Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
kroz onu pšenicu - Kroz onaj šumarak jašu dva po dva - Ne zna se da l zapad svetluca gušće od severa šlem do šlema puška do puške sja - Topovi su im napunjeni snegom - Hoće li nam iko pomoći danas ako Boga zna - More ustajmo
Afrika
To beše sasvim drugo nebo. Toga jutra sam bez šlema prešao preko sunčanog prostora, a već sam po podne imao i glavobolju i kijavicu; opomena da se treba čuvati tropske
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
sa ženskim Srbljem nose skakavce oko vrata kao nakit i nude pomoć uz malo naše krvi naš čovek im udara šamar preko šlema rešen da pogine za državu-kurvu i da nezavisan dočeka uništenje turisti mu lome rebra zatim kičmu i sve to dugo
Krakov, Stanislav - KRILA
Svi su poskakali. Iz torbice se pojavile novine i akta. Ordonans je brisao orošeno čelo. Nosio je crvenu brazdu od šlema. — Potpiši u knjigu... — Ima li pisama? — Dva, tri... iz Srbije nema... Na licima se živost otromila. Posedali su.
Iza kukuruza se kao prljave grbe dilazi seoski krovovi. Jedan bajonet je zazvonio kao zvekir o čelik šlema. Psi su pomamno urlali. ”Bombom i bajonetom...” tako su im naredili.
Bilo je slomljenih vilica, smrskanih stopala, ulepljenih vlasi i usirene krvi. Neko je govorio o praktičnosti šlema. Šume su gorele na suncu. Nevidljive bube pevale su. Ranjenici su ječali, urlali ili izdisali.
Nešto je zapiskalo, zajaukalo. Tek tada je opazio da njegov sused, mali ordonans Bakić, ne samo da nema šlema, nego ni glave. Bilo je nečega na vratu — vilica koja se klatila i malo kose.
maglom, oživelo sva ova prljava i crna lica, koja obrasla dugom, neobrijanom bradom provirivahu pod izlubljenom senkom šlema. I da li to sunce stvori ovu čudnu, pogrebnu veselost u njima?
što mu major kazivaše, potom kad to završi on stade nervoznim rukama rezati ime na braniku svoga svega izgruvanog šlema. Vreme očekivanja i nervoze. Mračilo se. Sunce je već davno iščezlo.
Barometar je sve više padao. Vetar je udarao sve jače u lice zaštićeno naočarima i podbratkom šlema, i Bora se sećao da ga je neko nekada ljubio. Vlažni mali poljupci ostajali su kao trag sladostrasnog puža po njemu...
Petrović, Rastko - AFRIKA
To beše sasvim drugo nebo. Toga jutra sam bez šlema prešao preko sunčanog prostora, a već sam po podne imao i glavobolju i kijavicu; opomena da se treba čuvati tropske
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Možemo — reče, zatežući kaiš šlema. Išao je ispred mene, lako, bez šuma. Ja sam se rukama pridržavao za zidove saobraćajnice, da ne bih lupio o neki
Jedan je polako dizao motku, i šlem se pomaljao izvan rova. Okolo šlema prštala je zemlja od kuršuma iz bugarskih rovova. — Šta radite? — pita ih Stanko. — „3afrkavamo“ bugarske strelce.
Trče desno... Skupljaju se. Opet me obuze nemir. Kao da osećam neki kobni dah, nešto me guši. Smeta mi čak i kaiš od šlema. Povlačim ga prstima nadole. Čini mi se, lakše dišem.
Sa svih strana je sevalo, grmelo, gruvalo... Sa šlema je curio potočić vode i slivao se niz leđa i vrat. Osećali smo vlagu po telu, i jeza nas poduhvatala.
Bojić, Milutin - PESME
kroz polja golema Mrk, kô da slava riku ti pomela; Tvoj lom kroz klance, pun daha s opela, Zvoni kô odjek napuknuta šlema.