Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Bolničari su već stigli i uz pomoć jednoga voda pešadije prikupljaju ranjenike. Dugačka kolona seljačkih kola škripala je lagano nizbrdo, odnoseći ranjenike... Iz rovova i šume donosili su mrtve, pa ih ređali jedne pored drugih...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Stade na prag, uze za ručicu i podiže cela vrata, da ne bi škripala, pa ih onda lagano, tiho gurnu... Vrata se počeše otvarati...
Krakov, Stanislav - KRILA
Na kolibama prozori su bili od hartije, a po zidovima su izlepljene slike nagih žena. Pomaljale se nove čupave glave. Škripala su krila aparata koje su pomerali. Dva nova i sjajna stajala su spremna u zvrci motora i čarobnim obrtima elisa.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Fabrika u Obilićevu gorela je. Stogovi sena, rastureni po poljima, plamsali su... A putem su škripala kola i razlegala se psovka ljudi.
Ispunili su svoju dužnost do poslednjega daha. Komandir zaćuta, obuhvati prstom slepe oči i protrla ih. Drumom su škripala kola. Po nekoj čudnoj asocijaciji misli, setih se onog ubijenog vodeničara...
Razmeštali smo se pored vatri. Beskrajno nebo je žmirkavo treperilo, dok su kola komordžijska i dalje škripala. Ljudi pokriveni preko glave šinjelima i šatorskim krilima ležali su kraj utuljenih ugaraka.