Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
On je bio određen za upravnika prve bugarske škole otvorene u Gabrovu. U isto je vreme Neofit Bozveli iz Kotela štampao u Kragujevcu, u Srbiji, šest knjiga svoje školske enciklopedije.
Iduće godine je učitelj Krizant Pavlović iz Dupnice štampao udžbenike, namenjene školi u Svištovu. Broj bugarskih škola se zatim naglo povećavao, naročito u Srednjoj gori i u
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Da, gospodine, a to nije izabran zato što je moj zet, već kao stručnjak. Moj zet je pre dve godine štampao svoje veliko naučno delo „Melioracija terizacije”. To je delo napravilo ogromnu senzaciju.
On se, čim se uverio da sam umro, i pošto me je eventualno ispratio do groba, vratio zadovoljan sa pogreba i štampao je moje delo pod svojim imenom. SPASOJE (zatetura se od iznenađenja): Kako... zar ono delo??!
tvrdi i veli da ima za to dokaz da ti je dao na čuvanje svoj rukopis, a ti pošto si ga otpratio do groblja, vratio se i štampao delo pod svojim imenom.
Molim vas, taj čovek tvrdi da je on napisao ovo naučno delo, a da ga je moj zet pod svojim potpisom štampao. ĐURIĆ: Oh, to je teška optužba, i to u najgorem trenutku.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Teodosi je naročito štampao crkvene knjige, ali stavjljajući na koricama da su štampane u Rusiji, jer pogonjeni pravoslavni Srbi nisu verovali
U Moskvi je 1754. vladika Vasilije Petrović štampao svoju Istorію o Černoй Gorы, a u Lajpcigu, u štampariji Johana Gotloba Brajtkopfa, od 1783.
Takođe u Lajpcigu, u štampariji Tajbela, štampao je Emanuilo Janković svoje knjige: Tergovci (1787) i Blagodarnый sыnъ (1789).
Bukvar nije bio štampan, no se služilo njime u prepisima. Štampao ga je Stojan Novaković tek 1872. godine. Iako je Kiprijan Račanin čitao i podražavao ruske knjige, ipak se držao
marta 1766. godine. Vasilije Petrović, prilikom svoga prvog boravljenja u Rusiji, 1754, štampao je u Moskvi knjižicu: Istorія o Černoй Gorы.
Od Đulinca je ostao još jedan važan književan posao, prevod francuskog romana Béliѕaire. Godine 1776—1777. štampao je on u Beču svoj prevod: Velïzarïй gdina Marmontelъ, Akademïй francuzskagω яzыka člena, izъ francuzskagω na
je sastavljao i školske crkvene istorije, koje su u mnogim izdanjima sve do polovine XIX veka ostajale školske knjige; štampao je zbirke crkvenih propovedi, a pored toga ostavio je veliki broj rukopisa, mahom prevoda iz ruskih pisaca, naročito
1798. godine Rajić je štampao u Budimu delo Tragedïa sirъčь pečálnaя povъstь ω smérti poslъdnяgω carя serbskagω Uroša Pяtagω, pω padenïi sérbskagω
Bivao je i domaći učitelj, nalazio je utočište i u fruškogorskim manastirima, odlazio je u Mletke, gde je štampao svoja dela i gde je, izgleda, izučio slikarstvo i bakrorez, u čemu se jako usavršio.
do 1790, dakle za doba vlade cara Josifa II. U Lajpcigu, 1783, štampao je svoj prvi sastav Lюobezni Haralampіe, koji je poziv na pretplatu za Sovъte zdravago razuma i manifest celoga
Još 1805, u Budimu, štampao je on dve male »teatralne knjižice« Fernando i Яrыka, od nemačkog pisca Karla Ekartshauzena, i Lюbovnaя zavist črezъ
škole, on piše pomešanim jezikom, polu srpskim polu crkvenoslovenskim, čineći često grube gramatičke greške (1838. štampao je, crkvenim slovima, Gramatіku sérbsku, u stvari nešto malo modernizovanu i u jeziku popravljenu Mrazovićevu gramatiku
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Obično se misli, i piše, da je Vuk prvo štampao pripovetke u Davidovićevim novinama, pa onda ih objavio u posebnoj knjizi.
Kao što sam pjesme štampao u različnijem narječijama, kako sam koju gdje dobio, tako će biti naštampane u ove pripovijetke: biće ih iz Bačke, iz
Karadžić i objavio u prvoj svojoj knjizi narodnih pripovedaka, 1821. I ovu je priču Vuk prethodno štampao u Dodatku Srpskih novina: čislo 91, 15 novembra 1821 god. 105.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pesme koje su ušle u zbirku Lirika Itake pesnik je pisao, i štampao, za vreme prvog svetskog rata, sa punim svojim potpisom, u uniformi austrijskog vojnika, i oficira.
Kad sam imao petnaest godina štampao sam u dečjem listu Golub, koji je izlazio u Somboru, jednu pesmu, pod naslovom Sudba.
On ih je u pismu mnogo hvalio, ali se i ljutio što su sentimentalne. Štampao je jednu (U početku beše sjaj). Ostale mi nikad nije vratio.
je rukopis, iz Novog Sada, lično nosio uredniku, koji je to mnogo hvalio i, za štampu (godine 1913) spremao, ali nije štampao. Ni sa tim rukopisom ne znam šta je posle bilo. Rukopisi se ne vraćaju. Kopije nikad nisam imao.
Ja nisam Jesenjin, ali sam imao čitavu zbirku ovakvih pesama, koje nisam štampao. Bilo ih je u zbirci koju sam Kašikoviću poslao.
Predat mu je i dar Narodnog vijeća: 100.000 kruna. Pored Maske, Benešić je štampao i jedno moje pismo, u obliku beleške o piscu. Ja sam mu to pismo bio poslao iz Beča, ali ne tako da ga štampa.
Benešić je od mene, pored ostaloga, štampao u Savremeniku, i jednu prozu pod naslovom Legenda, koja mu se bila jako dopala.
Noć koju smo, zatim, priredili bila je burna. Ja sam od tog napravio jednu prozu, kao iz Kuprina, i štampao sam je posle u Beogradu u jednom listu (Progres, 1920). Policija je taj broj zabranila i zaplenila.
Cvijanović je žurio sa izdavanjem te zbirke i tekst je, uglavnom, štampao onako kako je tekst po časopisima odštampan bio. Galimatijas pesnika, cenzure, i štampara.
O njoj se mnogo govorilo. Siromah Cvijanović, onda, polakomio se i štampao i moju prvu prozu, pod naslovom Priče o muškom, u velikom broju (u 4.500 primeraka).
Cvijanoviću sam bio dao zbirku Lirika Itake i knjigu proze, koju je štampao pod naslovom Priče o muškom, ali sam nameravao da izdam i drugo.
Štamparske prilike bile su, tada, teške. Cvijanović je, na primer, ovu pesmu, u zbirci Lirika Itake, na str. 70, štampao prilepljenu uz prethodnu. I niko, ni moji mnogobrojni kritičari nisu, nikad, zapazili da su to dve pesme!
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: To crveno? SRETA: A ovo? Pa to je ono. JEVREM: Koje ono? SRETA: Ono što je sastavio Sekulić, štampao sam i već se lepi po ulicama. JEVREM (uplaši se): Ama, da nije to za onoga? (Pokazuje na Ivkovićevu sobu.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
I Sreta ga je žalio istinski, ali je i zadovoljan bio što je ugrabio bar jedan broj za kratka i mlada veka njegova, i štampao bar jedan dopis. Tu će ga, dakle, radoznali čitalac moći naći i pročitati cela.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kao što sam pjesme štampao u različnijem narječijama, kako sam koju gdje dobio, tako će biti naštampane i ove pripovijetke: biće ih iz Bačke, iz
Kao što sam pjesme štampao u različnijem narječijama, kako sam koju gdje dobio, tako će biti naštampane i ove pripovijetke.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Čakaranac je mrtav. — I to će ići na dušu moga oca — snuždi se Vukašin. — On je štampao plakat o tvojoj ženidbi. — To me se sada ne tiče. — Mlada ti nije neka lepotica — odloži pero i zapuši mastionicu.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Svega toga će nestati“. „Da li si video, prečasni oče, Evanđelje što ga je štampao Gutenberg?“ „Jesam. Pa i njegovo izdanje na pergamentu“. „Izvanredno lepo štampano i opremljeno!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
iz Beča za Zemun, i svakako da ju je u to vreme i negde na tome putu i zabeležio; pesmi je naslov naknadno dao, a štampao je u stihu 6: A zvezdama m. Zvezdama se.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
njihova zakonitog gospodara: Divjeg janičara teraj sa Vračara Koji svog istoga sad ne sluša cara — a Borojević 1847. štampao sonet u slavu Beograda: Kod ostanaka tvoga zlatnog veka, U zidinama i sad gorostasnim I predelima neizmerno
god. izdala fototipski u 200 primeraka. Pre nje, novembra 1761, Orfelin je u istoj štampariji štampao još jednu pesmu u posebnoj knjižici, u šesnaestini (12H8,5 sm), a na 16 stranica; njen naslov glasi: Gorestni plač
Najraniji prevod ove Horacijeve ode verovatno je onaj koji je, kao dodatak k č. 15. Novina serpskih za 1821, štampao neki A. O. M.
mletačkoj štampariji, istim slovima, u istome obliku a bezmalo i u istoj veličini, takođe i u istoj metričkoj shemi, štampao god. 1764. i drugu jednu pesmu, Sjetovanije.
SERBLIJA ISHODJAŠČI V KESARIJU POJET PJESN SIJU (str. 52). Rajić je ovu pesmu štampao god. 1798, na str. 61—3. svoje poznate prerade Kozačinskoga tragedije o Urošu.
1780 (a kome danas nema traga), štampao je, srećom, i ovu pesmu Kozačinskoga, čiji izrazito barokni stil je u tolikoj meri godio Rajiću da ga se nije mogao, a
Brlić je, između ostalih pesama nađenih u rukopisnim pesmaricama svoga oca sa poč. XIX veka, štampao i sledeću: OPOMINJANJE Vidiš, cvіetu ljubljeni, Kako j’ vreme sada, Sa viš grdno carstvo je, Kratka ljubav ѕtara.
stoga što su Solarićevi stihovi (i ne samo ovi) štampani uopšte veoma aljkavo: ovu pesmu na primer Teodor Pavlović je štampao pod zbirnim naslovom Poetičeska sočinenija Pavla Solariča, sa bližom oznakom: (Parče), tj.
III, 1852, 47—8, gde je Slavončević (u stvari, Luka Ilić), u četiri knjižice (od 1847—52), štampao množinu kalfinskih pesama, kako ih on dobro naziva, za razliku od narodnih pesama n „pesničkih proizvoda učenih ljudi”.
359, štampana i Vidakovićeva pesma, pre po Slavončevićevoj verziji nego po originalu. ŽENIDBA PO MODI (str. 116). Štampao ju je Vuk u svojoj Narodnoj srbskoj pjesnarici, čast vtora, Beč 1815, u odeljku Nekoliko novih pjesana koje su učeni
135—6, a na srpski ju je preveo Miloš Svetić; taj prevod je štampan u Stihotvorenijama, Novi Sad 1844, III, 202—3 (a štampao ga je i Svetić u svojim delima), i ovde odande unesen. GLAS HARFE ŠIŠATOVAČKE (str. 137).
čitač starih nemačkih časopisa i antikvarsko cunjalo; Rajić je napisao i neki satirični spev, Vojvoda Šipoder, i štampao ga u kalendaru Ružici za 1834. god., koji je kao neki „srpski Don-Kihot”: „Kad bi se ta pesma našla” — piše M. B.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
JEROTIJE: I ti, gospodin-Vićo, mesto odmah da ga zovneš, zapodeo si neke razgovore: te bio žandar u Beogradu, te štampao vizitkarte! A vreme prolazi i svaki je trenutak izgubljen za otadžbinu.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
i činjenica da ju je pola veka kasnije (1818) Mihajlo Vladisavljević preradio (dodavši joj nekoliko svojih stihova) i štampao „oboeg pola serpskoj dečici na nevinu zabavu i utehu“.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
godine preveo je Hasanaginicu na engleski (po Geteu) Valter Skot (ali nije štampao prevod). Posle Vuka naše pesme su prevođene na mnoge strane jezike, a naročito na nemački, francuski i engleski.
Poslije je više zato nijesam štampao što sam sve očekivao neću li je u narodu gdje od koga čuti; no dosad nigdje im spomena.