Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad bi pobesneo na neku nepravdu, počeo bi samo da odmahuje rukom, zatim da mrmlja, da škrguće zubima, da rokće, a kad bi nasrnuo, kao vepar, pognute glave, zgrabio bi protivnika rukama.
A da mu u temenu gromovi pucaju. Gospoža Kumrija slušala ga je, u noći, kako škrguće zubima, i, mada supružnici nisu govorili, ona mu je, ćutke, dodavala obloge sa sirćetom, u mraku. Nije ni ona spavala.
Radičević, Branko - PESME
Srce bije, on škrguće zubi: „Oh prijane, zaš me tako ubi?“ Jezdi gorom Srbadija mlada, Još puškomet, pa eto im grada.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Čarlije. Ali, šta sam mogla da radim kada moji ne podnose životinje? Kad god vidi nekoga sa psom, matori škrguće zubima i kaže da „ljudi nemaju leba, a ovi ovde vuku džukce !“ Znaš li šta je jedanput napravio?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Zemlja se nudila udovički razgoljena u požudi, čuo je kako škrguće, šapće tepanje, i kako se kikoće poludela od čekanja, a muž sunce se oblacima stideo.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
među njima strasno steže butinama njegove kukove, da izbezumljeno podrhtava na prostirci rasute kose u travi, da jeca, škrguće zubićima, srkuće, a da on sve vreme misli na neku drugu. Tako ostajem ja. Šta kažete, kćeri mesečevih proplanaka?
Bogoradi grbava ptica, snuždena poput okisle vrane, sikće bezglasno, škrguće krnjacima zuba, pukće od nemoćnog besa. Hoće li se taj balavac već jednom odvažiti?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kada Bajo sitnu knjigu primi, knjigu čati Pivljanine Bajo, glavom maše, zubima škrguće, pa on begu drugu otpisuje: „Čuješ, more, beže Ljuboviću!