Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Koja miriše na njenu kosu i vrat, i biva Tesno u ovoj gorkoj nesanici i tami Dok nebom vetar nosi ploveće krošnje šljiva Dole diše moj vranac, vran se presijava, Šta li to njemu sna i spokoja ne da Leti vetar pun sena, moj vranac ne
i brujnija, crnja no da je munjom oprljena, od mesečarke crvenija i ljuća, od breskve sočnija, od masla bujnija, šljiva: bičem nadvoje presečena, jeribasma: mesečina u ustima, nozdrva zmaja, dinja, dimnjak i bunar, zumbul u proleće,
A imaće više nego sve ako sve pusti ko tikvu niz Savu! 5. Piljarica mi izruči, u slapu, kilo šljiva s kantara u kapu! U senci gradskih planinskih masiva, idem gologlav, s kapom punom šljiva!
U senci gradskih planinskih masiva, idem gologlav, s kapom punom šljiva! Umesto sumnjivog znanja i pameti, kapa mi je prepuna plaveti! 6. Pogledaj kako je snažan ovaj bedem!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” Onda ti dvojica đipiše, svezaše babe za šljive, zagrnuše zubunu, pa golim noževima pljostimke, odsekoše i od šljiva grane: „Kazuj, baba, šta ste jošt čule i vidile?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Oko svake kućice bio je zasađen voćnjak bilo od šljiva, bilo od jabuka. Te su kućice bile vrlo proste, tek koliko za to da čovek ima gde zaklopiti glavu od kiše i zla
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Zar je baš nikad niste okusili? — Taaa, nije baš da nisam... Jesam, kol’ko se sećam, samo kao utuk, samo posle šljiva... pa znate, samo u celi da predupredim groznicu...
Afrika
Trepavice neobično duge; oči boje vrlo tamnih šljiva; beonjače boje ćilibara. Ali ono što me uzbuđuje najviše to je vlažna divna ružičavost njihovog jezika, desni, koja se
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
U Slavoniji je vrlo razvijeno gajenje svinja. Voća, poglavito šljiva, ima vrlo mnogo, osobito u Zagorju kod Zagreba. Slovenačke zemlje pripadaju trećem ekonomskom tipu, kod kojeg
Nušić, Branislav - POKOJNIK
ANTA: Zašto ja? SPASOJE: Pa za krivokletstvo. ANTA: Ama, kako ti to meni: robija? I to odmeravaš kao kilu šljiva ili luka. Robija, taman posla! SPASOJE: I gubitak građanske časti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Za livadom, koja se pela uzbrdo, sa nekoliko zrelih šljiva, videla se velika žuta kuća i krov drvene crkvice, pod velikim hrastovima, a među njima širok vidik koji se otvarao u
Milićević, Vuk - Bespuće
Diže se oko devet sati, rashladi lice vodom i silazi u baštu, gdje leškari u hladu, dok se sunce lomi kroz granje šljiva i jabuka.
“ I on, ne znajući ni sam zašto, pođe. Bilo je jutro; sunce još nije bilo ojačalo i padalo je na krošnje šljiva čiji se plod plavio u granju; grane koje su se naginjale prema putu, bile su obrane od prolaznika; prođoše redom
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Dođe tako jednom na red i mjesec. Pekla se kod nas rakija od nekih ranih šljiva pa se poslom zašlo i u noć. Dušu dalo za mene!
Valjda i njih poznaješ? — Kako neću znati! Neki dan su nam donijele punu torbu šljiva. — Pa jesi li ih legitimisao, pravo kaži? — A što da ih legitimišem kad nijesu prolazile iza rampe.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Najposle smisli jedno, natovari puna kola šljiva, pa pođe selom vikati: — Hajd'te, ljudi, šljiva za đubre! Brzo se pronese selom glas o tome da je neki čovek zar
Najposle smisli jedno, natovari puna kola šljiva, pa pođe selom vikati: — Hajd'te, ljudi, šljiva za đubre! Brzo se pronese selom glas o tome da je neki čovek zar pomerio pameću, pa daje šljive za đubre.
— da bi mogla sve šljive izmenjati za đubre, samo je mrzi da toliko čisti kuću. I čovek svakom dade puno šljiva. Utom dođe neka devojka, stisla malo prašine u šaku, pa i ona ište koju šljivu.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
BIBLIOTEKA „VUK KARADžIĆ“: DVA RONDA ZA BUKET LEPIH BIBLIOTEKARKI 178 S KRSTOM SVOJIM PO KRSTU VIDIKA 180 ŠLjIVA SRPSKA 186 IMA NEKA VASIONA 189 SONETNI KVINTET ŽUTIH DUNjA 190 І 191 II 192 III 193 IV 194 V 195 *** 196 GROM O
Urnebesak: grozd-pijanka. Zri sećanjem šljiva ranka. Stanjuje se loza ista: list najavi - ne prolista. Klecne Crkva u kolenu: razapne se mrak o tremu.
) Rasipa rđu lišće kruškino. Iznutra šumi predeo freska. (Gdegde ga razdre grlo kučkino.) Prosjakti šljiva, voćka nebeska, mašom, purpurom. Sa glavobolje pretežu, peku teški burjani puklost kvareži.
Šta peći sebi, dok još traje služba? ŠLjIVA SRPSKA Gledam: za suzu srpskih terena, kao u žalbi, zamiču bratstva udišu, usput, miris od séna.
s raskršća kog li Mesečev cvet mu tabane praši, skupiv u žarač pucnjavu letnju - s koje već prska, s pčelom u mesu, šljiva - a srpska?
stvarnosti mučne, čija se brlja oceća svukud - vonja po tragu vizija lepih, s kojih tek prska, s brègova plavih, šljiva - a srpska.
po siromaštvu svakojih grana, tužna u dvoru davnašnjih leta, s čijih se krošnji, orah kad prska, blisko zaplavi šljiva - a srpska.
S njega se čovek, Božiji prirok, u nadahnuću, otisne, propne u ozarenje: svemir gde prska, složno gde prašti šljiva - a srpska.
- Neka se strada: meni, po glavi, krši se, prska, s krunom o nebu, šljiva - a srpska. IMA NEKA VASIONA Jer, ipak, „ima neka vasiona“. što kaza seljak, osušen i spečen.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
puške) ako te ujede ovca, ako te mečka zvekne, i dekne, i dune, da ti plati račune, ako se prejedeš gljiva, i šljiva, i kakve bundeve ludaje kad ti se tetka udaje — za sve ti Joca pribavi leka. Živela apoteka!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Nabraše zrelih, sočnih, nabreklih od jedrine šljiva, pa se ispeše na hum. Pogled sa huma na selo i okolinu beše čaroban, zanosan.
— Ovde treba često da izlazimo sa decom. — Jeste... da... naročito je meni za zemljopis... — Hoćete šljiva? reče ona posle dugog ćutanja i gledanja, pa mu pruži iz ruke nekoliko komada. — A, hvala! ...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Imale su na očima taman veo, kao baju plavih šljiva, u prahu. Imale su veseo kikot, koji katkad još čujem u snu. Bile su lepe, mnogo lepše nego što se misli, u gradu.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
i jednog šljivarskog trgovca iz unutrašnjosti Stradije, gde se onaj obvezuje da mu liferuje toliku i toliku količinu šljiva za kuvanje pekmeza, do tog i tog dana...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Hitaju ruke, a misao se nosi na ambar, pun pšenice, na kace pune šljiva, na bure u podrumu, puno belke i crvenjače, na presek pun ovsa, na vajat pun oraja, dunja, jabuka i krušaka, pun vune i
Tresu se i kupe šljive. Raširila se pred očima velika, gusta, zelena gora, gora od šljiva. Dugi, pravi, kao sveća, redovi otegli se u nedogled.
Probaš da legneš i zažmuriš, al' ti ne daju veseli kupioci, koji te napadaju kišom od šljiva.... I tako — ceo dan..... A u veče mrzi te da legneš. Čuješ žagor kod pušnice, koja je uz kuću i ideš tamo.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
BALADA O STARIM ŠLjIVAMA Početkom aprila, u voćnjaku, biva Da seljak poseče nekoliko šljiva Natrulih, čiji je vek vremenit Premašio životni zenit.
Al i napuklih kostiju, šuplje kože, Srušena i mrtva, šljiva može Da se, po nagonu veoma starom, Okiti bleštavo belim beharom.
Latice-leptiri, koji zbog proklete Slabosti neke, ne mogu da polete... Posečena, dišući sve tanje i tanje Šljiva dovršava svoje listanje U smrti, predajući dušu prečistu Nebu, blistavom ametistu.
Pljušti ko zna Gde, otkada, Pre Poklada. Jeca oluk, Plače streha, I grgolji Stabla šljiva Smolu sluze, Ponoć roni Tamne suze. Južni vetar Zimu tače, Pomrčina Gorko plače.
svim što u dugoj godini rodi na stablu, na zemlji i na vodi; u praskozorja maglena, siva promiču nakrivljena stabla šljiva, ranjače, belošljive i madžarke pune sunčeve svetlosti žarke, pa i na njima plavičast prah od kog se pogled muti, na
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
SKITNICA: Radila ona tu ko kuvarica. A neka rodna godina, rodilo KO pred neku nesreću! jesen, branje šljiva, kuvanje pekmeza! Šljive madžarke, požegače, belošljive, ranošljive, dudovi beli i crni!
I dinje cerovače nisu bile tad, nego kasnije, pa ja to posle pomešo. A nije bilo ni trešanja, ni dudova, ni šljiva, dâko je bila poneka džanarika.
Ćosić, Dobrica - KORENI
U podrumu je uvek tmina. I tiho čim se miševi umore. Samo u jesen šapuću kace pune šljiva. Tada ja. slušam, ćutim i gledam svoje nebo. I na njemu dva bela, zagrljena meseca.
Ne dajte narodnu slobodu i pravo... — P ogled mu leti pre ko go mile šub ara ka selu: između brestova i šljiva, debele i bele plovke s crnim ćubama zagazile u sneg i Miruju, slušaju ga, a njegovi jasenovi, visoki i poređani kao
će se pojaviti odnekud, ali mu sećanja zatrpaše želju i odvukoše ga u podrum na slamni ležaj između kaca punih prevrelih šljiva. Obuze ga zimogroznica, pa pokri glavu velikim kožuhom. ...Bila su to rodna i oblačna vremena.
Desnu ruku pobode u sneg da opere krv. Ovo su poslednja vešala koja je sebi pobio. Kao red šljiva u gazdinskom voćnjaku, koso ka nebu, uzdižu se ona. Poslednja zamka koju je sebi namakao oko vrata.
Život mu je slatko, iz same kičme, oticao u mrak i vrenje šljiva u punim kacama. Pokošenu bolešću pod bagremom, on je na rukama uneo u sobu, kao snop šaše: toliko je bila laka za
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Da potražim još gore u zobištu. — Potraži, moje dete, pa požuri, — viknu Nikola, saginjući se na konju ispod šljiva. Kad stiže pred vratnice, siđe s konja i poče da ga rasprema.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ja sam doneo pet centi i odmah sam ih potrošio na jedan komad pite od šljiva, što je u stvari bila nazovi pita. U njoj je bilo manje šljiva a više koštica!
U njoj je bilo manje šljiva a više koštica! A da sam doneo i pet stotina dolara, trebalo bi mi samo malo više vremena da ih utrošim, verovatno na
Za oko mi je zapao jedan komad pite sa šljivama kao što bi to zapalo i svakom Srbinu kome je šljiva mamac i kome ne mogu odoleti. To je narodna poslastica.
Ispostavilo se da je moja prva kupovina u Americi bila pravi promašaj. Pita od šljiva bila je podvala; umesto šljiva sadržavala je samo koštice i to me je podsetilo na reči moga saputnika sa iseljeničkog
Ispostavilo se da je moja prva kupovina u Americi bila pravi promašaj. Pita od šljiva bila je podvala; umesto šljiva sadržavala je samo koštice i to me je podsetilo na reči moga saputnika sa iseljeničkog broda koji je rekao: ”Bez obzira
Petrović, Rastko - AFRIKA
Trepavice neobično duge; oči boje vrlo tamnih šljiva; beonjače boje ćilibara. Ali ono što me uzbuđuje najviše to je vlažna divna ružičavost njihovog jezika, desni, koja se
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Ardović po ardović — leto dođe; ardović po ardović — ljeto prođe, jesen dođe. Niđe kapi rakije! Šjede oni mamurni. Šljiva premakla, pa se zabrinuli. Kažem vam, niđe kapi rakije!
Ne dam, brate, ni za pare, ni za ljubav, ne dam nikako! Misli omsica: šljiva je premakla, sad ću šićariti. Sad il' nikad! A vi znate, kad Vla', štono vele Turci, u'vati vursat — mjere mu nema!
neprijatelj kesedžija ― drumski razbojnik; silovit čovek kom ― „ono što ostane kad se iscedi sok iz voća (grožđa, šljiva i sl.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
PATLIDžAN 123 CRNI LUK 124 ČEŠLjIKA 125 ČIČAK 125 ČKALj 126 ČUBAR 126 ČUVARKUĆA 127 ŠEVAR 127 ŠIMŠIR 127 ŠIPAK 128 ŠLjIVA 128 DODATAK ČAJKANOVIĆEVOM »REČNIKU« 130 I UZ POJEDINE ČLANKE U »REČNIKU« 131 II O BILjKAMA KOJIH NEMA U
Sremac, Zona Zamfirova). B. služi kao lek od različitih bolesti. »Koštica od b., šljiva I jabuka sa belim lukom u komovici pije se od groznice« (SEZ, 13, 1909, 341). Kora od b.
Na Dan Svetog Bogorodičinog pojasa (31. VIII) provlače se ispod njega bolesna deca (SEZ, 40, 75). ŠLjIVA Pflaume (prunuѕ domeѕtіca). Šljiva. U domaćoj religiji š. ima ugledno mesto.
VIII) provlače se ispod njega bolesna deca (SEZ, 40, 75). ŠLjIVA Pflaume (prunuѕ domeѕtіca). Šljiva. U domaćoj religiji š. ima ugledno mesto.
Čuvarkuća. Na Blagovesti se sadi pored ulišta uzludobar — »da brani od udesa« (SEZ, 65, 1952, 158, Popovci). Šljiva. Ko je u snu brao šljive — plakaće (SEZ, 61, 1949, 190, Visočka nahija).
U Župči kod Breze, uoči Božića, momci ili dečaci, idući od bašte do bašte, zavijaju (»laju«) kao vukovi oko šljiva da bi bolje rodile (GEI, 19—20, 1970—1971, 166).
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
poslednjeg jesenjeg cveća iz mog vrta, nekoliko sočnih smokava, koje su ove godine potpuno sazrele, i korpica plavih šljiva i rumenih bresaka. Nekad je bilo mnogo lepih voćaka u našem vrtu, sada ih je samo još nekoliko.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
KNjIGA DRUGA DECA Tako se stvari zbivaju; uvek i vavek Cvetovi šljiva na mrtve padaju... V. H. Odn (W. N. Auden) Ako od grobnice Vlaovića, malčice uzbrdo, krenete glavnim grobljanskim
Pitate da li ko obilazi te grobove? Obilazim ih samo ja. Pravo reći: šljiva rodi svake godine kao luda, i, ako nećemo mi, drugi će, dođemo svi iz kuće da šljivu oberemo. Šta ćete.