Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
I pre nego što se - maglama, kišama, injem, slanom i mrazem - najavi zima, sve se sa polja zbira i unosi: unose se šljive u mišane, kukuruzi u koševe, krompiri u trap, žitarice u vreće i vodenice; slažu se u kace glavice kupusa, tikve
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” Onda ti dvojica đipiše, svezaše babe za šljive, zagrnuše zubunu, pa golim noževima pljostimke, odsekoše i od šljiva grane: „Kazuj, baba, šta ste jošt čule i vidile?
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A posle, pa i konji mu nisu nikakvi! Neke sremačke rage, pa k’o mačke sitni! K’o da šljive tera po vašarima... A što je najgore, nikad ne znate pošto ste pogodili kola.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Čuvene su ohridske trešnje („dalbazlije“), jabuke, kruške, dunje, šljive i grožđe. Ipak je prenaseljena cela oblast za ovaj način rada.
u Vardarevu izvorištu, prostire se voćarska oblast u pomenutoj zavetrini Šare: šume od kestena, orasi, jabuke, kruške, šljive, bostan, vinogradi i dr. Oblast je prenaseljena bar za današnji način rada.
Ukazali smo na razne životne izvore u Slavoniji: plodno zemljište, šume, šljive, stoka, naročito svinje. Mada zemlja velikim delom pripada plemstvu, kadšto stranog porekla, većina seljaka su posednici,
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
senke rastovih šumaraka, zatim kraj mirisnih vinograda, preko potoka što žubore, duž voćnjaka i šljivaka, sa kojih su šljive, od treska njegovog intova, padale za njim, po zemlji.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
okreću ražnjeve, dodavali su nam pečenu jagnjetinu, a na Ivan-planini seoska deca su nam trčeći uz bok kola prodavala šljive u malim korpama od hrastove kore.
jagnjetinu, a na Ivan-planini seoska deca su nam trčeći uz bok kola prodavala šljive u malim korpama od hrastove kore. Šljive su bile tamnomodre i čvrste, zamagljene od hladnoće koja je preko noći smenila leto.
Radičević, Branko - PESME
USPOMENE STAROG JUNAKA Prelepo stoje sve mi njive, U voćnjacima lepe šljive, Na brdu onde pase stado, — De ne bi na nj'ga gledô rado? Na vole jošte dugoroge, Na silu konja lake noge?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
I MAGARE 271 MEDVED KAO PUDAR 272 LAŽ I PARALAŽ 273 ERO S ONOGA SVIJETA 274 DOBRO JE KAD-I-KAD I ŽENU POSLUŠATI 276 ŠLjIVE ZA BUBRE 277 POMOZ BOG, ZLA ŽENO!
Na koje mu aga reče: — Dobro je kad-i-kad i ženu poslušati. ŠLjIVE ZA BUBRE Bio jedan čovek, pa imao sina, vrlo valjana i ugledna momka.
Brzo se pronese selom glas o tome da je neki čovek zar pomerio pameću, pa daje šljive za đubre. Potrčaše ljudi na taj glas i stadoše čistiti i kupiti đubre po kućama, da promene za šljive.
Potrčaše ljudi na taj glas i stadoše čistiti i kupiti đubre po kućama, da promene za šljive. Tamo, vidiš, neka devojka nakupila pun keceljac đubreta, druga opet nosi u vrh jednu kotaricu, a jedna se hvali jadna
— da bi mogla sve šljive izmenjati za đubre, samo je mrzi da toliko čisti kuću. I čovek svakom dade puno šljiva. Utom dođe neka devojka, stisla
106. ŠLjIVE ZA ĐUBRE: Čuo od svoje babe, devedesetogodišnje starice rodom iz Vršca iz porodice Akimović-Mačenkov, skupljač Svetozar
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Dreknu Tanasije i pokuša da se skloni, ali konj drži košulju, i jabuke i šljive rasuše se iz njegovih nedara. Vojnici prsnuše u smeh, a nasmeja se i potporučnik Aleksandar.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
reče ona posle dugog ćutanja i gledanja, pa mu pruži iz ruke nekoliko komada. — A, hvala! ... reče on, pa uze šljive, i ako je i sam dosta nabrao i nosio ih u džepu.
I to on oseti samo za jedan mig, dok uze šljive sa njene ruke. Nu Gojko nađe da treba i njemu što reći, da je nezgodno ovo dugo ćutanje, pa se obrte saputnici: —
Reče nešto Stojanu, koji dođe pred njega, pa stade razgledati zrele šljive i birati jednu po jednu. Stojan uđe u školu bled, zbunjen. — Zove te gospodin Pera, šapnu on Ljubici uplašenim glasom.
Otac joj odgovaraše na sva pitanja, ali onim istim svojim izrazima, s kojima se pogađa i cenjka za kože, šljive i drugo; a to se Ljubici sad učini veoma grubo i surovo, i ako ona ne zna za drukčiji razgovor očev.
Sinulo proleće. Gusta zelena trava pokrila je voćnjake, pa je milina zaustaviti oko na tom zelenilu. Šljive cvetale, pa se celo selo zaogrnulo nekakvom svečanom, belom odećom, a miris od nje pruža se daleko unaokolo.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
i dok si trenuo oni napunili svoja prljava krilanca i svako se žuri da ti donese svoje »lepse« kruške, jabuke, oraje, šljive i — purene zelenjake (babice), što svakom, po dva-tri, iz nedara vire...
Stojim u voćnjaku i posmatram drugi, još lepši, još prijatniji rad. Tresu se i kupe šljive. Raširila se pred očima velika, gusta, zelena gora, gora od šljiva. Dugi, pravi, kao sveća, redovi otegli se u nedogled.
Uzima se osušeno, vrelo grožđe, kruške i jabuke, što su naročito za društvo metute na lesu, među šljive. Probaš jedno, drugo i treće, pa vidiš da nema ništa lepše ni slađe od toga vrelog i slatkog ploda, što ti, kao
Odberu se osušene šljive, pa se lese opet metu u pušnicu, a društvo se opet poređa oko vuruna i produži započetu priču....
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: Možemo, ne kažem da ne možemo. Mogu ja tebi, na primer, da kažem: gospodine Ivkoviću, skupe šljive ove godine. A ti meni da odgovoriš: jest, skupe su! Pa tako možemo da razgovaramo i o orasima i o jarećim kožama.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
A neka rodna godina, rodilo KO pred neku nesreću! jesen, branje šljiva, kuvanje pekmeza! Šljive madžarke, požegače, belošljive, ranošljive, dudovi beli i crni! Sve ti to ždrebio, steono, skotno, suprasno, trudno!
Bokte, ko da ima kvasac u sisama! E, da smo u Mačvi, u Radenkovićima! Nastálu pod lipom šljive i orasi, staviš je u krilo, pijuckaš rakicu, jesen, a ona duboka ko Debela Berta!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Sutra, na praznik, biće ti oči kao oljuštene šljive. Što plačeš kad si lepa, i mlada. Ja ću da tugujem za tebe. Svoje ću oči podmetnuti pod njegove pesnice.
Ne zaboravi šta sam ti rekao. Aćim polako izjaha na put. Đorđe gleda za njim. Crni se na snegu. Skresano stablo šljive. ...Hoćeš da te molim za oproštaj? Da te sačekam, poljubim ti ruku i skrušeno ćutim? dobro, oče. dobro!
U vinogradima, čokoće se ne vrâni grozdovima; to i nije čokoće; to su škrbavi panjići posečenih glogova. Prerodile šljive se ne pridržavaju granama za zemlju; šljive su ugarci zelenim lišajevima obrasli. Sve će opusteti i ojaloviti.
Prerodile šljive se ne pridržavaju granama za zemlju; šljive su ugarci zelenim lišajevima obrasli. Sve će opusteti i ojaloviti.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
pa velju, daj da pričekam... Znaš, onoga... pšenica mi mnogo dobra : biće sto krstina. A već šljive su ponele kâ čičak: ako im bude cene, doneće i one bar osamdeset dukata... ’Vala je Bogu!...
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A kod njega, u selu, kod mora, trešnje su se već obrale; sad zreju kruške, jabuke i šljive, i grožđe, i smokve. Sada polje i more miriše. Drugovi dočekuju u osenčenim zaklonicama curice što se iz polja vraćaju.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Veče miriše i razlijeva oko sebe sladak, opojan miris. Miriše sazrelo žito, mirišu modre, nabubrile šljive kroz poblijeđelo, pospano lišće, miriše miloduv i bosilje — sve miriše i odiše snažnom, opojnom svježinom, a u mekom,
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Na Đurđevdan domaćin ili drugi ko od muških iskopa ispod najrodnije šljive b. trave, pa ga da planinci (= ženi koja u toj godini rukuje mlekom) da ga meće pod sudove u kojima se siri sir ili
bolesnici od prišteva u grlu (GZM, 4, 161). Tej od r. je lek od nazeba (GZM, 12, 152; 4, 161). »Šljive na rogačima« je jedan adinaton ‹= što ne može biti› iz narodne poezije (ZNŽOJS, 6, 155).
je »i štap na pomani«, a nekad su se od l. (i burjana, loze, šljive), na Vavedenje, Veliki četvrtak i Đurđevdan, palile i vatre »za one koji su umrli bez sveće« (GEM, 42, 1978, 465).
porođaj« (GEM, 36, 1973, 87, Hercegovina); »ako se želi da sledeće dete bude žensko, zakopavaju posteljicu pod drvo šljive, a za muško pod orah« (GEM, 28—29, 177). Palma. I u Manharta (v. WFK, 1, Regіѕter) palmova grana (Palmzweіg).
Šljiva. Ko je u snu brao šljive — plakaće (SEZ, 61, 1949, 190, Visočka nahija). U Župči kod Breze, uoči Božića, momci ili dečaci, idući od bašte do
krajina; 42, 1978, 411, Zaječar i okolina), od dunje i graba (GEM, 42, 1978, 411, Zaječar i okolina), od leske i šljive (v. Čajkanović, Rečnik, ѕ. v.). Među različitim pojedinostima naročitu pažnju zaslužuje postupanje s b.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Deca koja nemaju detinjstvo ili su nesrećni ljudi, ili umiru... Slažu se cvetovi šljive po grobovima. LjUDI S KAŠIKARE Naselje se zvalo Gornja Varoš, ali o varoši nije moglo biti ni pomena: na uzvišici koja
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
brigom i obraća se roditeljima, kao čovek koji je već postavio dijagnozu, ovim savetom: — Dajte mu da jede kuvane suve šljive, upišite ga u kakav sportski klub i budite izmireni s tim da ove godine padne na ispitu.
Svi smo mogli jesti kuvane suve šljive i biti izmireni s tim da ćemo pasti na ispitu. Svima nam je matematika bila vrsta aveti od koje se noću trzamo iza
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Aha, Petar! Ono „Petar“viknuo je tako gromko da oblak vrabaca sunu s obližnje šljive. To se isto ponovilo i s ostalim imenima, ali samo bez vrabaca, jer je ono jato već odavna bilo u nekom kukuruzištu.