Jakšić, Đura - PROZA
To je čudno!... Aleksina je kuća daleko od naše, na drugom kraju Kikinde, a ja čujem kako vrata na njegovoj avliji škripe!...
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Taman se utiša sve po selu, dok se čuše ozgo teško natovarena kola, škripe i prikučuju se mehani Vitomir i Tiosav već dogone vrljike, uzeli četvora kola.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Pa kad poslije opet uzmem čekić, čini mi se da u njemu nema pet drama, a leđa mi čisto škripe. Učitelj se nasmija. Onako: jednim krajem usta i jednim okom. Pogleda kovača još jedanput, ne reče mu ništa.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
igra a „pare“ da joj zveckaju na prsima, vezena futa oko nje da se širi i krši, a visoke, na „kopče“ cipele da joj škripe. To je ona htela. Zato je pobegla iz sela gde je služila i došla u Kale da traži „raskovnik“.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Noću se tu čulo samo škripanje gvozdenih petlova na krovu, koji vreme predskazuju, i škripe, kad vetrovi duvaju. Šmerc je Božiču, i njegovoj ženi, ustupio svoju odaju, a gospožici sobu na drugom spratu.
Radičević, Branko - PESME
Al' kaki se pra to diže, Kaki konjik pred dvor stiže? S konja sjaa — škripe vrata — Pomoz' Bože, eto zlata! (1843, 25. dek.
“ Tako deca lepo mole, A sluša i maja, Loži vatru, sprema tavu I masla i jaja. Ali škripe kujni vrata: Ko li i otvara? Uđe neko: — „Dobar veče!“ — To je baba Mara.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ništa nije bilo od svega. Samo je dan sve jače osvajao, beleo se. Po ulici počele da škripe kapije, a iz čaršije se čulo otvaranje dućana, skidanje ćepenaka. A to je nju osvestilo.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Mamicu ti četničku, gdje je slika Kraljeva!? viče trojka skojevska. - Zaturila negdje se odgovara djeda im. - Škripe škrinje, police krevet srušen, provaljen, a klimave stolice pod čizmama krckaju.
Svetac u dronjku voćke sparuje, bada se žarom, krpe spaljuje. Kolica škripe. Tmulo trutovi gude, brundaju. Kućni duhovi Vunu drndaju.
Ruše se s dažda, negde za Gomor, sekund, minuta, odlomka odlom. Trudničke špilje vratima škripe: zavija svevuk s bodež-kadife.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Zašto nosite unuka mog širinom neba zvijezdanog?! Sandale trpe batine mnoge i složno škripe: „Krive su noge!“ Noge se bune: „Kriva je glava, noću je budna a obdan spava!“ Baka se ljuti. „Pogledaj vraga!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Sa mirnih dalekih polja Umorni ratar s pesmom žurno se noćištu sprema, I samo čas po čas zaječi šarena dolja. Od škripe točkova kolskih.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zastadosmo... Negde je zagušilo. Čujemo kako treba propustiti seljačka kola, sa izbeglicama. Vočići mile, škripe kola, i čuje se detinji plač. Tek kada se razdanilo uočili smo koliko su ispijena lica u ljudi.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Kod Šekspira duvaju bure i vode se borbe, krv se sliva s točka na točak, brekću mašinerije koje rade na krv, škripe i okreću se svi zupčanici i točkovi neba i zemlje, kotrljaju se planete, krune i glave!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U lov idu barke sve dve i dve, a između sebe vuku mrežu po dnu mora. Čekrci škripe, dižemo sidro. Izlazak iz Novog bio je vedar i plav, pri zalasku Sunca.
Strašan je to posao. Brodovi se ljuljaju, čekrci škripe, a mulj, užasno blato sa dna morskog, puno mrtvih, sitnih riba, razliva se po palubi, tako da se ljudi lepe.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Deca odzvoniše lepo, zameniše i Marka. Bruji zvonara od jeke zvona, škripe i puckaju suhi direci, prolama se sve oko ušiju, a Marko se još čudi: kako to bi? Kako to odjednom ostade sam?
Kad bi pri kraju, povrveše u crkvu oficiri i činovnici... Zveckaju sablje po glatku kamenu, po neke cipele škripe, a po neki se đonovi jako vuku preko kamena, pa se čuje samo čepanje prstiju, šušti I bruji ona množina sama sobom, a
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
PROLEĆE U RECI Rečna obala se noćas razmakla (Krckalo je, kao kad škripe krsta), I raspukao se poput stakla Led debeo četiri prsta.
Rakić, Milan - PESME
U kvrge su me bacili, o srama! Neko ih steže, a ne vidim ko je, Al̓ čujem kako škripe kvrge gnusne, Pod silnom stegom pršte kosti moje, I krv iz rana na mahove pljusne. Neko ih steže, a ne vidim ko je.
A magla pada, tiho krije Močarne njive, polja gola, Studena kiša stalno lije I rabadžijska škripe kola. Telo se trese, škripe zubi, Osećam mrak u mojoj duši. Ko plesniv skelet da me ljubi I koštunjavom rukom guši.
A magla pada, tiho krije Močarne njive, polja gola, Studena kiša stalno lije I rabadžijska škripe kola. Telo se trese, škripe zubi, Osećam mrak u mojoj duši. Ko plesniv skelet da me ljubi I koštunjavom rukom guši. Tužno, o tužno!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Šta je bezdna i propast? Ništa sprama onom kud smo mi propadali! Ništa nije jadnije slušati nego gdi daske oko nas škripe i balvani ispod nas ječe. Čudo divno kako se ne razglave, te bi nas bilo do ušiju pokvašeni[h]!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
TAMNICA Opažam: moja kuća stari. Sve više tamni moja soba. I škripe patos, pluća, stvari. I okolo se haba roba. I dok za svojim stolom sedim, Osećam kičmu, dasku, jetru.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nad njim, po asuri, šušti zrnasti sneg, škripe i krcaju kola trzana izduženim volovskim vratovima, sudaraju se rogovi u pomrčini.
idejama je kraj. Nastavlja se prošlost. Uspomene ga obuzele. Neće da misli. Sanke škripe. Nekada, onda... uvek, za svaki Božić, sankama kući. Sve sanke na svetu isto škripe. Kao u Gogoljevim pričama.
Neće da misli. Sanke škripe. Nekada, onda... uvek, za svaki Božić, sankama kući. Sve sanke na svetu isto škripe. Kao u Gogoljevim pričama. Zima je, beda, konji zaudaraju na balegu i kiseo znoj.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sa mirnih, dalekih polja Umorni ratar s pesmom žurno se noćištu sprema; I samo čas po čas zaječi šarena dola On škripe točkova kolskih.
Tama Ćuti, i redom sva stvorenja neme. U kvrge su me bacili, o srama! Neko ih steže, a ne vadim ko je! Al' čujem kako škripe kvrge gnusne. Pod silnom stegom pršte kosti moje, I krv iz rana na mahove pljusne. Neko ih steže, a ne vidim ko je!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
buran, pun strasti dah zore proleća, kad je vazduh sav od mirisa i od cvrkuta, zujanja osa, veselih uzvika, zvona, škripe kola, odjeka motike što cepa mirisnu zemlju; svu slast onog điv-điv nestašnih vrabaca, čija neumorna i strasna
Noć tiha. Po belom, od mesečeve svetlosti i prašine, putu, vočići odmiču sami, kola škripe, ciče, veliki Mesec zalazi za dubravu, i bruje bandere i Morava šumi, a on ispružen, na senu, gleda u nebo puno
Oficiri izvadili po jednu nogu iz uzengija, radi odmora, i dok škripe sedla i krckaju, oni se opustili i dremljivi klanjaju kao prstendžije.
neke noge, pljaskaju po barama, napolju, oko paviljona, a unutra vruća telesa otpočinju da se protežu po krevetima što škripe. Pa se roguši jedno državno crno ćebe, preko puta pukovnika, i zeva zadovoljno i blaženo ogromna riđa glava.
Pa ide on i lepo se ugiba onaj patos pod njim, i cipele mu škripe: švorc, švorc, švorc. Za njim žena: na prsima s prsta debeo zlatan lanac, onda libade, pod grlom broš, na glavi
želji, skoro i bezmalo jednom idealu, i ostvarenju njegovom, da se jedanput oslobodi onog mrskog mlinskog klepetanja, i škripe onih đermova, i kreketanja onih žaba, i laveža pasa, i svega drugog gore, ukratko, navedenog — doprinese ubrzo i
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Strele svoje na mene vrazi napregoše, oči moje i srce najpre izbodoše; pokraj mene tko hodi slobodno me strelja, škripe zubi na mene, — to je svima želja.
Pred očima vrata jednom zatvori, Dokle treneš okom, drugom otvori, Zuje vrata, šarke škripe, pucaju brave, Ovaj gore, onaj dole idu kao mrave, Il' fabriku novu gdigod kad prave.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Ne znam. Kakav zulum? Kad? — Eto ga, nek ti pripovjedi. — Samo što nije prokapalo! — I danas još Majdanci na njeg' škripe zub'ma. Natoči ti meni, Mićane, jednu čašu — veli Simeun — da ja vidim kakva je nova rakija, a za to...
Bojić, Milutin - PESME
Čini joj se neki mužjak u dolini. Čeka ga i čezne. I u smrtnom trenu, U nemoći vrišti i mre u gorčini. Škripe trošne kosti i udi što venu. Modre, crne nokte u pesak zariva. Iz usta prosipa krv i žuč i penu.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Opet izbiše na obalu. Na putu leže i lagano se miču pruge svjetlosti od nažganih lampi; u luci škripe brodice i cvili vjetar kroz nategnute konope na jarbolima, a šum što iz otvorenoga morskoga prodora dolazi sobom nosi
Ilić, Vojislav J. - PESME
Sa mirnih dalekih polja Umorni ratar s pesmom žurno se noćištu sprema, I samo čas po čas zaječi šarena dola Od škripe točkova kolskih.
U groznim mukama ginu sa krvlju i penom belom, I grčevito škripe, I duh se rastaje s telom. Iz razvaljenih usta potmuli ropot se hori, I grudi široko dižu i kosa njihova gori...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Točak se slomi. — Bacaj, bacaj... — Udvostruči zapregu! Luka promukao od urlanja... Opet neko jauče. Kola škripe. Zatim tresak niz kamene litice. A reka guta... Zapovest se mora izvršiti, ma sve propalo. Već je poslednji čas.
Još jedna svetiljka ukraj puta i onda zakoračismo u pusto i mračno polje. Prašina štipa za oči i lice. Nova sedla škripe pod nama. Jahalo je nas nekoliko oficira u grupi.
Petrović, Rastko - PESME
prijateljima, hipnistima Braćo moja, drumovi su naši beskrajni; Natovarena su velika kola seljačka, Kola velika, pa škripe otegnuto između šuma: Spazih ih. Ko na grudi ljubljene Zažudim da spustim glavu.