Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
kazati: onog istog dana kad je tvoju ženu ugrabio, ja sam ga dočekao sa pet hiljada sokolova, pa strašno smo se pobili šnjime, krv pade do koljena, i ništa mu učiniti ne mogosmo, a ti da mu jedan nešto učiniš!
Onda car zapovjedi da ga preda nj dovedu, dočeka ga na noge pa se šnjime poljubi i reče mu: — Dobro došao, šuro! A taj njemu odgovori: — Bolje tebe našao, zete! Pa odmah sjednu večerati.
sinovi, jako im bude krivo i vrlo mu pozavide, i da bi na koji način od ovog junoše carsku kćer oduzeti mogli, naume šnjime se opkladiti, da vezirski sinovi u prvi idući petak spreme večeru za hiljadu ljudi a da carski zet povede svoju ženu i
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
kazati: onog istog dana kad je tvoju ženu ugrabio, ja sam ga dočekao sa pet hiljada sokolova, pa strašno smo se pobili šnjime, krv pade do koljena, i ništa mu učiniti ne mogosmo! a ti da mu jedan nešto učiniš!
“ Onda car zapovjedi da ga predanj dovedu, dočeka ga na noge pa se šnjime poljubi i reče mu: „Dobro došao, šuro!“ A taj njemu odgovori: „Bolje tebe našao, zete!“ Pa odmah sjednu večerati.
ovoga čoeka i dade mu nekakav zapis govoreći: „Uzmi ovi zapis i stavi ga tvojoj ženi da ga nosi o grlu, ma nemoj da šnjime izvan kuće izađe.
te ona da vidi šta je, kad li — vidi i oni zapis đetetu na prsima, pa se ustegne na se, i uhvati dijete u čeljusti te šnjime očinoj kući.
življelo Bog zna koliko i dokle, i kad je već pod starost htio da umre, pokaže mu se opet ona ista riba, i tek što se šnjime oprosti, on umre, a ribe nestane s te stope da niko kose tu namjerio, ne viđe kuđ se đede i što se od nje učini. 5.
sinovi, jako im bude krivo i vrlo mu pozavide, i da bi na koji način od ovog junoše carsku kćer oduzeti mogli, naume šnjime se opkladiti, da vezirski sinovi u prvi idući petak spreme večeru za hiljadu ljudi a da carski zet povede svoju ženu i
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
(Izlazi) CMILjA (čežnjivo, zaneseno, lupajući jaja u tiganj): Tek ga videh, a već živo snujem kako da se šnjime registrujem! Pa dimamo kućicu, slobodu, vece, špaiz, i tekuću vodu!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Koga sam milovao, ljubio i gplio se šnjime, A sad mrzi me i gledati na njega; S rukom ne mogu se dotaknuti k njemu, Toliko što uzdišem i suzim za njim!
da ide na vojsku, zapita onih svojih poganskih bogova može li on razbiti neprijateljsku vojsku, te tako da ide biti se šnjime. Ako li nije, to bolje da se miri i pogodi se što ištu, a da ne gubi svoje mu vojske, ni mu se zemlja pohara.
) Drugi bijaše siromah s jednim — reče — isto jagnjetom; te ujedno šnjime to jagnje za trpezom sećaše i sa šnjime jeđaše i pijaše i na krilu mu spavaše (svu tu naliku ukazuje kako se muž živi sa
) Drugi bijaše siromah s jednim — reče — isto jagnjetom; te ujedno šnjime to jagnje za trpezom sećaše i sa šnjime jeđaše i pijaše i na krilu mu spavaše (svu tu naliku ukazuje kako se muž živi sa svojom ženom).
Svud je ona ujedno šnjime. Gde god čovek obrne se, kud li hodi, u gori, u vodi, na pazaru, u jelu, u piću, — najviše na snu pred oči donosi ono
Te i zarad toga, kako se je to bilo zgodilo napre oktomvrija 26, na pamet svetoga velikoga mučenika Dimitrija, te šnjime učiniše Carograđani da se od god do god ima spomen držati one božije strašne prećnje tresovite.
Pak šiknu dupke sa svojim štapom u crkovni patos. Probi šnjime kroz ploču kamenitu u zemlju. Tu ga tako ukoreni oma, te bi drvo i grane na sve strane ispusti.
Ta i pristupi k njojzi, stade je nuditi ako joj je volja da dođe k njemu u dom ležati šnjime. I ona mu se taki obeća jer će iti za njim kud joj rekne.
Videh sutradan pre zore gde tušteni ljudi vrve u crkvu; idoh i ja šnjime i uđoh u crkvu žensku pripratu, stadoh onde. A kad dođe čas da sveštenik diže častno drevo krsta Hristova, svi se ljudi
Ama ljudi svi kad vidoše bedu i jer cara im nesta, sviše se oko patrijarha, šnjime se držeći u dogovoru što da čine. Serđije onda u to dobi bijaše patrijarh: a kaluđer — kalojer, što im zna drugo
A u toga cara bijaše jedna vrlo jaka i silovita momčina Bugarin, imenom Lije. I svuda se car šnjime hvaljaše da se ne može pored njega naći nigde takav momak, koji bi ga mogao nadhrvati i soboriti ga.
Ama i on se držaše pokruto momče u snagi i misleći se u sebi, eda se malo u koštac probaljuje šnjime. I na to ode k Dimitriju na pendžer tamnični, te se blagoslovi u njega i on se za njega pomoli Bogu.