Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
hamovi (konopci — štrange) zaira — hrana, namirnice zarf — mali metalni poslužavnik, držač za čašu ili fildžan (šoljicu bez drške) imerzion — mali termometar indiferentan — ravnodušan, nezainteresovan inokosan — sam usamljen bez
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Juco, dušo, idi u kujnu pa spremi crnu kafu. Znam da varošani rado piju. Ja po tri dana ne mogu da spavam samo jednu šoljicu kad popijem.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
noći vraćala odbačene stvari, otimajući se sa đubretarima oko svakog dugmeta, tukući se do poslednje kapi krvi za svaku šoljicu s polomljenom drškom. — I tako ti to, čoveče — rekoh bez veze — ide sve do šestog u mesecu ... — A onda?
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
MIĆA (pristupi joj): Kafu? (Uzima šoljicu.) Ja inače ne pijem, ali kad vi služite. DANICA: A kuda su otišle gospođe i gospoda? MIĆA: Hoće da razgledaju kuću.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
IKONIJA: Lepo, Boga mi, to mi je fala! A umela si od mene šolju zitina, kafenu kašiku masti, šoljicu brašna... GOSPAVA: Automobili, dresovi, bedžovi, aljine, ona jučeranja govornica onde, aminovanje, disciplina,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
On se lepo zahvaljuje; tek je sad popio i pokazuje onu šoljicu, pa advokat ostavlja groš u tacnu, pošto je izmolio dozvolu da plati tek popijenu Šljivićevu kavu.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Zatim je u kuhinji popio šoljicu kave s primjesom ječma, duvajući u nju i razroko zureći preko ruba negdje u kut, u vlažni predio ispod izliva, gdje se
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Dragan uze mačku i poče da je češka ispod vrata. Ona zavali glavu i zažmire. — Donesi šoljicu potporučnika Dragomira — reče komandir posilnom. — U njemu smo izgubili dobrog druga. Ali umro je lakom smrću.
Izvolte, gospodo, služite se. Ruke su mi lako drhtale, te sam jedva prihvatio šoljicu. Uveravao sam sebe da ovolika moja malodušnost dolazi svakako od bolesti i da ću se najzad i ja priviknuti.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Vrata od gostinske trpezarije otvorena, gospodin Joksim sedi za stolom. Odmeren, lepo obučen, ugledan; drži šoljicu, pije crnu kavu, tursku. I sedi i ona, gospa Nola, u plavoj haljini, ruka joj takođe na stolu, pije i ona tursku kavu.