Jakšić, Đura - PROZA
starovolje malo poduže gledale, a kad je dete otišlo, upraviše svoje ispitljive poglede na nas dvoje; a za njih bi i bila šteta da prođe jedan dan, a da vlasti što novo ne „dostave“.
Neronu, caru latinskom, za života niko ne smede kazati da je tiran, a posle smrti beše puna istorija njegovih nedela. Šteta što u njegovo vreme nije bilo „Srpskog naroda“, „Vidovdana“ i njihovih drugara, a uvodni članci bili bi puni Neronovih
— Zaljubljen je — mišljaše uča, — ali je i divna ta Sremčeva Jelica! Ja nikad nisam video lepše u svetu. Samo je šteta što je iz beloga sveta... (Te predrasude nije se ni dobri učitelj mogao oprostiti.
Obradović, Dositej - BASNE
110 Putnici i topola Putnici na vrućini dođu pod veliku Štopolu u hlad, i tu otpočiiu. A polazeći reku: „Šteta da tako veliko drevo neplodno i bespolezno tako stoji!” „Vidite li kakvi ste vi nerasudni i neblagodarni ljudi!
Hoće da ga ize, ne može, nije za jelo. Tada počne govoriti: „Šteta, ovaka lepa stvar, a ništa ne valja! Volio bih ja naći jedno zrno ječma nego hiljadu ovakih blistajućih kamenja.
muž premudro u rečenoj knjižici dokazuje: šta su praznici, kako su postali, kako valja da se razumno praznuju, i kakova šteta od njih proishodi kad se nerazumno u lenosti provode i zloupotrebljavaju.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
No po nesreći obadva su ta puta i šume okrčeni i u livade i njive obraćena, i to je velika šteta za Srbiju. Dozna Afiz-paša, da ga Karađorđe čeka da samo preko Morave pređe, da ga dočeka, a Milenko, koji je stajao u
slon., čekati ZABUN, zbunjen, van sebe ZAVTRA, rus., sutra ZAIRA, tur., hrana ZARAR, tur., šteta ZDJES, rus., ovde ZOVOMI, slon., zvani, nazvani ZOR, tur., sila IBO, slon., jer IZVESTAN, rus.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Zatreše, jakako!... A ti bajagi kmet, pa zaseo tu u mehani, a nije ti ni u uvo što se ovamo poštenim ljudma čini šteta! — podviknu Raka još žešće. Dok ti i Stevan planu, pa skoči: — Ama, šta ti hoćeš, Radovane?
Nego, brate, upropastiše me. Nije šala onolika šteta! — Ama šta hoćeš ti more! — podviknu Stevan i unese se preda nj. — Hoću, brate, da mi se potra oseče...
Kapetan klimnu glavom da jeste. — Poneo sam... Eh, gospodine, zar ja to da zaboravem! — Samo šteta što je onaj lola okrnji... — Baš šteta, gospodine. Onako velika glava... Nisam je veće video...
— Poneo sam... Eh, gospodine, zar ja to da zaboravem! — Samo šteta što je onaj lola okrnji... — Baš šteta, gospodine. Onako velika glava... Nisam je veće video... Pa mi tu soli pamet da ga nešto plašilo i otkinulo parče...
— Dajde, Đuko, da vidim! — zaiska kmet; uze i prevrte tamo-amo, pa reče: — Nije vajde, dobra glava samo šteta što je okrnjena... — Ništa to ne mari. A bogami, dao sam ravna tri Talira. Nije pravo da štetujem...
— Dobro je, gospodine, dobro! — odgovara Đuko smešeći se. — Samo je moglo još i bolje biti. Šteta je što je ona rđa otkrnji, a svud bih je mogao dati po tri talira. — A pošto prođe ovako? — Jedva po dukat.
Ni sam ne zna kud ni zašto. Često su ljudi govorili: »Baš šteta što ovaj pošten momak nema sreće, a ova ko vredan i pošten!
Ej, ej — baš šteta što se svadiše pop Vujica i učitelj Grujica, a tako su, bolan, lepo živeli!... Uoči Ivanjadne, baš tog leta kad će
— Ama molim te, gospodine — utanji opet Simica — ako boga znaš, naredi da mi se potraži... Siromah sam, gospodine, šteta — ako propadne, ne znam kuda ću. — 'Oćeš valjda da raspišem da se traži? — upita kapetan.
— odgovori Simica, a namešta nešto po kolima. — Ne da ti đavo sedeti s mirom... Nego, šteta, Simo, tvog mrkova nigde! Sad baš dobih poslednji odgovor od načelstva!... Sava i Nikola prsnuše u smeh.
— vidovit čovek; besan, nemiran vo zeman — vreme zemlja potakša — zemlja slabijeg kvaliteta zenđil — bogat zijan — šteta zujanćer — štetočina Izgambuljati — iskobeljati ized — ujed izeren — iskrivljen iks — nepoznat inajet — onaj koji
— odustati porus — šupljika na koži potes — ograđena njiva ili livada, više njiva na kojima se seju isti usevi potra — šteta koju stoka učini usevima potričari — ljudi koji određuju visinu učinjene štete pošnofovati — ušmrkati u nos pranga —
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ja ovo tebi govorim. On je Turčin, pa je opet čovečniji od tebe!... Kruška pomisli: — Dobro se brani... Šteta! — A... ulaguješ se!... — reče Ivan pakosno. — Kome?... Eto ga neka kaže kad mu se ko do danas ulagivao?...
A oni... valjda strine?... — Gadovi!... Šteta što im bog dade onaj lik čovečji!... Ja, babo, volim junaka, pa neka mi je krvni dušmanin!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Neće biti moja šteta. Ne zna niko, pa ni on sam kad se rodio. U ono doba gdje vam počinjem pričati, računali smo mi, a i on, da će mu biti
— Mislim, oče vladiko, da je dam u kumovu kuću da se dijete uči radu. — Šteta bi — veli vladika — bila otrgnuti dijete od škole. Ovo je — veli — glava kakvih malo ima.
Bledog meseca nije bilo. (Šteta! Uostalom, ti možeš celu scenu zamisliti spram mesečine). Sve je spavalo, samo sam ja s njome sedeo u sobi.
Tumanov me je razumeo. — Vaš je instrument odneo vaš zemljak danas kad je bio. Ja sam zaboravio da vam kažem. — Šteta! — reče gđica Vedel sasvim uspokojena.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Zbilja, gospodin’ Petrović’ — prekide ga Melanija znate li »govor cveća«? — Govor cveća? Ne znam, gospođice. — Šteta!
tako koješta, a utuvila sam dobro, ’râno, da, kad gođ tako što snivam, uvek mi se posle toga mora strefiti kakva gođ šteta u kući, to je k’o sveto; pa zato, eto, dođo’ da vidim da nije pukla slavina, il’ da nisu prešli ovi Rakilini đavoli iz
« — »E, fala ti, — kažu mu oni, — i za naše uši i za mesečinu. Nećemo pucati; samo šteta što smo se toliko istrošili!... A dobro si kaz’o otkud ti samo pade na pamet to?
« — »Laku noć!« viču s jedne strane. »Laku i blagu!« odgovaraju s druge. — »Zar tako rano? A šteta ovako fajn noć!« — »Ta bilo je razgovora, pa isuviše.
« A ona se opet nakašlje, a ja k’o velim: kad baš ’oćeš i biće ti!... Fajn žena, što jest; žustra baba! A šteta što nije u mojoj »parokiji«!
Pa šta je to, daklem, bilo? Da se nije kakva nesreća dogodila? — A, baš naprotiv, sve je veselo išlo. Šteta što nisi bio tu, možda bi i tebi davali »nahtmuziku« — veli zajedljivo gđa Persa.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Tako je. — Pa sve nešto izdaleka govori. Neće da dođemo pa da se svrši, a opet ne kaže da neće. Ta moja frajla šteta što nije trgovac, ta bi umela sa mušterijom! — Dakle, šta misliš sad? — Ništa; dok mi ne poruči, neću ići.
— Ime nije lepo, al’ lepo stoji; šteta što se tako zove! — A znate, frajlice, zašto se tako zove? — Ne znam. — Sad ću vam kazati.
Ako ko pohvali Micu, Alka kaže: „Šteta što Mica ima veliki nos”. Ako ko pohvali Alku, Mica kaže: „Šteta što Alka ima malo čelo i nevidime obrve”.
Ako ko pohvali Micu, Alka kaže: „Šteta što Mica ima veliki nos”. Ako ko pohvali Alku, Mica kaže: „Šteta što Alka ima malo čelo i nevidime obrve”. Katkad Mica hvali ružniju od Alke, Alka opet ružniju od Mice.
— Sad znam u čemu je stvar, a gledaću da bude dobro, premda neće sve lako ići. Vašeg brata poznajem. Šteta što je kao jurat propao, postao bi bio velik čovek, osobita glava — portentum.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
dan smo je lepo sahranili, pa smo se drugog dana, jer nam je osustvo isteklo, vratili ovamo u komandu, u Dalmaciju. Šteta je zaista, što je ona mila, mlada devojka, koju sam ja poznavao od detinjstva, umrla, i tu ima mnogo njegove krivice, ja
Afrika
„Mi smo najdalja francuska zemlja na zapadu a koliko je samo šteta što je Francuska tako daleko od nas, kad je mi volimo kao pravi sinovi.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JANjA: Što ćiš da govoriš, da mi praviš šteta?... JUCA: Kad ste me prosili, vi ste meni ono obećavali što bi i za groficu mlogo bilo. Vi ste meni dukate..
Biće i novaca. JANjA: Kako ći biti kad je nevaljalu vremenu? Gdi metiš, izgubiš; di radiš, imaš šteta, e, de! Ovakva vremena, otkad je svetu, nije bilo. MIŠIĆ: He, he, he! Ne bojte se.
Je l’ istina? JUCA: Za šupu? KATICA: Ah, kukavni konji, tako sam plakala! MIŠIĆ: To je baš šteta! Ovi su konji prvi bili u varoši. Ali kako se to baš tako dogodilo? JUCA: Znate kako naša poslovica kaže.
JANjA: (Prokleto Evo!) Lako je da si posmejavate sos starom čovekom. Ej, gospodar notarius, kakvo crna šteta! MIŠIĆ: Šteta je velika, osobito onaki dobri konji, u celoj varoši im nije bilo para.
JANjA: (Prokleto Evo!) Lako je da si posmejavate sos starom čovekom. Ej, gospodar notarius, kakvo crna šteta! MIŠIĆ: Šteta je velika, osobito onaki dobri konji, u celoj varoši im nije bilo para.
JUCA: Prikladno pitanje! JANjA. Ti nemaš pametu u glava, ti imaš u glavu đubru! More, vidiš kolika šteta u kuću, more? Što ćiš da si kitiš? Skini štrimfli i cipeli, kukavico, i pravi tamo blato da krpimo šupa.
JANjA: Što mogući? Eto sum veći propao, nemam ništa, oćim da prosim. Što vi govorite, gospodin notarius, na ova šteta, na ovoj svet? O teos, filaksi, moramo da pođinimo sviju!
MIŠIĆ: Ta to je blagodjejanije čoveka utješiti, koji oće da padne u očajanije. Kamo sreća da je to sva šteta! KATICA: Zar se jošt što dogodilo? MIŠIĆ: Govorio sam s vašim gospodinom ocem o vami. KATICA: O meni?
Čivutin ukrali dvadeset forinta strebro, i Rošildova obligacija od kir Dima od hiljada forinta strebro. To i šteta što ne si može da plati. Što ćiš sad?
JANjA: Pravo kažiš, dušo Juco! Da oteram ugursuz što mi pravi šteta. Čuiš, nevaljalo duh, nisi viši moi slugu! PETAR: A?
PETAR: Ja! JANjA: Kad si teo da si udavi Miška, oceko si ularu i načinio šteta edna forinta trideset krajcara. PETAR: A? JANjA: Za Mišku ular, forinta trideset krajcara.
PETAR: A? JANjA: Za Mišku ular, forinta trideset krajcara. PETAR: Gospodaru, šta ti govoriš? JANjA: Što mi praviš šteta? Što ne drešiš lepo, kao pošten čovek?... Izio si edna kobasica, trideset krajcara...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A svi ti Božičevi uspesi kod žena nisu ništa drugo, nego uobraženja. Šteta što Isakovič ne zna bolje nemecki, na nemeckom bi moglo bolje da mu se objasni.
Niko mu neće dolaziti. Ključ za tu sobu ima samo ona. Agagijanijan reče, smejući se, da je šteta, što je upoznala kapetana baš u trenutku kad je došao, ranjen, sa bojnog polja ljubavi.
Nikad tako lepog, esklabonskog, oficira nije imala. Šteta! Kad gospoža ode, Agagijanijan reče Pavlu da tu, u toj sobi, može mirno da se krije nekoliko dana, a on će mu
zato, što ga je malo znao, okomio baš na Isakoviča, pa mu je dokazivao, dok su sedali za špiltiš, za kartu, da je šteta, što Isakovič ne ostaje u Beču, i što se ne oženi u Beču. Mogao bi da živi tako lepo.
je bio u stanju da preskoči konja, i koga je gledala, golog, kako mutnu i brzu Adiđe, za opkladu, u Veroni, preplivava. Šteta što Božička, kaže, nije Bečlika iz njenog društva. Međutim, Božička je, odmah posle toga, pozvata opet u posetu – sama.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
To preduzeće je svetskoga značaja... Ako ti oduzmu katedru, ako izgubiš glas naučnika... LjUBOMIR: To će biti manje šteta po to preduzeće no ako vi izgubite imanje koje važi kao kaucija kod države. SPASOJE (klonuo): Jeste, tako je! (Uzdahne.
Ja sam sebi uvek takav nameštaj zamišljala. VUKICA: Šteta, odista, što niste imali prilike. AGNIJA (iskreno uzdahne): Dabome da je šteta!
VUKICA: Šteta, odista, što niste imali prilike. AGNIJA (iskreno uzdahne): Dabome da je šteta! Dakle, pošto je Spasoje bio protivan, to sam se ja rešila za srebro za 24 osobe. Čisto, teško srebro!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Ni sam praotac Poje na svom brodu nije bio tako „sortiran”. Tek ako bi u Vidinu ili Pirotu takovo što video. Šteta što ne beše fotografije da se kod potomstva ovekoveči.
Kad je bio veliki hram, ja sam morao nositi na litiji tabački barjak, koji je od sviju najteži. — Al’ i jesi jak, šteta što nisi soldat, ti bi i Bunipartu uhvatio. — Daj ruku malo. Čamča pruži ruku.
Gospodar Sofra, smešeći se, novce diže, pa turi u buđelar. Čamča pun radosti. — Nisam ti kazao da ćemo prodati? Šteta što nismo više poneli. No još nešto.
Bio je smešan, čudoredan, ali misli i njihov zamašaj pokazali su da je njegov duh za velika preduzeća. Šteta! XIV Šamika, kad je otputovao, nije ni sâm znao kuda će najpre. Rad bi u Milano, a rad bi u Mletke.
Brat i mati uvereni su da bi kod njega žena dobro živela, i šteta što se nije oženio. Da je zaprosio bio Jucu kad je još zdrava bila, dali bi mu. A čovek imućan.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
nabacivanje čini, bajanje i uopšte za sve magijske radnje čiji je cilj da se pomoću demonskih sila nekome nanese kakva šteta ili zlo. Vračanja i bajanja se često obavljaju u mladi petak, pre zore.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
« E, pa, sada najzad imam potvrdu da bih mogla! I pokazaću mu je u takvim prilikama, da znate da hoću! – Šteta, velika šteta... — kazao je predsednik. — Ali, ako se predomislite... – Neću se predomisliti — reče izlazeći.
I pokazaću mu je u takvim prilikama, da znate da hoću! – Šteta, velika šteta... — kazao je predsednik. — Ali, ako se predomislite... – Neću se predomisliti — reče izlazeći. – Gde si toliko dugo?
Stvarno, šta je sa Tap-Tapikom? —Udala se... Ima dvoje dece. —Još je onako lepa? —Ne. Ugojila se. —Šteta za Tap-Tapiku! —Uvek je volela da jede... —Ti, ne?
Ali, uskoro će stići struja, i voda, naravno. Oko dvehiljadite godine! Onda će ovde biti pravi raj! Šteta samo što nas više neće biti da to vidimo...« – Ti si pogrešila profesiju: trebalo je da postaneš glumica!
Matavulj, Simo - USKOK
Palo ih je, da-ti, desetak. I hoćeš li vjerovati, Janko, sine, da nam sva šteta bi, što se tu rani troje-četvoro momčadi!
? — pita Janko smijući se. — Zašto ne, đetiću? Kako ne? Nijesi kaluđer, hvala bogu! Zar ne bi grjehota i šteta bila da takav đetić od takve kuće, a sad još od ovakog brastva, nema poroda?
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
sebičnost upotrebljavaju, i najbezumnije sovete daju, ne mareći oće li se time svojoj opštini, ili svome narodu kakva šteta naneti.
ZELENIĆKA: Ta je li to istina, zaboga! SMRDIĆ: Tako mi soldat kaže. No umro nam je vojvoda. ZELENIKA: Slaba šteta kad nije rodoljubac da valja. Pešta i Budim važnija je za nas vjest. LEPRŠIĆ: Jesam li ja kazao da moraju propasti.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Po nekim lirskim mestima daje se oceniti koliko je šteta što su izgubljene njegove ranije lirske pesme. Njegoš je uspeo u onome što su mnogi i pre i posle njega uzalud
Milićević, Vuk - Bespuće
— Nema. — Nema! — reče on više nego žalosno. - Šteta, šteta! — mrmljaše on. I iskapi novu čašicu. I on je zasio u toj sobi, kao da je stari gost kuće, slobodno se kretao,
— Nema. — Nema! — reče on više nego žalosno. - Šteta, šteta! — mrmljaše on. I iskapi novu čašicu. I on je zasio u toj sobi, kao da je stari gost kuće, slobodno se kretao, smijao,
Radičević, Branko - PESME
III Mile đipa, oće da utuče, Miruj more, izešće te Vuče. IV Al' valjane mi imamo glave, Šteta samo što su nam bez glave. (1847, 11.
Eto časti Srpčića starina, Čast gospodska pod nebom milina, Samo šteta, pobratime mio, Što ti divan tuna nesi bio.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Zakiti se! Kad je već neće, što da joj staje na put? Neka se udaje, ako hoće. I to ti je sve! Kvit! Čista posla! Šteta samo opake žene! Ko da se na mesečini sunčala... MUSA: Ama baš i nije toliko kvit! Čista posla?
Što njemu veća vajda, tebi šteta. Toliko valjda znaš. Ne baviš se ovim poslom od juče. Traži on dobar kamen za svoj temelj.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Sluge stanu govoriti: — Zaboga gospodaru, šteta je! A gazda im odgovori: — Što rekoh to da učinite. Pa se opravi sa ženom kući, i pođu na konjima: pod njime bijaše
te on, kako bi namirio štetu više no krava vrijedi, poruči za sve svoje čipčije i reče im: — Evo mene nađe velika šteta, a vas nenadna sreća; slomi mi se mrkulja jalova a mlada, valjaše petnaest zlatnih dukata, da je brat bratu dava, a evo
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
— Badava, čovek mora svuda sam da zaviri, jer inače gotova šteta. (Uzme šav i počne kod prozora raditi.) 2. MAKSIM, SOFIJA MAKSIM: U ovoj kući mora sve naopako da ide.
Vidim ja moje dobro jutro. Žena vredna i uredna, a kad tamo, na svakoj strani crna šteta. Eno se i daske oglođale od teška trvenja. SOFIJA: Ne možemo sediti u svinjcu.
SOFIJA: Ti se za kujnu ne brini, ako ne bude sve u redu, moja sramota. MAKSIM: I moja šteta. SOFIJA: Ne verujem da si imao štete od mene. MAKSIM: Ta kud će mi veće štete, nego što sam uzeo takvu raspikuću.
JEVREM: Ajd’ zbogom! MAKSIM (bije se po čelu): Gdi se ja izbezumi za sto dukata. SVETOZAR: Ali kakova šteta proističe otuda za vas? MAKSIM: Ćutite, molim vas: tri bala, pa je otišlo sto dukata. (Svi se smeju.
KUZMAN: Što mu god drago. DAMJAN: Ta, na jednu ruku i bolje je, imaš nešto u zemlji; ako se na jednoj strani šteta učini, nije na drugoj. KUZMAN: Da viš, ja sam namislio i one druge iskopati. DAMJAN: Zašto to?
Tako se svet menja. Nego, majka, meni valja ići u dućan. Ostani ti s Ljubom. STANIJA: Idi, idi, da se ne gradi šteta. (NEŠA odlazi.) STANIJA: A gde su moje aljine? LjUBA: Odneće ćirica u sobu, ne brini se, majka.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Fenomenalan prizor, nema šta! Šteta što to ne možemo odmah da vidimo, jer još nismo u stanju da uđanišemo ni svoj rođeni prst pred nosom.
— Pa nek se razvede! Čudna mi čuda! Hoću da kažem: oženjen je sa mnom! — Ma šta kažeš? — zapanji se matori. — Prava šteta što se takvi momci više ne rađaju! Zaista, šteta. Ozdravila sam i našla se ponovo s onim istim štreberima u odelenju.
— Ma šta kažeš? — zapanji se matori. — Prava šteta što se takvi momci više ne rađaju! Zaista, šteta. Ozdravila sam i našla se ponovo s onim istim štreberima u odelenju.
— E moja Anči — imao je često običaj da kaže brišući suzu u oku — to ti je bio šmeker! šteta što nisi stigla da posediš za njegovim stolom! Ja sam nula prema njemu! Čista nula.. . Zero!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
A kad je došla sredina ljeta, pogleda Ćosa, al kakva šteta: čitava njiva pusta! Začuđen Ćosa tužno je rekȏ „Bogme sam zalud pogaču čekȏ, opet ću, jadan, ostati gladan!
PRIČE ISPOD KRNjEG MESECA Dečak Slobodan na put se sprema, veselo, sav u žaru, šteta je samo što društva nema, jaše kobilu staru. Put je planinom opasan, dug, ali je Borka postojan drug.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Oni su neobično gostoljubivi i rado pokažu sve strancima. Pismo vam ne treba. Šteta je ako ne vidite oružje. Kažu da u svetu retko ko ima takvu zbirku. — Čuo sam da je vrlo velika.
— Treba da se vratim da bih video ostrvo pre no što padne noć. — Šteta je da ne vidite zamak. Mogli biste ipak da govorite sa majordomom. — Mislim da ću ga videti kojom drugom prilikom.
Zatim Herera upita drugarice: — Hoćemo li sve da siđemo? Šteta je što su tako dosadni. — Tako je dobro ovde, ali siđimo. Kažu da je žena Karlosa počela da trpi.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
ne klanja se ničem od krvi ni od vriska Čak i da se smanjim to je deo htenja ne preterujem nema u meni dosta dostojenja šteta za tvoju milost da se izliva preko ovog potiljka preko tih ramena nedostojan sam hrane zemlje i svog lica ne treba da
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
PROKA: Nije bilo siromaha kome nije pružio ruku. GINA: Pomogao, bome, i levo i desno! TANASIJE: Šteta odista, takav čovek! AGATON: I kakvo je to poštenje bilo! TANASIJE: Nikome taj nije zajeo, nikome oteo!
AGATON: Ama, ne kažem ja da bi ti to uradio od tvoje volje, ali znaš već kako je; kad imaš keca u rukama, šteta je propustiti priliku.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— A posle, gde ću ja ovakav? Našli bi me od prve — i on se zadovoljno nasmeja. — Šteta bi velika... — Ćut! — Viknu neko sa ulaza, i oni koji su sedeli poskakaše. Na vratima vagona pojavi se onaj kapetan.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Anuti iz susedne zemlje... No to nije ništa... To su sitnice. — Šteta je za taj izvoz svinja. Čujem da ih mnogo imate u zemlji, — primetim učtivo.
— Zbilja, volite li pastrmke? — upita me posle izvesnog ćutanja. — Nisam ih nikad jeo. — Šteta, to je vrlo fina riba. Upravo specijalitet. Juče sam dobio od jednog prijatelja nekoliko komada. Vanredno dobra stvar...
! — uzviknu ministar ljutito, S pravednim gnjevom, uzdrhtalim, bolnim glasom. — Neizmerna šteta! — uzviknem ja, kao preneražen tom strahotom koja bi postigla celu zemlju zbog neznanja i nerazumevanja ministra
On se negde izgubi i niko za njega ništa nije mogao saznati. — Šteta, mlad čovek! — govorili su. — Pa i nije bio rđav čovek. — Nije, ali eto, kad ga đavo nosi da radi što niko ne radi.
Niko za njega ne vredi. Svakog, ako bi samo i pomislio da kakav posao preduzme, odmah proglasi za budalu. Šteta te još više takvih nemamo, ali postepeno napredujemo, i neće dugo proći a u izgledu je da stignemo ovu idealnu zemljicu
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
pa da nađem nekoga čoveka da mu teslimim ovu kafanu sa sve jedik, pa da mu kažem: »Evo ti, brate, ja sam videja jedna šteta; a ti berem hair da vidiš od radnju, da da gospod!
Ja sum Kapetan-Mišin ortak, pa imam pare »za otečestvo!!« — Dvaes’ para pazar, hiljada groša šteta! Brazilija! Ćorava gu strana!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
OBRAD Uleće mi jedna muha u nos, šteta će me nečesova naći. VUK RASLAPČEVIĆ Kako su me dlani zasvrbili, da se hoće ko đe posvaditi, bismo globe golemo
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Ma neka što je zgodna, no je pametna i valjana kao muška glava! Baš šteta što nije čovjek!“ reći će neki. „Bogami, zaista je bolja od mnogoga čovjeka!“ prihvati onaj prvi.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Psa većma kos’ veže neg’li ga veriga steže. — Interes (kamatnik) dušu gubi. — Bolja je šteta dogovorna, neg’li koris’ samovoljna. — Šteta i ludomu oči otvori. — Nema štete bez koristi.
— Interes (kamatnik) dušu gubi. — Bolja je šteta dogovorna, neg’li koris’ samovoljna. — Šteta i ludomu oči otvori. — Nema štete bez koristi. — Zla dobit šteti je sestra. — Zadnja vrata kuću štete.
— Zla dobit šteti je sestra. — Zadnja vrata kuću štete. — Pošten dobitak, — sladak užitak. — Jamac i šteta kô nokat i meso. — U povratku dobijanja nema. — Zaludu mi je biser, kad mi vrat otkida.
— Bogatstvu je mati sirotinja. — Bogat jede kad hoće, a siromah kad može. — Bogata Vlaha i šteta pomaže. — Ko ima u pročelje, ko nema za vrata. — U bogata Vlaha i goveda pametna. — Na slanu ruku ovce trče.
— Tko posrće, i padne. — Greh je grehu zametak. — Jedan greh rađa sto greha. — Jedna šteta sto grehova. — Grijeh jednoga sve selo plaća. — Grijeh najmanji zlo je najveće. — Dvared greši ko se grehom hvali.
— Grehota i sramota najbliže su komšinice: čuvaj se prve, ne boj se druge. — Čija šteta onog i sramota. — Stari rug nova sramota. — Dobar glas daleko ide, a zao još dalje.
kako je rekao Nasradin hodža kad su mu kazali da mu je kuća izgorela, i pokućstvo i imanje — sve da su ljudi razgrabili: Šteta što nijesam bio da i ja što ugrabim! Što je moje nek je kod mene.
2 Izgorila didina koliba; Silna joj se šteta dogodila! U kolibi šanta-kvočka bila, Šanta kvočka i ćoravo pile, Krnja zdila i kusa kašika I didina nova
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
G. Atanasije Nikolić naštampao je u Biogradu 1842 i 1843 godine dvije knjižice: „narodne Srbske pripovedke”, ali šteta što jezik u ovijem pripovijetkama niti je čist narodni niti je jezik našijeh narodnijeh pripovijedaka, nego u njima ima
Sluge stanu govoriti: „Za Boga, gospodaru, šteta je!” A gazda im odgovori: „Što rekoh to da učinite.” Pa se opravi sa ženom kući, i pođu na konjma: pod njime bijaše konj,
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Što dikla — navikla, brzo će on ope dupe na kiblu! Po zatvorima trines meseci godišnje! CMILjA: Šteta, tako zgodan, a taka propalica! A izgleda mi da je iskren i otvoren. IKONIJA: Iskren i otvoren!
MANOJLO: To mu očajanje otvorilo oči, a ti? Tek što je progledao, ti ga oslepeo! TANASKO: Šteta za ono piće i škembiće! PROSJAK: A vama dvojci? MANOJLO: Sa nama ti je ispalo još gore!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Meni je dovoljno utešenija dajući priklad učenim mojega naroda da srpski počinju na štampu što dobro izdavati. Šteta | da toliki mnogočisleni narod ostaje bez knjiga na svom jeziku u vreme u koje nauka blizu nas sija kako nebesno sunce.
— ushićenost v pročem — uostalom vražda — neprijateljstvo vražden - uređen vrazumitelno — razumljivo vred — šteta vredan — štetan, škodljiv vrediti — štetiti, škoditi vredovit — štetan, škodljiv, v.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nikakva šteta nije ni za vas ni za njega kad je moja buna utrnula i kad Krivovirci i Timočani pobacaše puške... Narednici neodlučnoj
“ „Kiša će“, pogledala je u sunce i zastrepela od njegovog brzog bežanja. „Neće. Šteta za detelinu.“ „Kiša će najkasnije do ponoći. Sigurno će kiša. Vidiš li, zapalila se zemlja. Rese se dime.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Sa zadovoljstvom posmatraše Grilus tu nabavku. „Šteta što nedostižni slikar Zeuksipos nije više ovde kod nas! Ovo bi bio dostojan predmet za njegovu majstorsku kičicu“.
A to je velika šteta“. „Kako? - Ta pronalazak štampanja knjiga prava je blagodet!“ „Blagodet? - Prokletinja!“ Kopernik ga pogleda začuđeno.
„Dobar i čestit čovek! Večna šteta što tako mlad preminu“, dodade sveštenik. „Očajanje i slom duše bili su sigurno uzrok što sam njegovog sina rodila pre
- ,A odakle pare?’, reče ona. - Ja ću ih nakrmiti’, odgovori on. ,Šteta bi bilo da se ovaj mladić, žedan nauke, ovde zaparloži’.“ Deca zavrištaše od ushićenja, a ujka se nasmeši zadovoljno.
u stvaranju unije sa Škotskom, u osiguranju nasledstva prestola našem sadašnjem kralju i potpomagaše pesnike i naučnike. Šteta što je umro u pedesetpetoj godini svog života“. „E, vidite, taj isti Montegju zaljubi se u lepu Katarinu“.
- Da li ste se već oženili“. „Još ne“. „A što?“ „Ne stigoh do toga u svojoj sporoj naučnoj karijeri“. „Ta to je šteta! Vi bi ste bili odličan muž i otac“. „Verovatno da do sada nisam bio te sreće da nađem što želim“.
„Šteta, ogromna šteta! - Šta bi Kivije sa svojim znanjima koja su daleko premašivala moja, mogao da stvori sa takvom idejom!
„Šteta, ogromna šteta! - Šta bi Kivije sa svojim znanjima koja su daleko premašivala moja, mogao da stvori sa takvom idejom!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Ovaj ovde tip pljačkaša! — Inače je pod sudom, gos' đenerale, nije šteta. — Molim... — Govori! — Žandare da ne gađaju u u... u... u glavu. I on podiže oči k nebu. — Treba se i tamo a...
Sanjao sam samo o doživljaju kome idem u susret, zahvaljivao Bogu što mi je ona beznačajna šteta donela tako nešto neočekivano, i topio se i umirao u najlepšem pijanstvu, čijoj se slasti nikad nisam nadao i koje
Šta Vi mislite o tom pronalasku, i jeste li poznavali čuvenog Šapčanina Žagora? — Nisam ni njega. — Šteta — nastavlja Iketa.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Doskora će nas sasvim nestati. I to, objektivno, neće biti baš nikakva šteta. A vjerujte mi, neću ni ja subjektivno mnogo žaliti: zbilja nismo ni za što dobri, ni za što upotrebljivi.
Nedavno sam u Beču imao prilike da gledam jednog doista velikog umjetnika. Vječita šteta! Kakva senzibilnost, kakav fini umjetnik-intelektualac! Ali, na žalost, gotovo potpuno odsustvo pelivana u njemu.
” Više-manje, rupa na leđima kaputa bila je sva šteta. Zato su u tom periodu radnje za umjetno krpljenje nicale kao gljive poslije kiše.
Kosa mu je tako silno svijetla, slamasta, sva šuštava od sunca, da je čisto šteta što je sâm lišen radosti da je vidi. A prilično je veseo.
Kad bi se pobrojali satovi provedeni za klavirom, zacijelo bi se, do zrelih godina, nakupilo nekoliko stoljeća!... Šteta! Uz polovicu tog vremena i truda, čovjek bi mogao postati fakir ili joga!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Što ti nije sve dao .... mu njegova! — viknu Pantovac kao s nekim pravom, nalazeći da mu je tim pričinjena hotimična šteta. — Nema, nema čovek... duše mi nema — pravdaše Nikola i sebe i svoga dužnika. — Ostavi sad to — viknu Đurica.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Sluge stanu govoriti: — 3aboga, gospodaru, šteta je! A gazda im odgovori: — Što rekoh, to da učinite. Pa se opravi sa ženom kući, pa pođu na konjma: pod njime bijaše
— Je li vjera, teto? Ti znaš dobro da je konja velika šteta, ali ja bih sve, sve dao, samo da nađem očev trs. — Istinita, tvrda, prava vjera, pobratime, — reče teta lija, i
— zalud zaftija — stražar zacrepni — zahvati zahira — hrana zevak — uživanje, veselje zenđio — bogat zijan — šteta zijafet — gozba, čašećenje zolota — vrsta novca zôr — sila, žestina izjaviti (ovce) — isterati na pašu izlevušati
zanđala — starac išaret — znak, mig jabandžija — stranac jabuku dati — dati poklon jagluk — maramica rubac jazuk — šteta jala (jalah) — o bože!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ispričao sam mu tada šta sam osećao pri prvom susretu sa ovim gradom. Bio je dobre volje pa je primetio: “Kakva šteta što niste podlegli prvom utisku crkvenih zvona u Baltimoru; možda biste danas bili nadbiskup u ovoj biskupiji, a možda
Kakva šteta, govorili su, skupio je toliko znanja u velikoj Americi, a sada treba da se sahrani u manastiru. Moja majka se nije
Velika je šteta da nije živeo još dve godine. Video bi ono što je želeo, i o čemu mi je govorio za vreme svoje posete Americi.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Uzmi je na radnju, daruj je, i sve joj krivo. — Tada se obrne njoj: — A ko će mene namiriti? Gospodin bog! A? Kolika bi šteta, vidila si; ko će mi je nadoknaditi? 'Ajde, 'ajde, i zahvali prvo bogu pa meni što si se prehranila. —Zbogom!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Vuk nije imao prilike da obiđe Staru Srbiju, posebice Metohiju, Kosovo i od Kosova istočni deo Srbije, što je velika šteta.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: Pa možeš valjda dotle počekati. ČEDA: Mogu dotle i umreti. ŽIVKA: Ne bi baš bila velika šteta. ČEDA: Pa ne bi za vas, mogli bi još vi da nasledite i moje osiguranje.
Ama, što god hoćeš, samo neka bude državni pitomac. KALENIĆ: Pa kad je dete tako bistro, šteta bi bilo da ga država ispusti. Zapiši, ujka-Vaso: državni pitomac. ŽIVKA: A ti, Sojo?
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Nema nikakve sumnje da je kao majka strahobno ucveljena, a opet ne kuka i tako ga vređa jače no iko drugi. Kolika šteta što nije čovek da bi se mogao ubiti: gle, kako se krvavo pretvara kao kakav ljuti Arnautin čije suze za porodom još
Petrović, Rastko - AFRIKA
„Mi smo najdalja francuska zemlja na zapadu a koliko je samo šteta što je Francuska tako daleko od nas, kad je mi volimo kao pravi sinovi.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
grdnih dušmana, bogorodica ih posekla! Pogledajte, gospodine, šta ga sela gori. Ej jadna Moravo; jazuk (šteta) za ovako lepa sela!« Ja dignem glavu i imao sam šta videti.
a na levoj obali pri povlačenju k Nišu s jedne ih strane zaklana Morava od naših napadaja, a s druge visovi Jastrepca. Šteta što nemamo odmornih i svežih trupa, pa da ih energično gonimo pri odstupanju. Ali svakojako i ovako ćemo nešto učiniti.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Kad junaci za slobodu Čuda počine, Nije šteta ni za koga Ako pogine. A za mene ponajmanja Srpski umreti, — Ta ti ćeš mi sina dati, Da me osveti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Novodošavši posmatra sažaljivo Peru i veli: — Šteta, tako mlad!... Bolje da je izgubio nogu ili ruku. Pera ni da trepne.
I šta posle... To je ono: „Sastao se ćar sa vajdom pa se rodila šteta“... Ja... ja... Dobro, kad je tako... Zdravo. Potpukovnik Petar vratio se ljut.
Mi ćemo iz čaša za vodu — veli Bora. — Kakve vinske čaše! — čudi se Kosta. Bora nali sebi i Kosti. — Šteta što vas dvojica ne pijete!...
Ostalo vreme provodi na drugoj strani. Vi sad razumete moj položaj? — To je šteta! — rekoh, kao da i ja saučestvujem u njenim patnjama.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pretežna većina ovakvih tvorevina nestala je uostalom bez ikakva traga, a svakako da nije šteta što je tako. Opake političke rugalice, koje ništa ne čuvaju i nikoga ne štede a sve prljaju i iskrivljuju, cvetaju kroz
Tvoje spram volova palice nisu. Volove dobre imaš, neg’, šteta, plug ti je skrpljen. Šta za jelo nosiš u torbi, je l’ pšenični hlebac? O čuda, proja!
pravila, sir sirila, krave i telad da se narane i zatvore nadgledala, — jednim slovom bila sam prava kućanica, pa šteta što od moji gonitelja, koji na mene viču, nije koji danas vidio...
Jakšić, Đura - JELISAVETA
kosti tvrde lubanje, Premišljajući crne planove, Što Veneciji grdoj htedoše Odreći pomoć zemlje divije, — Kô da je šteta, ako izgine Ovake rite čitav milijun?...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Spa'ija i sud tražili su da se preseli, jer nije imô čeljadi da obrađuju ziratnu zemlju, a to je šteta, rekoše mu dolje u sudu, i za spa'iju i za carevinu.
“ „Jesam. Tužiću ga što se dalje i teže more.“ „U koji misliš sud?“ „Pa ja mlim, ženo, u okružni, jer je šteta velika.“ „Eto, Bog te ne ubio!“ — vrisnu ona, kô da je nešto ujede za srce.
Ako je milostinja, ne primam! Sudac (daje mu još): Nije milostinja. Novci su iz carske kase. Plaća ti se šteta. David (meće novce u kesu): E, 'vala carevini, našoj premilostivoj Zemljanoj Vladi i slavnom sudu!
Ćipiko, Ivo - Pauci
ne posagradi lokava po planini, a tako je lijela i puna trave ova planina, čisto razgaljuje i živinu i čovjeka, pa je šteta što je bez vode. Žedan gleda u kaplje što nad gunjac padaju, i žao mu svake što sukno prije njega popije.
— A ča mu korist da jema? Ete, i danas je doša na radnju da siromahu iz grla odnese nadnicu. A šteta!... Lako ti je onako steć'! Čalabrkni malo simo, malo tamo, i eto, na. — Gledajte mu gubicu! Baš je prikladan!
Na Šestima nalaze od grozdova otrgnute čitave čevulje. „Silna je šteta“ mišljaše Ivo. A Jure s tugom u duši tek što obilazi i gleda svoj uništeni trud.
— i časom zastane, posmatrajući preko puta sazri jelo grožđe. Jednako u putu društvo zastajkuje. — Vidite! Šteta što nije sve obrađeno!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Najviše me je začudio taj njegov glas. Onako škripav i tanak glasić u onakvoj ljudeskari čovek nikad ne bi očekivao. Šteta je što sam odlučio da ćutim i što sam već izdao naređenja da se nikakav šum sa naše strane ne čuje, inače bih pozvao
Ilić, Vojislav J. - PESME
On muzu pazi kao kćer I njojzi daću sprema; Taj čovek ima dobar smer, Šteta što mozga nema! Poklonik muze, radi nje Mamona koji kadi, Sve što je skromno goni, sve, Kresidu od nje gradi.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
U tome prvom izdanju albanske Golgote učestvuje i praded mog pradeda, Milanko - šteta što ga u toj gužvi ne mogoh prepoznati! Eto, tako me je pomeranje u prostoru bacilo u daleku prošlost.
na jedan pretureni trupac stuba dogod me odande ne otera zvono koje večerom daje posetiocima znak za odlazak. Šteta što se onde ne može noćca sačekati! Tada bih mogao još slađe utonuti u slavnu prošlost antike. A zašto da ne pokušam?
sa njegovim bogovima, boginjama i poluboginjama, bio je bez sumnje palanačko gnezdo premala lakoživom Marsovom svetu. Šteta što ne smemo da prolutamo po njemu, jer sam Vam obećao da Vas vodim samo onamo dokle je nauka doprla.
Takva pomračenja su na ovom mestu Mesečeve površine mnogo češća nego na ijednom mestu Zemljine površine. Šteta što se to pomračenje ne dešava za vreme našeg boravka.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Vidi ga lisica, pa pod granu dođe, I gavranu ptici govoriti pođe: „O, da krasne ptice, i perja lepoga! Al' šteta, što nema glasa nikakvoga! Još da može kakav glas od sebe dati, Ne bi ptica bila, već anđ'o pernati.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pa jaka da ne poklecne, pa hrabra da brani i sebe i druge ... Muškarac! Tek joj smrt poveza žensku kapu. — Šteta što joj Bog ne dade da nekom bude rođena majka.
Gospodin Joksim, kao uvek, imao je odvojeno mišljenje: — Gle, ode nam Ofelija! Šteta. Sad smo bez Ofelije. Uostalom i bez Hamleta smo, i bili, i bićemo, verujte gospodo!
Srba, pisala sam ti, ne samo da nije svršio medicinu, nego, rekla bih, nije čestito ni počeo. I tebi je žao, vidim; šteta za mladića sposobnog i snažnog. On se bavi nekim trgovačkim poslovima; ima blizu pola godine kako nije ovamo dolazio...
Gospodin Joksim je fini usmeni kritičar; šteta samo što nije uvek fino ono što mu se podmeće za kritiku, pa malo zastrani.
Znaš šta mi je jutros kazao povodom drame Ribarićeve? Veli: Ribarićev razum je dobar, ali je šteta što je tehnika toga razuma samo tehnika razuma, a ne tehnika inteligencije...
Lepo pišeš, učtiv si, vredan, pa će da te vidi Bog. Za godinu dana ćeš i platu imati...” A momci u kasarni kažu da je šteta za mene da napustim školu. On ne zna da me Gospodin sprema za realku, a majka moja zna, i ćuti...
su „prelutale kud ne treba”, pa otišao kući da referiše, pa se vratio da kaže: Nata dopušta da oberu plod te godine, šteta njihova nije velika.
Svetski čovek, otmen čovek, u lepom i pametnom smislu reči. Šteta što nije imao muško dete, nastavak imena i loze. U njegovu slučaju, neizbežnost izumiranja doskočila je na taj način što
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Međutim je šteta što nam mlogopomenuti rukopis opstojatelnije o njegovom detinstvu ne javlja. Iz toga možemo zaključiti da sočinitelj istog
i vođenje dece VOSHITITI SE — zaneti se ushititi VPEČATLENIJE — utisak VPROČEM — uostalom, ipak, svakako VRED — šteta, kvar VREDONOSNI — štetan VROĐEN — urođen VSEVOZMOŽNI — svemoguć VSENIŽAJŠI — najponizniji VSTUPLENIJE — uvod,
Scherwenzel, od fr. ѕervant) — kartaška igra, žandar ŠKODA — šteta ŠKRIP — procep, škripac ŠLENDRIJAN (nem. Schlendrіan) — onaj koji ide utrvenim putem, primenjuje stare doskočice ili
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
utoliko uočljivija što se javlja naporedo sa onom prostosrdačnom iskrenošću, koja je tako slatka u detinjstvu da je prava šteta što se ta osobina gubi odmah posle prvih detinjskih dana.
nozi učiteljice trećeg razreda osnovne škole, kad sam znao da moja tetka i ova učiteljica nisu inače na dobroj nozi. Šteta što sve to što se dešavalo pod stolom ja tada nisam razumeo, a docnije, sasvim docnije, kada sam razumeo, nisam već
smo se prevrtali, krhali stolice, sekli konopce razapete za sušenje rublja, izvaljivali burad iz podruma i hiljadu drugih šteta činili, da bi mogli izvoditi cirkuske veštine.
To bi bila na neki način vrednost pismenosti izražena materijalnom vrednošću. Šteta je što se danas izgubio taj idilski odnos između učitelja i đaka, pa na taj način izgubila i mera kojom bi se dala
Može se smatrati kao šteta za literaturu što sam ja tada bio još nepismen te nisam bio u mogućnosti da zabeležim pogdekoje razgovore koje smo
A šteta je velika što nisam mogao otići na sastanak, jer u ovoj drugoj lekciji, koju smo imali da izgovorimo jedno drugom prili
— Morali bi znati, jer ja izvesno nisam propustio da vam to kažem. — Niste mi nikad kazali. — Šteta! Drugu jednu gospođu sam čak i uveravao da je to ona ali se ne seća možda, na što mi je ona vrlo pouzdano odgovorila:
Ostajete vi, razumete li, vi! Ovaj je čovek imao odista silnu logiku, šteta samo što je ta logika počivala na batinama.
Baš šteta što mi se razbila ova ćilibarska muštikla, a tako sam je voleo... Kako bi bilo da sačekam onog inženjera na prozoru pa
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Vi ste potrebni zemlji — govorio je ađutant. — Kad mogu da ginu moji mladi vojnici, nije velika šteta za mene, ovako starog. Unapred je javljeno onom puku u rezervi da će ih posetiti Kralj.
— A ti, pobratime, došao si ovde na „majalos“? — pita ga Dušan. — Kipislcauf! — odgovara mrzovoljno Luka. — Šteta!... A mi pošli kod tebe na kavu. — Zbog velike vrućine prestao je da pije kavu — dobaci Živadin.
Petrović, Rastko - PESME
Čovek sneva o ljubavi, A ljubav sanja o letima bez bolova I ljubav sanja o zimama bez mrazova, Pokatkad da je šteta raniti Nevina srca: zbog toga će se ljubav propiti.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
dođe, i kad viđe što mu knjiga kaže, on uzima divit i hartiju, te on begu knjigu otpisuje: „Gospodaru, beže Ljuboviću, šteta tebi poginut od mene, meni žao umrijet od tebe; nego hajde da se pomirimo: ako sam ti brata pogubio, mene jeste
— mesto na Kosovu jagluk — maramica, rubac jagrz — vranac jazija — slova na hartiji jazidžija — pisar jazuk — šteta, gubitak ja... ja — ili... ili jako — sada Jakšići (braća) — Stefan i Dmitar, sinovi Đurđevog vojvode Jakše.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
: Plavi kaktus i klekinje Samleću te u mekinje Mada imaš gadnu njušku Poješću te kao krušku Neće biti grdna šteta Sejaću te bez rešeta Jašem dobro pucam često Mesiću te kao testo Mada šerif ima značku Prebiću te kao mačku
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
možda ovaj dječak sve svoje protivnike naziva pacovima, pa i mene, poljara? Hm, hm, baš sam radoznao. Šteta što više nemam uza se rakije da nešto pametno smislim n da podvalim ovome spavaču.
— Jadni dječaci! Baš im je krasan onaj logor. Šteta što sam ja već malo poodrastao pa ne mogu da im se priključim. Žaleći dječake, poljar nije mogao da izdrži, a da ih na
On poviri u njemački plakat, uze nešto da mrmlja, a onda pljunu. — Šteta, ovo ne znam pročitati. — Znam ja! — dočeka Stric kao iz puške.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Svako nas zlo i bolest nahodi I svaka rđa i nevolja tre. Nerod zemlji, šteta, siromaštvo, Vatra, voda, pali i topi, Vojska, haranje, glad, Bolest u telu svakojaka I nezdravlje.
momak jedi, vrag naskače, konšija nemiri, drug zavidi, ortak neveri i zanosi, dostaput i sudac preti i globi, šteta, siromaštvo derti, izgubljenje plaši, pomor na plač privodi, lep, bogat život na veliko držanje dme, zloboravljenje grize.
Slabo s boljim promeniše... Od hleba postimo, a jezikom ljudsko meso jedemo.. Reči mazne a prazne. Plašljivca šteta je dizati na branik. Sit gladnu ne veruje. U dobru za zlo ne zna. Zlo smo kadri činiti, a dobro ne možemo.
govori, ni romoli a vid čovečiji ima (ikona) Jedna glava, jedno grlo, suretina odelo (kaluđer) Njima sreća, ostalim šteta (trgovci) Ka gladnome dokopati se situ lepa se jedžeka najesti, udes je, tako i želiti naslušati se knjižna razgovora
ovde stojiš u tvome stasu; to te snahodi što se ne stoji u tvojoj volji: danas srećan, čestit i bogat a sutradan napala šteta, pritisla rđa i čađa i svaka nesreća skolila. Ostao odrpat i puki siromah.
Ne tako, da ne bude to. Mnogoput se sluči te ujedamput malim urađenjem, sad bog da i prispori, sva se šteta i glavno jednim mahom naplati i višak bude. Morski trgovci, koji li put do glave štetuju?
Te s mnogim dobijanjem mnogu i tugu i nevolju podnoseći. Velikom trgovcu to je golema šteta ako viška ne dobalja k svojoj sermiji, ni se pružati u mnogo napredovanje dobra prirađivanjem, nego u čemu malu kontent