Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Neofit Rilski je izdao na bugarskom jeziku trebnike za osnovne škole, koji su štampani u državnoj štampariji u Beogradu (1835). On je bio određen za upravnika prve bugarske škole otvorene u Gabrovu.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
najzad izmolio pravo da u Oseku ili u Karlovcima digne srpsku štampariju, ali kada mu je postavljen uslov da se u toj štampariji moraju štampati i unijatske knjige, on se toga prava sam odrekao.
1758. jedan Grk iz Janjine, Dimitrije Teodosi, poslovođ u jednoj grčkoj štampariji u Mlecima, nabavio je slova i tipografa iz Moskve i osnovao u Mlecima »Novu tipografiju greko-pravoslavnu«, u kojoj će
Kurcbek je dobio monopol za štampanje pravoslavnih knjiga, sve crkvene knjige morale su se štampati u toj štampariji, ali tek po pregledu i odobrenju karlovačkoga mitropolita. Odmah pošto je dobio pravo, Kurcbek je otpočeo rad 1771.
Odmah pošto je dobio pravo, Kurcbek je otpočeo rad 1771. U njegovoj štampariji su štampani dosta mnogobrojni školski udžbenici kao i izvestan broj crkvenih knjiga.
veliki i sa krajnjim nepoverenjem primane su crkvene knjige štampane u »inovernom« Beču, u jednoj katoličkoj i tuđinskoj štampariji, dok je strogo bilo zabranjeno da se takve knjige donose iz Rusije.
1796. štamparija bude prodata mađarskoj univerzitetskoj štampariji i preneta u Budim, gde će se otada pa sve do tridesetih godina XIX veka štampati najveći broj srpskih knjiga.
U Moskvi je 1754. vladika Vasilije Petrović štampao svoju Istorію o Černoй Gorы, a u Lajpcigu, u štampariji Johana Gotloba Brajtkopfa, od 1783.
Takođe u Lajpcigu, u štampariji Tajbela, štampao je Emanuilo Janković svoje knjige: Tergovci (1787) i Blagodarnый sыnъ (1789).
25 Uporedo sa tom knjižicom, u istoj mletačkoj štampariji i iste godine, izišla je knjižica: Gorestnый plačъ slavnыя inogda Serbіi, svoihъ careй, knяzeй, voždovъ, gradovъ že i
poglede o slovenskoj azbuci i pravopisu; zatim, jedno bibliografsko delo, spisak srpskih knjiga štampanih u mletačkoj štampariji. Najzad, 1818, u Budimu, izdao je Mezimca Dositeja Obradovića.
« ŠTAMPARIJE U početku XIX veka srpske knjige su se štampale najviše u štampariji peštanskog univerziteta u Budimu ili u Teodosijevoj štampariji u Mlecima. Od 1813.
početku XIX veka srpske knjige su se štampale najviše u štampariji peštanskog univerziteta u Budimu ili u Teodosijevoj štampariji u Mlecima. Od 1813. počinju se opet štampati u Beču, u štampariji Jovana Šnirera, a od 1822.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
50 nov. i Priprava za istoriju svega svijeta radi djece, po A. L. Šleceru, kom. po 60 nov. Z. N. St. G. — u Beču u Štampariji L. Sommera i dr. 3. SRPSKE NARODNE PRIPOVIJETKE. DRUGO UMNOŽENO IZDANjE.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Godinama radio sam na tom delu, i kada sam pet dana pre bombardovanja bio u štampariji otštampan je baš i njegov poslednji, osamdesetdrugi, tabak.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
A da stvar bude još gora, saznalo se da je Stanković bio primoran da tekst u samoj štampariji pri kraju skrati za, otprilike, dva tabaka.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
sin slavne Srbije. Pesma je štampana u štampariji Dimitrija Teodosija u Mlecima, u zasebnoj knjižici, u maloj osmini (16, 5H11 sm), na 7 strana.
god. izdala fototipski u 200 primeraka. Pre nje, novembra 1761, Orfelin je u istoj štampariji štampao još jednu pesmu u posebnoj knjižici, u šesnaestini (12H8,5 sm), a na 16 stranica; njen naslov glasi: Gorestni
Pored Trenodije, ali u nerazdvojnoj vezi s njom, Orfelin je, u istoj mletačkoj štampariji, istim slovima, u istome obliku a bezmalo i u istoj veličini, takođe i u istoj metričkoj shemi, štampao god. 1764.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
prenumeranata Uroševe „Prosvjete čoveka“ vidi se šta su bila njegova braća godine 1847, kada je to delo štampano u štampariji jermenskog manastira u Beču.