Obradović, Dositej - BASNE
Lenost, dakle, i besporedak jednako su štetne i vredovite, od kojih junost, kako mužeskoga tako i ženskoga pola, iz mladosti valja da se čuva i ubegava.
Teodosije - ŽITIJA
Ljubio je post, izbegavajući sujetno praznoslavlje i neumestan smeh, sramotne i štetne pesme mladićkih požuda, što slabe dušu, sasvim mrzeći.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
zli duhovi, veštice, vile, prikojase, vampiri i druga demonska bića, pa ako ona dođe u dodir s njima, to će imati štetne posledice po dete koje nosi.
samo zabranjeno da čini ovo ili ono, već joj je, posredno ili neposredno, zabranjeno i da doživljava određene, uglavnom štetne emocije.
drži trudnica nemaju samo za cilj da magijski „redukuju emotivni život“⁹², u skladu sa magijskom logikom po kojoj neke štetne, negativne emocije izazivaju negativne osobine deteta, već i da zaštite trudnicu od bilo kakvog jakog psihičkog
“ (Vergilije, Eneida, 9, 603—604) (Uz ovaj opis Fortis daje i svoj komentar prema kojem „hladna kupelj ne izaziva štetne posljedice“ ni kod Morlaka, kao ni kod drugih naroda, kako se to inače pogrešno misli.
Narod očigledno smatra da je za razvoj deteta potrebno određeno vreme, a da prerano sazrevanje ima štetne efekte („Mnogo treba vremena dok od deteta čovek budne“; „Rano voće brzo trune“).
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Kad sam bio dete, čitao sam sve knjige: dobre i loše, poučne i štetne, glupe i mudre. U svemu sam sâm odabrao, uživao sam.
Sveti Sava - SABRANA DELA
pak, svima, braćo, kada vam se postavi iguman, požurite se da mu duša vaših naložite pokrete sve, i štetne pomisli vaše duši ispovedite, da bi otuda pazio vašu ljubav i u sebi prinošenje utisnuo.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
da primeti kako mu izgleda da je ta prokleta i eksploatatorska državna služba i na njemu — zvaničniku Šljiviću — iste štetne, razorne i katastrofalne posledice i tragove, koji se jasno primećuju, ostavila.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Orač ne sme biti levak (SEZ, 58, 328). Prvu brazdu orač zaorava pre sunca — da bi izbegao štetne susrete i zle uticaje (SEZ, 86, 95).