Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Jednom reči: pravi domaćin svoga vremena. Kad je Ivan stigao, Miloš ne beše kod kuće. Otišao nekim poslom do Šokčanića. Međutim, kućani potrčaše svi da usluže gosta onako kako se samo poželeti može. Ivan sede da ga pričeka.
On se sećao sviju sitnica iz drugovanja s Jelicom... Pade mu na pamet ona žetva... Jelica je bila s njim na mobi kod Šokčanića, baš su naporedo želi... Ona je pevala onu pesmu: Momče naže trides̓t i tri stopa, A devojke trides̓t i četiri.