Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Mračan horizont je bleštao prema Šapcu od neke vatre. A na suprotnoj strani, prema Ceru, šrapneli su svetlucali kao rojevi svitaca, čas brže, potom sporije, onda bi učestali na širokom prostoru ili se zbijali u
sam neprestano gledao u vrh Cera, odakle je pucala neka baterija, i svakog časa sam očekivao da nad nama počnu prskati šrapneli. Htedoh zapitati da li je ono tamo naša ili njihova baterija.
Moje razmišljanje prekidoše pucnji topova, te prinesoh durbin da osmatram. Plotun je bio rasturen, i neki se šrapneli izgubiše u šumi.
Činilo mi se da je sada odsudan čas, i da od ovoga plotuna zavisi sudbina sviju nas... Šrapneli se rasprskoše gotovo jedan pored drugog, iznad hrasta. Kotlinu je obuzimao ropac.
Gruvale su negde i bombe, ali oni sa livade ni da maknu. Ko zna... da li su živi. Komandir je skratio odstojanje i šrapneli kao buketi okitiše hrastove grane. Mitraljez umuče... Možda se samo pritajio dok ne promeni mesto.
Negde desno začuše se topovski pucnji, i, kao na jednu komandu, otpoče topovska paljba na celom frontu. Šrapneli išaraše ravnicu žuto-crvenim dimovima, ali dosta daleko iza naših rovova.
— pa se obrati meni: — A da zrno udari u naše rovove, onda bismo mi bili krivi. Skratismo daljinu još za sto metara i šrapneli eksplodiraše ispred neprijateljskih rovova.
Austrijska artiljerija je tukla naše rovove, ali, za sreću, šrapneli su se rasprskavali suviše visoko, te se njihovo dejstvo nije osećalo. Sada su počeli da traže i našu bateriju.
Ali kroz kukuruz napreduju u skokovima. Naša baterija otvori brzu paljbu. Šrapneli presretoše plave bluze na otvorenom prostoru. Tada pripucaše i naši prikriveni mitraljezi.
Nad nama svitnuše šrapneli i prilegosmo... Pored nas istrča vojnik, ordonans. — Gde je štab pešačkog puka? — pitao je usplahireno. — Eto...
Sami smo išli drumom. Ugledasmo i bateriju. Nad njom prašte neprijateljski šrapneli, ali baterija i dale dejstvuje... Komandir prekide paljbu, kada nas ugleda. — Gospodine kapetane, pešadija odstupa.
za drugi: tri hiljade sedam stotina! G-rrru!... Vazduh se prolomi. Za ovim drugi, treći, četvrti... Šrapneli paraju vazduh, čuje se neko prigušeno hučanje... kao da se utiša i u daljini svitnuše šrapneli.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
podsećaju na guste oblačke duvanskog dima i koji se često pojavljuju nad glavama neprijateljskih strelaca, to su naši šrapneli, što lede krv u njihovom žilama, i zarivaju se duboko u njihovo meso što drhti i kosti koje se lome.
Krakov, Stanislav - KRILA
f...f... Nešto je crno letelo kroz vazduh. Bombe su treštale. Dim je izbijao iz sela, sa polja. Po nebu su prskali šrapneli. Aparati se spuštali niže, okretali u mestu, bacali razorne terete, potom se peli i promicali kroz rascvetane oblačiće.
Duško je jecao, stezao ukočenu ruku, i nerazumno šaputao lešu. — Ne bojte se, vi nećete umreti. Sve češće šrapneli su fijukali i praskali. — Treba ga odneti. — čuo se jedan glas.
Posle su zatreštale bombe kraj Vardara, a šrapneli su neprestano sevali po nebu. Odasvud sa suva i brodova grmele su uspravljene cevi topovske.
Po nebu se poklizali zraci reflektora, sevali su ljutito šrapneli, i grmeli topovi sa lađa. Čula se neka huka, brujanje. Sirene su plašljivo pištale. — Cepelini, budili se ranjenici.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Otvorite vatru sa visoko rasprskavajućim šrapnelima. Zastrašite ih, ali ne ubijajte. Baterije pripucaše i šrapneli prsnuše visoko nad poljanom. Masa se uskomeša. Pripucala je i neprijateljska artiljerija.
Sada su ostali žalosni ostaci iskidanih, ili zacepljenih stabala. Parčad granata, upaljači, šrapneli, cele čelične košuljice i masa ispaljenih puščanih čaura ležalo je gotovo na svakoj stopi.
A sad da vam objasnim. Kada budete regulisali vatru baterija, treba da udesite tako da se naši šrapneli rasprskavaju na dvadeset metara ispred njihovih rovova. Shvatio sam...
A između naših objavnica i bugarskih rovova nema više od sedamdeset metara. Naši šrapneli treba da eksplodiraju negde na sredini, dakle tu, ispred same naše objavnice.
Iz daljine dopreše pucnji i odmah se nad glavama našim uskovitla vazduh, oštro ciknu i pred nama prasnuše šrapneli. Tri su prebacila, a jedan je eksplodirao iznad velike stene. Izveštavam o tome komandira.
Vikao sam i dalje. Baraž, čujete, ljudi! Kao orkan, sa takvom snagom i silinom naleteše naši šrapneli. Kao rojevi svitaca počeše da svitkaju, stvarajući neprobojni zid u visini rova, ali glavna masa čelika sruči se na
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pešaci su grabili uzbrdo. Neprijateljska baterija pratila ih je u stopu. Iznad naših glava tresnuše šrapneli i mi se nesvesno povismo i poletesmo u zaklon. — Sklonite se, gospodine potpukovniče!
Vazduh kao da planu. Topal talas nas zapahnu. Četiri puta uzastopno. Šrapneli su zviždali kroz vazduh. Tamo oko crvene zemlje pojaviše se četiri dimljive lopte. Dobro je!
Baterija poče da gađa brzom paljbom. Zastao sam i upravio durbin u pravcu mesta gde je bio eskadron. Šrapneli su se rasprskavali dužinom cele kolone i sva četiri eskadrona rasprštaše se kao jato vrabaca.
U ravnici je vrilo od puščane i mitraljeske vatre, dok su razorne granate i šrapneli zasipali ispred nas. Dimovi šrapnela razvlačili se nad zagrejanom zemljom i kao neka prozračna zavesa lebdela plavkasta
Komandiri gađaju precizno, kao da rukom bacaju granate. Valjda su zakukali i njihovi pešaci. Bugarski šrapneli svitnuše nad našim baterijama.
Naš odlučan nastup verovatno ih je dražio. A morali su se braniti. Šrapneli su sve češće vitlali nad našim glavama. Nastao je strahovit artiljerijski dvoboj. Za to vreme pešaci su bili mirni.