Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A?... Nama popucaše grbine izvlačeći topove, a gospodina Tase nigde nema. Je li? — pa napući usne Aleksandar, šmiknu kroz nos i priđe bliže Tasi, gledajući ga pravo u oči.
— Gde je narednik? — zapita osorljivo Aleksandar. — Eto... tu je... sada je izišao. Potporučnik šmiknu ljutito i tromim korakom uđe u sobu. Na ulazu nas zapahnu miris dunja poređanih na ivici ormana.
Ali on to ne sme da kaže, te nestrpljivo šmiknu kroz nos. I ma koliko uveravao sebe da su ti prekori sastavni deo službe, ljutilo ga je što mora da oćuti, iako nije
Onda ih zakrvavljenih očiju pogleda sve redom, stisnu usnice i šmiknu kroz nos. — Zaklaću vas kao mačke... Jeste li razumeli?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
aja! Bio je ponosan... — Da li je imao koga od porodice? — Majku i jednu sestru — komandir šmiknu kroz nos i rukom prevuče preko očiju. Zatim me pogleda otvoreno i pribrano: — Vaša uloga je završena. Hvala vam lepo.
Ona se nasloni na zid i pogleda tužno preda se. Omotavala je nervozno maramicu oko ruke i šmiknu kroz nos, kao da hoće da zaplače. Osetio sam prema njoj neko sažaljenje.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Joj! — uzdahnu i zavali se na visoko postavljen jastuk. Onda šmiknu i mahnu glavom, kao sa nekim bagatelisanjem. — Druže, ja ne buncam u zanosu kao ovi malarični i znam šta govorim...