Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A dodavao: majku on svakome, ko pomisli da on donosi kugu! Bilo kako bilo, tek, u štapskvarteri, primiše sva tri Isakoviča, lepo.
Uzalud ga je Pavle opominjao da će ga Rusi, ako to čuju, olovom zasuti. Valjalo je, mirno, stenjući od muke, u štapskvarteri, protumačiti, na papiru, kakva je razlika bila, u Potisju, između statusa Srba, koji je bio, pre, militarni, a odsad
novembra, đeneralski čin potvrdila, ne samo njemu, nego i Ševiču i Preradoviču. Isakoviči se onda, u štapskvarteri, upisaše za Ševiča, ili Preradoviča. A potom je nastalo i neko zatišje među đeneralima.
To mu je bio treći doživljaj u Rusiji. Tih dana, u štapskvarteri, rečeno im je da podnesu, pismeni, izveštaj o svom životu, iskustvu, i činovima, u Austriji.
Traži od Đurđa i Pavla da potpišu, i da se ne tuže. To je u interesu familije. A čuo je u štapskvarteri da je Kostjurinu naređeno da priprema trupe, koje će ići u rat, na Prajsku. Ima izgleda da se taj rat nastavi, uskoro.
Čuo je, kaže, u štapskvarteri i to, da je Trifun u Kijevu. Ima logor u Podolju, a odseo je u kući Ševičevoj – neće u familiju.
U štapskvarteri se pričalo, međutim, da, katkad, pri krštenju dece, ima iznenađenja. Smrznu se ruke u popova, pa ispuste dete. Iako je to
Te nedelje, Isakovičima je bilo naređeno da rano ujutru budu u štapskvarteri Vitkoviča. Kostjurin je želeo da ih vidi. Za vreme tih selidbi, u Rosiju – sredinom osamnaestog stoleća – ti serbski
govor, u Kijevu, marta meseca, već počeli da mešaju ruske reči, u njihovoj glavi počeše da se mešaju, u Vitkovičevoj štapskvarteri, i priče o rosijskoj vojsci.
Dodade samo da je on, Trifuna, u štapskvarteri, već susreo. Pavle je Petra posmatrao hladno, dok se oblačio, i reče da se on od Trifuna oseća stariji, iako je mlađi
Aha! Aha!“ Petar Isakovič je hteo da pokaže Pavlu da i on zna da razgovara poučitelno. Priznao je bio da je u štapskvarteri Trifuna već video, a sad poče da priča, kad perikmaher izide, šta reče Trifunu.
Petar se zatim hvalio, da je sasvim sigurno da Trifun neće nasrnuti na Pavla, kad se u štapskvarteri susretnu. „Pa šta?“ Petru se na to osu neko rumenilo po obrazima, pa viknu: „Ama, apostole, šta, pa šta?