemo kretati natrag kao da se vraćamo iz škole.
IV Grupa djevojčica s grajom se vraćala iz škole i uprav kad su prolazili pokraj gusta ljeskova žbuna obavijena divljom lozom, jedna od njih preplašeno vrisnu: — Jao,
Po školi je kružila priča: Lazar Mačak bio ljut pa nakrivio Zemlju! Mnogi bivši đaci te škole čitavog života zamišljaše zemljinu kuglu u onome položaju u koji je postavljena vještim rukama dječaka Mačka na
Kako je Stričeva kuća bila blizu njegove, Nikolica je brzo zapazio da se svi đaci, bjegunci od škole, često sastaju sa Stricem i nešto potajno dogovaraju. — Sigurno se negdje zajedno kriju — dosjećao se mališan.
— Sigurno se negdje zajedno kriju — dosjećao se mališan. — Kako koji počne bježati od škole, evo ga već kod Strica. Jednog jutra, kad je bilo vrijeme za školu, Nikolica povede Žuju i uputi se nazorice za Stri-
su se bili toliko zagrijali za posao da umalo ne zaboraviše da pođu kućama u vrijeme kad se i ostali ćaci vraćaju iz škole. Toga dana svima je bilo žao napustiti logor i započetu kolibu.
Lunja se oprezno izvuče iz hodnika u dvoranu, obrisa lice i mirno objasni: — Bježala sam iz škole ovamo u Gaj, pa upala u jamu u ponor. — Kad si upala? — nepovjerljivo zaškilji Mačak. — Maloprije.
— Reći ćemo da nam je Lunja povjerila šta će jutros u školi zakuvati, pa smo išli u ljeskar blizu škole da je dočekamo. — To si se dobro sjetio — složi se Mačak.
Za vas je šuma i koze, a ne knjiga. Zastrašeni svakodnevnim batinama, dječaci nastaviše da se odmeću od škole. Dugonogi Stric marljivo je kupio bjegunce, vodio ih u logor Tepsiju i referisao: — Jovanče, evo još jednog, nov
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
osnovnu školu, nego samo tri i tek počela četvrti razred kad je čorbadži-Zamfiru došlo nešto u pamet da je izvadi iz škole. Hadži Zamfir nije dao da se dalje školuje.
Hadži Zamfir nije dao da se dalje školuje. Kad bi mu spomenuli „više škole“, i da bi dobro bilo da je — kad mu je već bog dao svega dosta — pošlje u Beograd, hadži Zamfir bi ih tada samo pogledao
Odmah posle toga izvadio je čorbadži-Zamfir svoju Zonu iz škole. Ali, iako je hadži Zamfir imao stroge i, tako reći, nesuvremene poglede na školu i pismenost u odnosu na naš ženski
razgovarati bilo je teško u ono vreme kod toga sveta koji je na trotoarske šetnje, parkove, koncerte, pevačka društva i škole igranja, — uopšte dakle na sve te stvari gde se mlađi svet može sastati i izmenjati poglede i misli — imao svoje
Učio je nešto zemljodelsko-šumarske škole, ali, kako sam nije imao zemlje da je racionalno obrađuje, nije je hteo obrađivati ni kod velikih gazda da ne bi