Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
To li ti je carska stolica tvoga oca Davida, Isuse moj!... Ama žiznodavče, proznajem tvoju volju štarad si ti na visini, sred sveta ovoga na drvetu rasteglio svoje ruke.
i pošten, a kad se što malo duša s pameću zanese, telo ostane nesvesno: gazi po bunjištu, po blatu vanja se, a ne zna. Štarad i David pade s tuđom ženom, a svojih žena dosta je imao — car je. Ama kroz oči i pogled se onesvesti i obeznani se.
Zašto stidljiv prigovor čoveka na jarost diže. Nego, u razgovoru misli se kako bi mu iztiha nagovestio da se seti car štarad je on došao k njemu. I reče mu: »Imam ja neku davu kod tebe, svetli caru, za neku vešt!
Odoh natrag sama, prituljih se uz jedan budžak, stadoh onde, jedva mi nešto kan da tače u pamet, te se setih u sebi štarad meni to brani životvorešti krst Hristov doći k sebi.
Ja štarad visimo se i pečimo drug na druga? Ako si ti pobogatiji, mudriji li si [od] braće, od druga ti buloleje, to ako držiš se
Ah, da rekneš, — mi u te takve rđave poslove ne pristajemo! Ja štarad uzalud zuriš? Šta li pregledaš zadugo po vašaru, već ako kockaše, karćaše, svirnje, tancovođe, i druge koje sprdnje i
I što od mene ne može biti, kaži mi, koji no sam slovom svašto sazdao? Što izrekoh, to odmah i zbi se. A ti štarad upade u dvostruko razmišljivanje?
vremenom, rano, pozno li, nisam udilj na crkovnoj službi ili se kad što o čemu zabavim i zadocnim se, o tome uzrok ima štarad se to prigađa, ako i ne rad svakad koga svoga mi posla. Svačem udes i zgodno dobi valja da je i gleda se.
Dede, obodi ga, te ga natrag vrni! I o prazniku nam filosofiju provodi! Štarad no smo se mi sabrali ovde i uščekujemo da bismo čuli i razabrali štono je lepo i prilično je današnjem dnu?
Ponapre evo, mene krsti pre sviju, neka oni vide to, a ti štarad zahtevaš krstiti se kad si čist? ... Al' evo jordanska voda poznajući te tko si, te ne prima te u sebe, nego beži