Jakšić, Đura - PROZA
A ti, Nikola, uzmi ono poderanije gunjče, da vidi g. kapetan kako si siromah, te će, bogzna, štogod i iz kase pružiti da ti se u ovoj nevolji nađe!...
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
prolazim u mislima sve prošle godine mog života, i radujem se da ni na jedno delo ne nailazim, za koje bi mi sovest štogod prebaciti mogla.
Od 1793. godine pa do danas svakojake promene bile su u Srbiji; nijedan taj događaj nije učinjen a da ja štogod ne znam, ili da nisam i sobom učastvovao.
Ako počneš tako mlad druge da učiš pameti i mudrosti, onda ti nigda mudar biti nećeš. Kad govoriš štogod, svi će slušati, ali nemoj ti sebi da uvrtiš u glavu da oni tebe zato slušaju što ti najmudrije govoriš; oni će te
Del-Ametu da turski kazuje, a ja ću njegove reči srpskim slovima pisati Hadži-Sali-begu u Srebrnicu, da izmamimo od njega štogod baruta i olova, jer je on bio protiv dahija i prijatelj je bio Hadži-Musta-paši.
” I tako vozari povezu živo. Pokraj Beograda prođemo, i svu noć putujemo niz Duvav, a kad svanu, trebalo bi štogod jesti. Sad se nema šta, jerbo u hitnji ništa spremili nismo.
— Čuje se nešto gde huči! — Pita mene moj pobratim Protić: „Čuješ li, pobratime, štogod?” — „Čujem nešto huči, a ne znam šta je.” — „Ono je — veli — glas tvoga tihoga Dunava.
Trebalo bi da se dete onde rodi i odraste, pa tek u starost o Moskvi štogod da kazuje, a ne kao ja, u planini počti odrastao, pa kao čovek koji iz jedne pomračene sobe izađe te u beli svet ili u
No ako ̓oćete nam opredeliti štogod plate, mi ćemo opet mu služiti i verni kao i pre biti”. Odu oni na svoje kvartire, a mi odemo g. Ćorđi.
Sad navali na mene Jakov i pop Luka: „Idi, idi sa Stojanom, ne bi li štogod fajde bilo. A eto i gospodar Đorđe piše, da gledamo kakvim načinom, ne bi li Turke zadržali, dok bi i on stigao”.
̓Ajde, deco, da vam nakratko i o smrti Jankovoj štogod prepovedim. Dok se Karađorđe bavio kod Valjeva, a mi gore oko Hadži-bega, bosanski vezir i sva velika vojska od Šapca
Posteći onde, a ne imade se gdegode štogod za jelo kupiti (svaki bi od nas voleo se sa Turcima tući nego sinodovati u Voljavči), pošlje mene družina u Topolu, i
a i sam je video, kad je dolazio, zato ga svi molimo da nas makar gdi premesti, makar u kakvo selo gdi bi imali štogod za jelo i za konje kupiti. On kaže: „Vidim i sam da se mučite, ali tako je sad vreme, a daće Bog i bolje.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Najbliže je i najzgodnije da se doručkuje štogod... Ti već znaš... Ja, zbilja, da li si ti poneo i ono? — upita kapetan Đuku malo potiše da ne čuje kočijaš.
»Muka i zlo«, veli, »ja ne znam kad će doći i na me red jednom!« — »More, donesi ti štogod deci kapetanovoj na peškeš«, velim mu ja, »pa da viš onda!
stolice i uopšte stolarski posao, i to sam dužan mu raditi, kako njemu, tako isto i onde gde me on kome prati da štogod i od toga zanata uradim, koje će on naplaćivati.«. — Ama, nismo tako rekli, ćato! — prekide mu Sreja čitanje.
nekako uvek zateče učitelja Grujicu ili za ručkom ili za večerom, ili ako ne to, a ono da pije kafu, vino, ili... štogod prismače! Šta će onda, nije mu baš milo ali tek rekne: »Na zdravlje Ti, učitelju!
Svi su vredni, otresiti, dobrodušni ljudi. Nema dana kad se koji od njih ne svrati kući Mioninoj — da joj pomogne štogod. Najviše je pomagao Mioni mlađi brat Sibinov, Jelenko.
— A šta to, dešo? — upita Miona i pogleda Jelenka malo začuđeno. — Što ono dete ne ostavi kod kuće, da ti barem štogod pomogne? Toliki imućniji i zadružniji ljudi, pa nisu kadri odvojiti svoje dece... Ti si ionako sirota i mučenica, pa...
Počne štogod bajagi i on, pa se tek splete, kao pile u kučine, i bubne kakvu besmislicu da svi, što ga čuju, moraju prsnuti u smeh,
On bi im obično odgovorio: »Pa toplije mi ovako, popo!« ili: »Može, pošo, zatrebati štogod, hitno, pa kad ću se onda oblačiti?« ili tako što...
Izgovori se da nema kad, pa uzme malo hleba i još štogod i ode podale, te pojede onako s nogu. Pop Mića nije više nikad govorio o Vujinoj ženidbi.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
„Pa i nana sad ćuti!... Što me bar ne zapita štogod? Što joj to malopre ne rekoh? Sad bi mi bar bilo lakše. Ona bi otklanjala. Kazala bi: nije spremna... Baš da joj kažem!.
— A da bi moja šala što slađa bila, zato si ti, Klempo, u družini. — Bolje bi bilo da nam štogod pričaš nego što koješta drobiš! — reče Latković. — Pa ne branim. Baš sam oran za priču. Skoliše ga sa sviju strana.
Nogiću! Ti mi odgovaraš! — Ne brini, harambašo!... — Ako vam do zorova dođe, hajte k Ceru. Ako vam štogod ustreba, javite se kome od ovih ljudi: Banovcu u Banovom Polu, Katiću u Glogovcu, Čonjagi u Salašu, Ivanku u Klenju,
Marinko pođe s njim, ali ga on vrati. — Idi i pazi! — Dobro, aga. — Hajde, Marinko, popij štogod! — reče Ivan. — Nisi ništa ni pio ni jeo od jutra. — Hoću, Ivo, hoću!... Baš sam gladan. I uđe u kuću.
Svezao mu se jezik!... — Pa šta mi ti radiš? — upita je, koliko da rekne štogod. — Eto... — Jesi me poželela? Ona ga samo pogleda onim njenim velikim očima, kao da bi htela reći: što pitaš?
— Jova beše kod mene kad mi tvoj dečko dođe. — Baš dobro!... Sedite!... A ti, moja dobra bako, donesi štogod da se popije. — Ne treba! — rekoše obojica. — Eh, ne treba! Živu čoveku svakad treba.
— upita Petra. — A šta da im kažem!... Sve je to čestito i valjano. Nikad nijedno nije videlo štogod neuputno od nas!... Sve će to lepo raditi i slagati se!... A posle... šta ste me okupili!... Neću ja još mreti!...
— Dobro je. — Pa ću narediti da se doteraju kazani da se i kuva štogod... — Svega si se setio! — Još se ovde ima puno posla!... Treba mi podići kaku talparu gde će se brašno držati...
— reče — da se oprostimo!... Ljudi smo, pa smo mogli zgrešiti jedan drugom. Neko je nekome, i preko volje, štogod nažao učinio... Reda je, braćo, i da to nismo učinili, da se bratski izgrlimo i oprostimo!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
I moja mati. — Pa gde je, gde je? — U bolnici. — Znam! Ali može li mu se otići... Štogod odneti?... ponudâ?... — Može... Ja ću kazati... Pa naš Joca! Video sam još kako se „plavi od istoka”.
A ona je bila — zatvorena knjiga! Ja sam svaki čas pokušavao da kroz dim od duvana pročitam štogod, ali na njenu licu stajaše, kao na naslovnom listu kake knjige, nešto krupno i nerazumljivo.
— Pa tako! Na primer, kod opštine štogod. Na primer... ja... tako... Eto, mogao bih, na primer, kako ću ti kazati? — Ono jest, tako je!
To je bila velika retkost, i eto tako se on smejao kad se desilo štogod gde bi neki drugi razvalio vilice da bi se čulo u Tetrebovu mehanu.
Onaj u fesu — Blagoje kazandžija — ceo dan nestrpljivo hodaše: svaki čas zapitkivaše koga po štogod; obrtaše se neprestano, kao da ga cela snaga svrbi pa ne zna odakle da se počne češati; ulažaše u staničnu gostionicu
— E, znam i ja te vaše filozofije! Znam ja, ako ćeš, i „zemlja jesi, u zemlju otideši”! Ali daj ti, brate, štogod u živa usta! Vidite: to je čisto... kako da kažem?... to je strašno pogledati! dovde odsečeno, — a čovek hoće hleba!
Radojku zove džerima, a đedu jevtika. Svaki dan sve veće čudo i pokor, a kad joj ko štogod pomene, ona odmah preti da će da se vrati ocu.
To vam je na amanet, pa sad gledajte! Hoće oni štogod da progovore, ali se zagrcnuli, pa samo kašljucaju. Poćuta pop i odmori se, pa onda, ustežući se, nastavi: — A moje
Pop zaćuta i dade se u misli. I vladika ćuti. Tako to traja neko vrijeme, onda reče pop: — Treba li tu štogod trošiti? — Jedno pet šest dukata mjesečno. Popu čisto odlaknu: — Nema od toga ništa, oče vladiko!
— Ama sjedi da piješ štogod! — reče kmet. — Neću ništa, reče on oštro, a vrh one bore pokazaše se još dvije preko nje — vodi me! Kmet ode s njime.
Drugoga dana izišao učitelj u mehanu. Sjedne sam, namrgodi se, pa ćuti. Poruči štogod da jede, pa opet u školu. Djece nije bilo, jer je već bio jul mjesec, pa zbog ono nekoliko dana do raspusta ne htjesmo
Pop od radosti ni govori, ni romori, samo briše oči, i tek postariji ljudi što je po štogod pripitaju, a mlađima se čisto vezao jezik. Nije šala, kao neka gospođa! Pa kake su joj one haljine, pa kako ide!...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Mesto da dobije po nosu, k’o što je već nekoliko puta i zaslužio to, on još odlikovan!... Tek štogod i od Ekselencije!! — veli ljutito pop-Ćirinica i briše usnene uglove.
— Melanija, prijatno spavanje! — veli joj Jula. — Nemoj da snevaš štogod strašno, znaš... što smo razgovarali... — No, no! Ta dosta već jedared, čegrtaljke jedne, — veli pop Spira.
Nedeljom se pre podne smeo slobodno šetati, jer pre službe ga nije moglo ništa snaći. Bar niko ne pamti tako štogod. Ni stari brica Jefta ne pamti da je za četrdeset godina svoga brijanja i ordiniranja u selu ikome, na primer, prao
ima da kaže, a on govori i gleda u onaj pismeni akt, ili okreće plajvaz, ili namešta pero u držaljici, ili tako ma štogod, tek da se nađe u poslu.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Cela kuća se iznosi. A još, pored toga, opet, svaki čas zastajkuju, osvrću se i vraćaju sluge da od kuće još štogod ponesu što su one zaboravile, a sad se, usput setile (a naročito je to ono što je pokojni za života rado jeo).
Ali da ne bi palo to u oči kod ostalih prosjaka, ona bi ga prvo korela da sedne negde istaknutije gde može štogod da se naprosi a ne tako, u kraj, gde ga niko ne vidi.
Trpa u pojas, po pazuhama, jednako obzirući se oko sebe da nije štogod zaboravio, ne video još koju krpu, prut što treba da uzme, ponese.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Al’ ima lep štafirung, i to vredi hiljadu. — To je sve lepo; al’ voleo bi’ da još štogod ima; ja imam više. — Al’ ću vam još štogod kazati. Mi nemamo dece.
— To je sve lepo; al’ voleo bi’ da još štogod ima; ja imam više. — Al’ ću vam još štogod kazati. Mi nemamo dece. Nemojte misliti da vi uzimate kakvo siroče koje nikog nema.
— Taj neće na štetu biti, štaviše, učen čovek, može od njega svašta biti. — Pa, vidite, još štogod da vam kažem. Naša Marta je tako vaspitana da može celu kuću sama voditi, i pokraj toga, što se njenog razgovora tiče,
Afrika
Toga dana je sasvim pust. Ja istrčavam neprestano, ne bih li ugledao štogod što bi značilo: moći dalje. U dnu toga seoskog proširenja punog velikih fromažea i baobaba, sasvim daleko, nalazi se
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
izdanija Laže i paralaže mlogi su mi ovakovog roda knjiga ljubitelji često napominjali da ne bi bez polze bilo jošt štogod na isti način sostaviti, i sredstvom pečatnje čitateljem i čitateljkam spriopštiti.
JUCA: Otkako sam se u kuću. dovela, vi jošt niste zapitali treba li mi štogod, i kako živim. U kakovim sam se aljinama venčala, u tima n danas odim.
Odsad se neću ustručavati, ma kakvo društvo bilo. (Ulaguje se.) Molim vas, slatka mamice, naučite me jošt štogod! JUCA: To je dosta za tebe. KATICA: Bože moj, dosta! Zašto mi ne kažete sve? JUCA: Valjda ćeš da budeš princeza?
PETAR: Šta velite, gospodine? MIŠIĆ: Ovaj je dobar za tajni razgovor. (Da mu jedan-dva desetaka.) Na, idi pij štogod! PETAR: O, vala bogu, od pet godina vido i ja srebernjaka u ruci! MIŠIĆ (jače): Pa kako živiš ovde u kući?
Kirije imon, Rošildovu obligaciju! Nestrećnu Janju, kajmeno! (Otrči.) MIŠIĆ: Ovo opet štogod znači. JUCA: Evo mu poslovi! MIŠIĆ: Tu bi trebalo pomoći. (Poklonivši se, pođe). (Zavjesa pada.
(Čuje se lupa na vrati.) JANjA: Ko-j to? JUCA (iza scene): Otvorite! JANjA: Što ćiš? JUCA: Otvorite, imam da vam štogod kažem. JANjA: Ne mogu, imam poso. (Friško da si otruim, dok nije provalila vrata, škilji.) JUCA: Bre, otvorite!
Ali ništa! Ja vidim moje dobro jutro. Nego daj mi bar da jedem štogod. JUCA: Pravo kažeš. Da popijem i ja kafu, dok se nije vratio. (Odu.) POZORIJE 4.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad ga je kučer, koji je bio po njega došao, pitao, ima li još štogod što želi, ili nije svršio, Isakovič mu podviknu da nema ništa, i da treba, što pre, da krenu.
Teodosije - ŽITIJA
Pa ako se tebi dogodi štogod nenadano od opšteg neprijatelja ljudi ili od krvnika u pustinji, svi će nam prebacivati što smo se pokorili tvojoj volji.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Mahom ne razrade poslove (ne samo na delu već i u mislima) do krajnjih konzekvencija. Vrlo retko urade štogod potpuno. Često misle da je isto videti ili osetiti i izvršiti. Ima, dakle, dosta površnih.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Iz očiju devojke ne poznaje se ni žalost ni radost. — Dobar dan, gospođo Tatijana, evo mene, hoće l’ biti štogod? — Svršeno je, moja Sofija od svoje volje pruža vam ruku. Je l’ tako, Sofija?
Rad bi’ sa platnom. Ja doduše imam platno u dućanu za svakidašnju potrebu, al’ ja bi’ rad štogod „alagroso“, samo da imam još s kime.
Videlo se da gospođa Soka nešto naviše izgleda. Kada bi joj gospodar Sofra kupovao kakav adiđar, prsten ili štogod u kosu, to nije volela mnogo sitno kamenje, po jedan, ali lep, sve je volju imala na „solitere”.
I kćeri nije rada udati za bakale ili mehandžije, nego traži štogod više. Gospođa Soka već je imala tu težnju u prvoj svojoj mladosti, kod kuće; sve je nešto višem težila.
— Vi ste štogod drugo. — Šta štogod drugo? Taj isti dućan sam imao, odande sam se pomogao. — Ali naše ženske nisu na dućan i birtiju
— Vi ste štogod drugo. — Šta štogod drugo? Taj isti dućan sam imao, odande sam se pomogao. — Ali naše ženske nisu na dućan i birtiju naučene.
Šamika lako bi našao koju, ali čuje mati ili otac štogod, pa onda zna da već nije njima povoljno. No usred takovih planova nešto veliko se dogodi.
I kad bi koja ukusno bila obučena, onda bi rekao o njoj „Kabіnettsstück”. Ako je koja poznata dama štogod htela kupovati, to je njega za savet pitala, i kad bi koja rekla da je njena haljina ili smesa boje po ukusu Šamikinom,
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kad mu je brat govorio štogod, nije mu gledao u oči, već smešeći se, preko ramena. Nikad mu nije odgovarao odmah. Još dok mu je brat bio na službi
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
od „dežurnih“ rođaka i prijatelja „ne smije ni jedno zaspati: jer drugi jedva čekaju da ga ogare, ili da mu prišiju štogod (kakav dronjak, ili čitavo ćebe), za haljine“, veli Vuk.
Matavulj, Simo - USKOK
Sad je uhvaćena vjera, ali vidiš da je tanka, vidiš da ne sađe niko da za blage dane štogod nabavi, osim nas šake susjedâ gradskih! — A ko bi te poče? — pita Marko. — A ko, nâko đavo sâm! — reče drago.
Međutijem dotle mu niko ne pomenu štogod o vjeri, a kamoli da bi mu ko o njoj popovao. I toga časa prvi put mu se istače široka, nevjerovna vjerska trpeljivost
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MUŽ: Nisam li dao za drva? ŽENA: O, drva! Izmisli još štogod. MUŽ: S tobom može đavo na kraj izići. (Uzme šešir.) ŽENA (smeši se pakosno): Vidiš, kako on zna!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
) iako se tri-četiri puta ženio i tuce dece izrodio, ipak ni o kakvoj ljubavi ponjatija nije imao, nit je o takvom nečem štogod čuo. (Marijana) Humor i lirska atmosfera se usklađuju međusobno.
Deminutivi, ta pusta nežnost i samozaljubljenost jezika, posebno su Ćopiću dragi. On deminutive gradi od svega: od štogod će sačiniti štogodarce, zamenicu koja se vratila imenici, ili, možda, stoji na granici između zamenice i imenice!
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Narod tako ne govori. GAVRILOVIĆ: Ja vidim narod pišti po obalama i propada. Zaboga, da se skupimo i damo štogod na sirotinju. Nije pravo da izgine. ŠERBULIĆ: Bogme, niko ne daje ni meni.
Milićević, Vuk - Bespuće
njima nešto mučno što davi; radnici u tuđini javljaju da nema posla: rad stao, glad pritisla; zapomažu da im se od kuće štogod pošalje, dok gladna kuća iščekuje pomoći od njih; zamre i ono tužnog veselja nad životom ma kakav bio; zaćute nerodne
uspavljivo i mirno padanje kiše; posle ručka razgovaraše s Irenom dok je ona radila neki ručni posao, pričajući mu štogod iz svojih sitnih doživljaja, i odgovarala na njegova pitanja, davajući mu uvijek u svemu za pravo, što je Gavru Đakovića
Sremac, Stevan - PROZA
— E, ded’ mi sad otpevaj jednu, al’ onako štogod. Da vi’š, priko, kako peva! Ti valjda nisi to ni znao! Ume ona žestoko da peva!
Radičević, Branko - PESME
— — — — — Pa se onda sekire osetim, I odozgo dole u dvor sletim, Onde jedan baš je drva sekô, Ni pozdravi, ni mu štogod reko, Već ti njega za sekiru brže, A momak je od mene otrže, On ne znade šta je ni kako je, Samo vide besno lice
Oh ta pevaj ko god zlato ima, A ko nema, pevaj kô da ima, Nije l' zlata, ima štogod drugo — Pevaj samo, ne razbiraj dugo, To il' ono, sve je, brate, jedno, Što je milo, sve je pesme vredno.
“ Još oslušnu — da li štogod čuje? Je l' to topot što se približuje? Bogme konjik — Bog mu u pomoći! Što l' ga goni ovako po noći?
kô nešto po tikvi se frca, Kô da odža imađaše Iku Što načini divnu gramatiku, Tura u nju ništa i praznine, A da štogod — same olupine... Ako jezik oće da sačuva Pa toljagom po glavi ga gruva...
“ 14. „I ako sam ja e(v)ovde štogod kriva, Krivicu moju oću da ti platim: Sve poljupce što njemu ja dariva Ja oću tebi redom da i vratim, Sve
Kad štogod šušne, a on ti se preda, Sve nešto sluša, sve nekud pogleda. Ne mogu njemu da sagledam lica, Jer i njeg' zavi duga kab
I stenje kleto sa puta mu zgrnu; Al' može biti da se samo smeši, Da srce jadno malčice uteši, Il' valjda je jošte štogod drugo, Ma o tom mislit bilo b' sasma dugo.
Tu nju mi lati oni jad sileni, Od jada silna sva se okameni, Nit štogod reče, niti suznu okom, Nit glednu gore to nebo visoko; Ta ono nebo nju prevari zdravo, A to je pred njom njeno nebo
bilo, Jer ako srce njegovo i kuca, Kô što je malo pre tu kucalo, Toliko silnom ljubav to i čini, To kuca ne kô da će štogod naći, Neg kao da će šta izgubiti.
Mileta je otišao zorom, Da lov lovi onom čarnom gorom, Ema što će, mora štogod tući, Mora doma kaka plena vući: Kad ne idu čete na Turčina, A on traži zverke po planina, Kad ne seče Ibre i
Po glavi mu misli se premeću: Kad god junak u goru zamakô, On proklinje svoju lošu sreću, Uvek štogod ulovi dojako, Jal' medveda, jali barem vuka, Ali sada... to je grdna muka!...
Slavuj pesmu udesio divno, A sluša ga to društvo ljubivno. Kam i trava, drvo, žbun i cveće Ni se miče, ni se štogod kreće. Ao pesme, o velje divote! Cvet i trava plaču od milote. Ta lepo je, krasno oko grada...
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Oho, opet je počelo nekakvo neobično koškanje između djeda i samardžije! Daj da se prikučim bliže da mi štogod ne izmakne. Evo, već se pominju i konjski tabani, tu smo. — Ih, paripina! — prijekorno kaže samardžija.
Djed je toliko zabezeknut da već ne umije ni da se pokrene ni da štogod upita. Drži u ruci praznu čašu i gleda za nama dvojicom: šale se, valjda, šta li.
iako se tri-četiri puta ženio i tuce djece izrodio, ipak ni o kakvoj ljubavi ponjatija nije imao, nit je o takvom nečem štogod čuo.
A kad je bio štogod zle volje, samo bi kiselo premjerio uštogljenog Amerikanca, gvirnuo u malu sliku kralja Aleksandra, zadjevenu u ćošak
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ni na jednom mestu nije se zadržavao. Išao je od kuće do kuće po mahali. Svakome po nešto uradi, pomogne ili štogod načini. Jednome iscepa drva, drugome polije baštu, trećem očisti štalu i istimari konja i volove.
Tvoja mati dođe, i, da ne bi izgledalo da ona hoće da ide u društvu s njom, traži od nje štogod da joj ponese. — Hajde, ’adžike. Daj ako ima što da ti ponesem. — Pa nema ništa, Marijo. Sve sam poslala.
I, kao što rekoh, sve je bilo po starom. Opet smo zajedno večeravali, matere su se razgovarale, ti si štogod šila ili plela, a ja čitao.
— Ha-ha-ha! ... — ču se besno groktanje i zatim pucanj puške. — Unutra! — viknu mati bojeći se da mi se štogod ne desi. Uđoh, stadoh. Čudna i teška tuga obuze me. Mati spremaše večeru jednako pričajući o tebi. Počesmo večerati.
decu namirio, uspavao, onda bi seo na prag od sobe u kojoj ležaše strina i celu bi noć nrobdio, čekajući da joj štogod ne zatreba. Ako slučajno čuje što od žena da joj treba kakve ponude, odmah bi otrčao i donosio.
Eh! Nije ovo Božić. Ovo je nešto što miriše na oman i suh bosiljak više ikone! Sada me i majka već ne grdi, ako štogod slomim, a kamo li da me bije, jer „lošo“ je pred Božić. Čak me drukše nekako i gleda.
svrši, metne šamiju i seda za sofru, dahnuvši slobodno pošto još jednom baci pogled po sobi, kao bojeći se da nije štogod još zaboravila, što je trebalo učiniti pre ručka.
otuda preneli u ovu, a s njim i sve uneli, dovukli celu kuću, kako bi bilo tu, na domaku, sve oko njega, da bi mu, čim štogod zatraži, odmah pružili.
jednako kao stideći se što je bolestan, pazeći na sebe, na svoje otečene noge, da li ih je uljudno ispružio, da se nije štogod otkopčalo, otpoče da se zamišljeno čisti po glavi, kosi, licu, ali se videlo kako u isto vreme prati i Marikine pokrete
Posle opet, kao do tada, ona sedi sama u kući i nikuda ne izlazi. Čak ni na kapiju. Jedino, kad sinčića pošle za štogod u čaršiju, samo na kapiju sme za njim da promoli glavu, ali čim vidi da ko ulicom ide, približava joj se, odmah se
da bi ih se što pre kao otresla, te da odu, ne viču po kući, a ovamo je jednako za njima uzdisala strepeći da im se štogod ne desi, jer su oni svakog dana imali po kakvu svađu, zadevicu...
da mu ona nije bila žena, velika, dorasla, već kao da je dete, ništa ne zna, niti opet ima kakvog izgleda da će moći štogod znati, biti od nje štogod, tako je s njom postupao... Za sve je morala njega da pita.
Kostić, Laza - PESME
„Zvanične tajne”, reć'e koštani k „ne kazuju se površnicima. Al' sad okren'mo drugi razgovor! Pripovedaj mi štogod o njojzi!” Posadi se i žarom pitljivim usplamteše šupljine očne mu: zapitô je o svojoj ljubavi.
Trovalo me je podmuklo, gnjilo, al' ipak neću nikoga klet'; štogod je muke na mene bilo, da nikog za To ne krivi svet: Jer, što je duši lomilo krilo, te joj u jeku dušilo let, sve je To
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Svijetli kralju, imamo kod kuće stara oca, pa ga ne moremo hraniti, jer nemamo šta raditi, pa smo došli kod tebe da štogod zaradimo.
A car reče: — Nije to za tebe, jer da ti to dam, pa da kome kažeš ti bi odmah umro; nego išti drugo štogod hoćeš, daću ti.
Najposle ga zapita đavo još jednom: — Jesi li štogod naučio? A dete mu odgovori: — Nisam ništa, nego sam zaboravio i ono što sam pre znao.
Sav vašar čudiće mu se. A moj će majstor doći da kupi konja, i štogod zaceniš on će dati. Ali se nemoj šaliti da mu daš ular, nego kad novce primiš, odmah mi ular skini s glave pa udri
poznali ovi naši junaci, onda će Tarigora i Krivigreda zapitati Marka: — Zbilja, pobratime, ne pitamo te jesi li nam štogod jaki, jer bez toga ne možeš nam biti ortak.
Nego de da požurimo, pa kad izađemo iz šume da kupimo štogod. — Sjedi ti, pa se ništa ne brini! — reče, pa raširi maramu i poče redati sve bolja i bolja jela i pića.
i napjevali, onda prvi i najstariji među njima rekne: — Stanite, dosta je bilo igranja i pjevanja, de da pripovijedamo štogod iz starina. On poče prvi: — Prije četerest godina ovuda je rijeka tekla n ovi mlini mljeli.
tako naigrali i napjevali, ustade najstariji među njima i reče: — Dosta je bilo igranja i pjevanja, de da prppovijedamo štogod od starina.
Ima u tvoga brata kći Milica; ona je sretna kao i otac joj. Kad otideš kući, a ti uzmi k sebi Milicu, pa štogod stečeš sve kaži da je njezino.
TI SE VRATITI Bio jedan pobožan čojek, pa već ostario i svašta se u životu nagledao, samo nikad nije vidio pravde. Štogod je znao, čuo i vidio da se u svijetu događa sve mu se činilo nepravo, pa je želio i bogu se i dan i noć molio da mu
Na to svi skočiše. — Te što ti nije da ti nije, valja ti nam štogod slagati! — Siromah Mujo šta će, najposlije skoči na noge pa otpočne plakati i suze trti rekavši: — Ama prođ'te me
Rekoste li vi meni jutros u kahvi da vam štogod slažem što ni čuo ni vidio nijesam, pa sam vam i slagao, a drugiput vam ovako nikad slagati neću, ako bog da kad mi
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
(Sedne.) Oće li pokoji put da zaćuti? SOFIJA: To ne, ali uvek po štogod nađe, zašto će psovati. JEVREM: Opet se malo popravio.
MAKSIM: Treba, treba, zašto se i onako malo troši. KUM: Za to je vredno i potrošiti štogod. Ti, na priliku, da si vidio Grizeldu, imao bi sasvim drugo mnjenje o ženama. NIKOLA: Zaista bi imao.
3. NIKOLA, PREĐAŠNjI NIKOLA: Mago, more, deca tamo mrtva gladna. MAGA: Eto, šta ću da im dam? NIKOLA: Načini im štogod. Zar oćeš da im ja kuvam? MAGA: Pa dala sam im eto leba. Šta ću drugo?
Pa opet da se ne smem ni tužiti — ta tri meseca, pak me neće biti na svetu. NIKOLA: Nije nego jošt štogod; Sofija je dobra žena. KUM: Dobra bogme, te kako. MAKSIM: Svima je ona vama dobra, samo što ja trpim i stradam.
POZORIJE 9. (MANOJLO iznosi stolice, PREĐAŠNjI.) DOKTOR (Manojlu): Tu ćeš i ti ostati, jer si đak, da štogod naučiš. (Šaljivcu) A vi uzmite ovu knjigu (dade mu svoje Zemljeopisanije) i sudite kome može čaša pripasti.
PUTNIK: Ja sam kazao da vi niste Srbin. Ta u Svetom pismu stoji Vitlejem, a ne Vitlehem. No molim štogod o Srbiji. DOKTOR: Poznato vam je, da je u Carigradu sve u najvećem neporetku, koji (neporedak) prestolni gradovi
Nego bi ja reko da vi toga magarca kupite, i pored sebe držite. Pa kad god vam treba štogod važno pisati, da samo vašu glavu na njegovo čelo metnete. POZORIJE Z. (ISAJLO, PREĐAŠNjI) ISAJLO: Gospodin doktor.
MANOJLO: Ta, gospodine, bar štogod nek plate. DOKTOR: Ništa, ništa. MANOJLO: A kako ćemo podmiriti oni sto talira. DOKTOR: Odlazi s calajućim jezikom
POZORIJE 4. DAMJAN I KUZMAN DAMJAN (za sebe): Šta me to moj komša zove? Da ne bude osetio štogod? KUZMAN (za sebe): Kako krije oči!
Pa kad ti bude mogućno, a ti pokvari svu kuću, pa načini iznova. Bar kad misliš štogod, a ti radi ljudski. A šta je krpiti od danas do sutra?
Što će reći čovek? To je, moja kjerko, bezobrazno. Ne valja ti posao ništa. Jošt ga vataš za ruku. Je l’ nam štogod rod? LjUBA: Nije. STANIJA: Pa koja devojka vata stranog momka za ruku? LjUBA: U igri. STANIJA: Makar i u igri.
VELIMIR (opet treje čelo dišući): Ja! Ja! (Uzme novine.) LjUBA: Ta de pripovedaj jošt štogod majki. VELIMIR: dosta sam pripovedao. LjUBA: Ali opet, kakvi su teatri, kakvi balovi?
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
— Je li, dakle, čudo, moje visokopočitajeme matrone, da se sada ne rasrdim i u ljutini štogod protiv ženskog pola napišem, za koje se posle uvek od srca kajem.
Zašto sam došla u ovu kuću? Zašto me nije mati bolje umorila, nego što me za ćoravca dala! PERSIDA: Zapovedate štogod, milostiva gospođa?
) SULTANA: Kud si pošao? Svršio si posao, najedio si me i izujedao kao pas, sad možeš ići. STEVAN: Zapovedate jošt štogod? SULTANA: O, što mi nije narav zapovedati, da ti jezik iščupaju! — Idi mi zovi Pelu. STEVAN: Koju Pelu?
PERSIDA (slegne rameni). SULTANA: Šta se rogušiš, strvino ženska? (Obzire se da nađe štogod; Trifić je zadrži.) TRIFIĆ: Nemoj tako, dušo, to nije lepo. SULTANA: A je li lepo da napuštaš služitelje na mene?
SULTANA (plače): Ko mi može ugoditi? Oćeš da se najpre živa iskidam, pak onda da mi kupiš štogod? Misliš da sam ja panj, da ništa ne osećam? dok sam bila kod roditelja, svaki mi je mogao ugoditi, a kod tebe ne može.
PERSIDA: (Ovo nije ona, ovo nije moguće!) Milostiva gospođa... PELA: No?... PERSIDA: Zapovedate li štogod? PELA: A šta znam zapovedati? Ja vidim ovde je kao carevina, svuda puno, svuda čisto, lepo, uredno.
PELA: Neka, Perso, dušo, ja mogu i sama. PERSIDA: (Ovo je nečuveno čudo!) Zapovedate jošt štogod sa mnom? PELA: A šta imam zapovediti, ja vidim da je sve lepo uređeno, a postelju sam sama namestila.
PERSIDA: Oćemo li kakav poheraj, milostiva gospođa? PELA: Kako ne bi, gledaj ti nje sada. Nego, štogod od šećera. PERSIDA: Razumem. POZORIJE 4. STEVAN, PREĐAŠNjE STEVAN: Milostiva gospođa, gotovo je. PELA: Taki, Stevo.
(Oće da otvori vrata.) More, Pelo, otvori, malo ti je bilo? Na moju dušu, poludila žena! Ako ne bude nagazila na štogod, da nisam Sreta. Pelo ti, a čekaj, platićeš ti to dvostruko, mogu ja i kroz pendžer, nemaj ti brige.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Vidiš li ovu devojku; tako sam je rečma doveo, te se zaljubila u mene kao mače. Nego, sad laži, ako misliš štogod. MITA: A šta ti ja znam, kad nas je već vidila. ALEKSA: Da je vrag nosi, i njeno poznanstvo! MITA: Tako ti treba.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
U Mrtvilu sve počiva, Nigde nema stvora živa. Svuda pustoš i dosada Caruje i vlada, Niti srce štogod želi, Nit' se čemu nada. Rasejano pogled bludi, Tromo idu časi.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Morala bih se i ja postarati da štogod privredim. Zbilja, bi li me, u tom slučaju, primili kao činovnicu u vašoj kancelariji?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
On sleže ramenima i čudno mu je što se ja toliko uzbuđujem. A i da je štogod, šta se to njega tiče. Njegovi psi-stražari spavaju, kurjaci su po jazbinama, ovce njegove miruju.
Krsta ljutito ošinu svoga dešnjaka. Onda se priseti, i okrete se: — Ponesi i te konopce, makar štogod. — Nema za nas hleba — veli Tanasije dodajući konopce. — Prošli su oni kroz sto ruku.
Uzjahujući, dobaci vojniku da ne zaboravi potkovice. Makar štogod. Puk je stigao u Valjevo u prvi sumrak. Točkovi topova zatakaraše jače o džombastu kaldrmu, i kao da nas to prenu od
— Kakav točak?... Kome je on trebao? — govorio je iznenađeno komandir. Potom se odmah uozbilji. — Jeste li preduzeli štogod?... Dabome... o svemu treba ja da vodim računa, gospodine poručniče!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Kmet se iskašlja, onako iz učtivosti, tek nek se štogod kaže, da se ne ćuti, a odbornici mu ponajlak pomagahu. Najzad se kmet počeša iza uha, a to je već značilo da će se
— Možeš li spremiti što za večeru ? prekide mu učitelj dugi monolog. — Za večeru? Kako ne, štogod hoćeš, bratiću!... Samo ne znam šta bi.
Njegov pogled kao da htede reći: »ama varaš se ti, biće da je to koji drugi štogod pogrešio; a vidiš, ja sedim miran kâ svetac. « — Ustani!... viknu ona oštro, pa se odmah zatim trže i uze blag ton.
— Zlo, moj brate, zlo ! reče gazda Cvetko, uzdišući. Radi, muči se, pa opet ništa!... Ja sam mislio čak i za nas štogod da odvojiš. Stanka još ide bosa... Ljubica zadrhta. To joj je najmlađa i najmilija sestrica. — Bosa !...
— Jesi li gladan, gospodine ? Da idem da kažem Stojanu nek donese štogod za jelo ?... Opet ćutanje... Pandur mahnu glavom, osvrte se oko sebe i pogleda na prozor. Beše mrak.
Dade im čime će se zanimati, pa ode u svoju školu. Radio je ceo dan, pogledajući kad će se pojaviti Ljubica, ili drugo štogod neprijatno. Već se navikao na stradanje, pa ne može da zamisli dan, koji bi mu prošao na miru.
prijateljstvo i poverljivost, da ovaj sad stade premišljati: kako bi bilo da je pitam za uzrok ove promene, pa ako je štogod onako... da joj mi možemo pomoći, onda da skočimo...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
nekoliko njih zajedno, pa, ne mogući zasititi ljubopitstvo, izađu na vratnice i gledaju ima li koga da prođe, da im štogod kaže. Mi ljudi iskupili se kod Tapura, pa razgovaramo i čekamo kapetana na 'ladnu.
— Šta želiš, sine ? — reče mi starac — zaslužio si mnogo; daću ti štogod zatražiš. Ne znam zašto, ali tog trenutka pade mi na pamet ona priča o jednom ludom i dvojici pametne braće, pa i ne
pade mi na pamet ona priča o jednom ludom i dvojici pametne braće, pa i ne misleći odgovorih starcu: — Da mi je štogod onako... da svi Srbi postanu iskreni I pošteni... kao ona čudotvorna sviralica... znate.
Dim od cigara koluta se, stomak usrdno vari i izaziva drem, od koga se teško braniti... — Pero, pričaj štogod, da ne zaspimo. Za tvoga duga učiteljevanja, valj’da si doživeo štogod zanimljivo... neobično... — The...
— Pero, pričaj štogod, da ne zaspimo. Za tvoga duga učiteljevanja, valj’da si doživeo štogod zanimljivo... neobično... — The...
»Oče Jovo«, rekne mi gospodin prota; »vidider sutra na pijaci kakvog dobrog šarana... štogod masno, znaš... pa donesi mojoj kući«.
»Šta je ovo ?!... Nešto će da bude... ali šta? Da pitam teticu?! ... Svejedno, biće štogod lepo, zanimljivo, čim tetica nešto šuška, krije... pa tek iznese mi lepu igračku. Tako će i sad...
čki Perić, Jovanović, Živković i drugi obletati oko njega i moliti ga da se zauzme za njih, ili da im pomogne, ili tako štogod, a on će se onda nećkati, a oni će onda sve poniznim glasom: »Ama molim vas pokorno, gospodine Glišo (onda ga već neće
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Ne znam ni šta sam počela da govorim? JEVREM: Pa to: da li sam štogod namirisao? PAVKA: Jest, to! Ti znaš valjda da je ta gospa Marina nešto rod ovom gospodinu Ivkoviću? JEVREM: Ako!
JEVREM: A, jes'! (Prilazi žandarmu i spušta mu ruku na rame.) Ti, brate, ako te zapita štogod gospodin načelnik, a ti samo reci: gazda Jevrem mi je spustio ruku na rame, on zna šta to znači.
A treba li ovaj brat da pocepa bar tri para pendžeta i bar jedne herclove? Pa onda: hoće li narod da gucne štogod ili neće? A? E, moj brate, kad bi sve to bilo besplatno, i ja bih bio narodni poslanik, a ne bih tebe pustio.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
! — Šta veliš? — Velim — reče mu Sreta zlovoljno — ima li ovde kafane, mejane, jal’ tako štogod? — Ima, kako da nema! — Pa gde je mejana? — Eno, tam’. A drži je neki Đorđe Ružić, Đorđe Cinco ga zovemo.
Očima kao da vele: »Znamo se; naši smo!« A Žika će mrdnuti glavom pa zapitati: »Ima li, učo, štogod i jopet da potpišem? Slobodno, vala, ja sam ti tu; i tako, znaš, sad nemam baš posla!« A pravo je i rekao.
Pregleda spisak pouzdanih, zadovoljan s kvalitetom, ali još više s kvantitetom. Ima ih dovoljan broj! — E-da li štogod, kumim te bogom, gospodine? A ovako se više ne more! — veli mu Maksim. — Dosta, k’i vode!
I bože moj! I ovi učevni ljudi (pa i sam Sreten), tek štogod! Ne veruju ni u šta. Sve vele: to su bapske stvari! A sad ćete lepo videti, kao da mu se nešto predskazivalo, da će u
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Pogleda, katkad, mačor kroz staklo: E da li se štogod pomaklo? Al sve je isto. Barice cakle. („Opet je pala kiša, dakle”). Iz dana u dan, tako, čamuje.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
SERDAR JANKO Ne držimo ove poklisare, nego da se brže otršaju¹ da im paša štogod ne dvoumi. Nek zna prijed, pa čini što može! VUK MIĆUNOVIĆ Otpiši mu kako znaš, vladiko, i čuvaj mu obraz kâ on tebi!
(KNEZ JANKO LEŽI S KNEZOM ROGANOM) KNEZ JANKO Kako smrde ove poturice! Opažaš li ti štogod, Rogane? KNEZ ROGAN Kâ u zli čas, kneže, ne opažam!
KNEZ JANKO Ne, Rogane, nemoj ga buditi, e on u san kâ na javi zbori; e ćemo ga štogod raspitati, da se barem dobro ismijemo. KNEZ JANKO Danu, Vuče, što ono zboraše za našega Bana Milonjića?
DOĐE DRAŠKO VOJVODA PA SE SA SVIJEMA GRLI I CELIVA, PA SJEDE MEĐU NjIMA. KNEZ ROGAN Pričaj štogod, Draško, od Mletakah! Kakav narod bješe na te strane? VOJVODA DRAŠKO Kakav narod, pitaš li, Rogane?
Oni straha drugoga nemahu do od žbirah i do od špijunah; od njih svako u Mletke drktaše. Kad dva zbore štogod na ulicu, treći uho obrne te sluša, pa onaj čas trči sudnicima, kaži ono što oni zborahu i popridaj štogod i pogladi.
dva zbore štogod na ulicu, treći uho obrne te sluša, pa onaj čas trči sudnicima, kaži ono što oni zborahu i popridaj štogod i pogladi. Sud onaj čas ona dva uhvati, pa na muke s njima u galiju.
SERDAR JANKO Ti sve, kneže, na šalu okrećeš. Danu, oče, ono kâ umiješ, ispriča' ni štogod, amanati, priđe no smo legli i zaspali. Ko te nije čuo đe govoriš, onaj ne zna što u tebe spava.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Retko je silazio među njih, | još ređe se sa njima razgovarao a kamo li da je hteo štogod po kući da vidi, nadgleda. A docnije, kad mu žena rodila Sofku, morala je sasvim da se odvoji od njega i da spava dole,
usamljenost od svih pa i od same nje, svoje žene, nikada ona čak ni izrazom lica, pokretom, a kamo li rečju, da štogod pokaza.
tada oslobodili, a naročito mati joj, koja jedva dočekujući tu priliku da se i ona sa njim, najviše radi ostalih žena, štogod razgovara, šali, počela bi tobož Sofku kod njega da panjka: — Dobra! Celo jutro juri i trči kroz baštu.
nego što je znala da sada, po zimi, Sofka neće moći izlaziti i otići u komšiluk, da uzme štogod, ako joj nešto bude zatrebalo.
Ali to nije smela. Samo se trudila da mati od toga štogod ne primeti i zato, i ako ne bi bila gladna, samo da je ne bi mati zaglédala, silom bi večeravala i odmah se odvajala.
Od Cigana, koji bi joj potražio da štogod pije, svakome je po punu okanicu, onako kako bi dohvatila, davala sa tepsije, po kojoj ih je Arsa bio naređao.
Magda u siniji, gotovo klečeći ispred nje, služila bi je jelom, da bi Sofka zbog toga morala ma štogod da jede, jer inače nije ništa od jela uzimala.
jer tako poče, ne znajući ni sama zašto, samu sebe da zagleda, kao da se uveri da li zaista na sebi ima odela, da joj štogod ne fali.
— Pa hoćeš da ti donesem? Da idem i donesem štogod? — Neću! Ne! — vrati je Sofka. — A da piješ nešto? Uzmi, mezeti makar štogod? Uzmi, prvo jedi nešto, pa onda pij...
Da idem i donesem štogod? — Neću! Ne! — vrati je Sofka. — A da piješ nešto? Uzmi, mezeti makar štogod? Uzmi, prvo jedi nešto, pa onda pij... — Neću, neću da jedem!
— Daj, da okusi štogod. — Ko? — pogleda ga u čudu aščika. — Sofka! Zar dete da ne jede ništa, da mi je gladno. | — Posle će ona!
— i nije hteo da priviri, niti rukom štogod da pomogne — ma da se bez njega nije moglo ništa. — Neću bre, neću! I baci im ključeve, da oni, kako znaju, idu, rade...
Pandurović, Sima - PESME
noć duboku; I bili srećni zbog ljubavi svoje, Ponosni trajno zbog svoga rođenja; Niti je ikad mislilo nas dvoje Da štogod ljubav ruši ili menja.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Najposle ga zapita đavo još jednom: „Jesi li štogod naučio?” A dete mu odgovori: „Nisam ništa, nego sam zaboravio i ono što sam pre znao.
Sav vašar čudiće mu se. A moj će majstor doći da kupi konja, i štogod zaceniš on će dati. Ali se nemoj Šaliti da mu daš ular, nego kad novce primiš, odmah mi ular skini s glave pa udri
Ni nju ne će moći niko kupiti, a majstor će moj doći, i platiće štogod zaceniš. Ali ne šali se ne daji mu ključeve u ruke, nego kad novce primiš, udri ključevima o zemlju.
prvo i prvo čoveka a on nosi živu orlušinu, pa ga pitaj hoće li je prodati, on će kazati da hoće, a ti mu podaj štogod zaište. Posle ćeš sresti drugoga gde nosi šarana u čunu, sve su mu zlatne kraljušti, i toga šarana kupi po što po to.
Trećega ćeš sresti a on nosi živa goluba, i za goluba podaj štogod zaište. Od orla ćeš iz repa iščupati jedno pero, od šarana kraljušt, a od goluba iz levoga krila jedno pero, pa ćeš ih
mu odgovori: „Idi ovud preko planine pa ćeš doći baš pred njegov dvor, ali kad iziđeš pred Usuda, ništa ne govori, nego štogod on radi ono radi i ti, dokle te god on sam ne zapita.” Čovek zahvali pustiniku pa pođe preko planine.
Ima u tvoga brata kći Milica; ona je sretna kao i otac joj. Kad otideš kući, a ti uzmi k sebi Milicu, pa štogod stečeš sve kaži da je njezino.
onde načini bašču i u njoj kolebu, i stane živeti s carevom kćeri kao svaki baščovan, noseći zelen u grad i tako po štogod zaslužujući.
“ I tako car u velikoj brizi izda zapovest, da svako ide na vojsku štogod može sablju pasati. Išle su vojske sve jedna za drugom pred neprijatelja, a glasovi caru jednako nesretni dolaze da
Onda dečko ustane pa iziđe na polje, a devojka zapovedi Turčinu: „Idi brže i ti za njim, pa štogod on uzradi, ono radi i ti.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Jer ovo je istiniti Bog i život svima, i ako štogod zaprosite od njega, uslišiće vas. (I Jn. 5, 20; Jn. 17, 3; 14, 13-4; 16, 23) Dečice moja, pazite se i čuvajte od zla da
A neka bude i ovo: Ako iguman štogod nije slobodan, jer se umnožilo bratstvo, neka zapovedi kome god od jereja, ili nekom od poštovanih među braćom.
Oni koji hoće štogod da okuse, to jest od sočiva kvašenog vodom i sirovog nekog zelja i voća, a piće je vruća voda smešana sa kiminom.
osim onoga ustavom ukazanog, ili igumanove pravoslavne zapovesti odriče, ili manastirsku neku tajnu razglašava, ili štogod u ustavu narušava i svoju namećući volju, ili sve to pomešano sa pokazivanjem telesnih nekih strasti, i ako u tim nekim
ne može narediti, osim ako se dogodi nevolja zbog požara manastira, te se zapali, ili padne od zemljotresa, ili štogod drugo što može da bude manastiru od pomoći, a druge nikakve ne može imati pomoći, tada da se pokreće ovo, ali da to
Da ne bude ovo među nama — da ne bude! Ako bi nam štogod postrižnik doneo, to da primimo, jer je ovo voljno, a ne prisilno, i voljno delo dobroljublja i milostinje.
Oni koji hoće štogod da okuse, dati im hleba i sočiva kvašenog ili voća varenog, a vina da ne uzimaju nikako. Ovako do petka, a u petak
Stanković, Borisav - JOVČA
MLADEN (izlazeći): E, dobro. Bar to, hleba kad ima. (Zastaje): A ti, molim te, ako nećeš štogod da mi skuvaš, a ono bar naloži vatru. (Pokazuje na drva): Eno, sve je suvo, sve suvo. I, ako hoćeš, naloži.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
I kud ću iz njega poći? Ovo, dakle, razmišljavajući, rad bi[h] da nisam sasvim na svetu nepolezan bio; rad bi[h] štogod posle mene ostaviti s čim će se kogod od moga roda polzovati.
ove tri godine u mojem milom [H]opovu svetiničio, i kako nisam, to ću malo ponašire opisati; jerbo ako je ikad u meni štogod divije svetinje bilo, to je u [H]opovu bilo, dok sam se jošt među detinjstvom i junosti nahodio, i dok me jošt
Ne zato ako bi se bojali da i[h] se kletva ne primi, no primaju kletvu za psovku. A to nije dopušteno, druge koji štogod drugojače od nas misle ukarati i psovati.” Zil[otij]: „Dobro, dobro!
Naumivši, dakle, štogod izdati, na proleće pređem zajedno s moji mladići u Lajpsik, budući da tu i štampa slavenska imade, gdi se, i za istu
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Triba da crkvu zapečatimo doklen ne dođe komšijun iz grada. Pa jeto nema ni splate ni brodova... — Pa ajdemo da štogod pojidemo. Nećemo, zar, da sad još crkavamo od gladi — reče Brne i ode prvi.
„Ajde, brate u crkvu, pa čekaj reda kâ i drugi kršćani, pa poslin, kad dobiješ proštenje, dođi ako ćeš štogod da priložiš.“ „Ma ja oću da se ispovidim kod onoga bolesnoga vratra, kod vra-Brne, a njega nije u crkvi...
— Dobro došli, gospodine! — reče Maša. — Zapovidate li štogod? — Molija bi vas za jednu kafu i čašu vode — odgovori Bakonja, prenemagajući se kao da je veoma umoran i držeći ruku
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ „Zvanične tajne“ - reć' će koštanik „Ne kazuju se površnicima. Al' sad okren'mo drugi razgovor! Pripovedajmo štogod o njojzi!“ Posadi se, i žarom pitljivim Usplamteše šupljine očne mu: Zapit'o je o svojoj ljubavi.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ I ja sam ga upitao: „Razumete li se vi štogod u tome, zbilja, pospodine pukovniče?“ Što se mene tiče ja ništa ne razumem.
Zahvaljivala mi što sam došao, a on me je pozvao samo na njeno navaljivanje, te da se zajednički posavetujemo: može li štogod biti od njihovog života i od Nikole, koji se od dolaska iz vojske, a naročito od skorašnje smrti svoje majke, sasvim
— Četrnaesta je bila vesela i slavna godina. Pričaj, Stevane, štogod iz četrnaeste. — Pa jeste, sve nam pričaš tužne stvari. — Lepo, iz četrnaeste imam pun tefter.
Nemam ja ništa protiv toga. Ama, hoćeš li mi reći, najzad, štogod o samom sebi: da li si sebe razgledao, da li sebe razumeš, da li sebe možeš da objasniš.
misli i da njima upravlja po svojoj volji, pritisnu lepljivim prstima vrelo i znojavo čelo i slepoočnice da bi se još štogod setio i da bi, koliko-toliko, umirio burnu i mutnu uzbunu utisaka što su bez veze navirali u nemoćnom mozgu koji se
U takvim prilikama kolebao sam se u ovome: da li štogod da napišem i da svetu objasnim uzrok svojevoljne smrti, ili da ne ostavim za sobom baš nikakva traga, pa neka se
dijeti, ili kako su to tamo u Africi oni uvek gladni Srbi tačnije govorili, „bolan ležim na petіt régime“, samo da štogod povrati od one predratne mere, ali sve uzalud i bez vidnoga uspeha.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
a još više otjerana od kuće oskudicom i muževim navaljivanjima da obađe svoje stare gojence i da iskamči kakvu pomoć i štogod odbačene odjeće za svoju rođenu djecu. Njena sporost i strpljenje djelovali su blago na moj nemir.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
I odavde ga upućuju k Vuju; i jataci, kad im se za štogod obrati, prvo se izveštavaju o Vujovu mišljenju i volji; a on — njegovo mišljenje niko ne traži, njegovu želju niko ne čuje, na
To dobro upamti, ako ti je mila glava... — Ama, reci mi, bolan, štogod... ti nešto znaš, pa nećeš da mi kažeš, a vidim da se to tiče glave. — Dobro vidiš, i to ti je zasad dosta.
Ili, da ti ne sumnjaš štogod na mene?... — reče Vujo i pogleda ga tako pažljivo, kao da bi mu hteo svu dušu razgledati. — Ene sad...
— Da tebi ne trabunja štogod onaj ludi Jovo? Kaži mi slobodno! — zapita Vujo i pogleda ga pognute glave, ispod obrva. — Što?...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
u varoši, pa pođu da rasprodaju, a najmlađi će reći: — Vala, ja neću ovdje ništa kupovati, nego odoh da po selima štogod nakupujem a ovdje prodam. Što smisli to i učini, pa se krenu od kuće.
poznali ovi naši junaci, onda će Tarigora i Krivigreda zapitati Marka: — Zbilja, pobratime, ne pitamo te jesi li nam štogod jaki, jer bez toga ne možeš nam biti ortak.
Najposle ga zapita đavo još jednom: — Jesi li štogod naučio? A dete mu odgovori: — Nisam ništa, nego sam zaboravio i ono što sam pre znao.
— Svijetli kralju, imamo kod kuće stara oca, pa ga ne moremo hranit, jer nemamo šta raditi, pa smo došli kod tebe da štogod zaradimo.
MEDVJED I LISICA Neka lisica pođe iz svog brloga da štogod ulovi za svoj trbuh. Putem susretne medvjeda, kojega upita: — Dokle ćeš ti to, striče?
Valiju jasprešu smače, a na njegovo mjesto postavi poštena čovjeka. Kad je Bošnjo primio pare, pođe da još štogod pokupuje u Stambolu.
— Kako da ne znam? U šumu ide čovek, samo u lov, bez sekire. — A hoće li štogod da ulovi od zverinja? — Što ulovi, ostaviće, a što dobije u lovu, doneće, — reče mlada.
KLINČORBA Pripovijedaju da je došao soldat babi u kuću i iskao da mu da štogod za jelo, a ona mu kazala da nema ništa u kući za jelo.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A radiša je... Sve potrošismo, najviše za ljekara i ljekarije... Dvoje nejačadi ostalo s njime..... Dođoh da štogod zaslužim... I Božić se primiče, hvala bogu! Svi zamukoše.
Njih dvoje dobiva šezdeset novčića danomice; ako i potroše do polovicu, opet će se štogod prikupiti, što će za Božić dobro pristati. Nego, čovek snuje, a bog određuje! Iznenada obrnu vreme.
—Cveta, u plaču, u neke kaza: —Hajd'mo, deco, u kuću! —Kud ćeš po noći? Bog ti se smilovao! Maši se, sreće ti, da štogod pojedeš — bićeš gladna? —Ostani, Cvijeto, do sutra, bolje ti je! — javi se i Jurkin čovek. —Hvala! Ne mogu.
opazi on. — Ali svejedno, ubrzo ćeš se pomoći, prevrne na šalu, pa nastavi: — 'Ajdemo dolje da štogod popijemo! Siđu oboje. Za bankom stoji Spasoje i toči piće gostima što dolaze i odlaze. Ona sjede za niski sto.
povratio iz varoši, pričinja se nastajnih dana da ne čuje ni ono što je dosada čuo, i tobože je nevešt, kada ga žena štogod pita, na što mu se ne sviđa da odgovori.
Ja mu govorim, natežem se, a on gleda u vatru, osobit je, bolan, i veliki samovoljac! Pavle se zamisli: —Ja bi' štogod i pregorjeo od moga siromaštva . —Dakako, — prihvati živo Toma, — ne možeš drukčije...
Sada njih dvoje, kraj golog ognjišta, redom otpijaju, a kad on, htevši naći štogod suvaraka da naloži, zatetura i proli vino iz čaše, veli mu: — Sine ti se ljudski napi!
I idu zajedno. Ilija je odgrnuo kabanicu s glave, razdragan je vinom i željom za ženom; rekao bi joj štogod, ali ga ometa Pavao, a žao mu terati ga od sebe. I žuri putem što bolje može.
Tako Iliji prolaze topli, letnji dani u teškome radu i još težim sparnim noćima. A obiknuvši radu i videći da se pak štogod štedi od dobivenih para, odluči da izdrži do kraja.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
DARA: Zar ne umeš što drugo da smisliš? ČEDA: Pa već docnije, ako bude trebalo, smisliću ja još štogod, ali najpre treba ovo ostvariti. DARA: Ne ostaje ti ništa drugo nego opet s majkom da razgovaraš.
Je l' te, deco, a primećujete li vi štogod na meni? ČEDA: Ništa?... ŽIVKA: A kad se nasmejem? (Smeje se.) ČEDA: Zlatan zub.
Vi znate moga zeta? PERA: Kako ga ne bih znao, poznajem ga vrlo dobro. ŽIVKA: Pa lepo, da li znate štogod onako bliže o njemu? Na primer: da li ima kakvu žensku s kojom je onako... kako da kažem... pa de, onako?...
PERA: Izvinite, ali ja ne spadam u te muške što međusobno znaju te stvari. ŽIVKA: Pa ipak, morali bi bar čuti štogod? PERA: Verujte mi, gospođo ministarka, nisam ni čuo, a pravo da vam kažem, ja i ne verujem da je on takav.
VASA: Lepo, lepo, evo ja se, ubuduće, neću mešati. Samo onda nemoj da požališ ako ti se desi štogod što ne želiš. ČEDA: A i na to ste pomišljali?
Celoga života kolje me nepravda. ŽIVKA (Peri Kaleniću): A... (zbuni se) vi...? (Vasi.) Je l' nam i gospodin štogod rod?... VASA: On kaže da je rod. KALENIĆ: Pa razume se da sam rod. ŽIVKA: Ja se ne sećam. VASA: Ni ja!
ŽIVKA: E, pa dobićeš tvoje. Zapiši, Vaso, da joj se da. Eto ti! VASA (pošto je zapisao): A ti, Daco, imaš li ti štogod da zamoliš Živku? DACA: Pa ja to, za Hristinu.
NATA: Ja ne čitam novine, ne volim, verujte... ne čitam novine, sem kad ima štogod vrlo interesantno. ŽIVKA: Pa da, da! (Pogleda značajno Vasu.) Vaso, telefoniraj ono što sam ti kazala.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Sastajô se s tobom I za te razbirô, — A štogod sam čuo, Kâ da j’ golub birô. Verovô sam rado, Al’ zagledah dublje: Skrite se, golubi, Ovo j’ nadgoljublje!
a more se tiho gibalo; On dozivlje šapućući zlatnu ribicu, Ona mu se odaziva: „Evo, evo me, Reci, deda, ako želiš štogod od mene.“ Starac ribi pokloni se: „Ribo-gospođo, Ne dade mi baka mira, prosti dosadu!
zapovedam, tako mora bit’: Zlatna riba neka dođe amo u moj dvor, Neka dođe da mi služi, da mi robuje, Čim zaželim štogod, da mi stvori, donese.“ A starcu je mila glava, — mora poslušat’! Ode opet moru sinjem, moru debelom.
Sad bi htela da t i sama dođeš u njen dvor, Ti da dođeš da joj služiš, da joj robuješ; Čim zaželi štogod, da joj stvoriš, doneseš!“ Na to riba ne odvrati baš ni rečice, Samo šinu, samo pljesnu repom po vodi Pa se zagnjuri.
Niče lice nije svelo, Niče oko suza lilo, — Jer se nije ništ’ počelo, Pak se nije ni svršilo. Ako bude tako štogod, Romantikom provejano, Ne brin’te se, dobri ljudi, Neće ostat’ nespevano! ČUDAN SAN (Mađarski od E.
Molim, molim da se malo Bolje razumemo. Da smo štogod preskočili To reći ne smemo. Preskakanja bivalo je — Ali preko nas. (Je l’ ko nogu uganuo, To je njegov špas).
Ti dok si krovu straža golema — Požara nema. I usred zime za sirotana Nađe se štogod i crnih dana; Njemu su crni, ma da su vreli, Al’ zima ima i noći beli’.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Paorentino, povela si se za kojekim, pa i ne gledaš šta je nobl. Na mene gledaj, ako misliš da štogod bude od tebe, a ne na kojekakvo đubre. POZORIJE Z. SARA, PREĐAŠNjE SARA: Službenica, službenica, kako ste?
(Pokloni se.) Juče sam bila kod gospoje Mirkovičke na ručku, to je štogod prekrasno, od svega dosta, ali sarmu što je imala, nisam jela skoro, pak srneći čerek i štrudla, to je štogod komi fo!
to je štogod prekrasno, od svega dosta, ali sarmu što je imala, nisam jela skoro, pak srneći čerek i štrudla, to je štogod komi fo! Tokajer je tako bio krasan, ja ga nisam skoro pila; pak opet kafa, šećera suviše.
— Kako se dalje unterlondruju? ANČA: Udaraju u fortepijano. FEMA: O, to je davno u modi. Štogod novo, po novom žurnalu. Propopo, Ančicema, da kupiš tri drombulje, da se unterlondlujem.
Bolje i u sokaku, samo da je prostrana. VASILIJE: Nije nego jošt štogod! Sad će se gospođa od dvanaest iljada s marvom zabavljati. Na pijaci, gde su gospoda, šta će nama živine?
EVICA: Molim, tko ste vi? RUŽIČIĆ: Ja sam onaj koji u romanma ljude po sto godina u životu obdržavam, bez da štogod jedu. Ja sam onaj koji kurjake krotke, a magarce pametne pravim.
SARA: E, nije nego jošt štogod, vi ne znate kakav je bio Vulkan, pak šta je falilo vašoj Veneri? Jesti i piti, mon frer, jesti i piti, to je ljubov;
RUŽIČIĆ (jednako odi, nikoga ne gledajući). FEMA: On se valjda štogod srdi. SARA: Zašto bi se srdio? Ko se srdi na venčanje? (Uvati Ružičića za ruku.) Mon frer, gdi ste vi?
To sam slavjanski kazao. Bi li mogao ovaj sat i burmuticu gdegod založiti za deset forinti? JOVAN: Ako mi štogod date, mogu. RUŽIČIĆ: Ne staraj sja, daću ti forintu. JOVAN: To je lepo. (Uzme burmuticu.) Ala bi ovo bilo za mene.
Zato ustupite kćeri vašoj sladost bračnago vjenca. FEMA: To je inpretinencija tako štogod meni u oči reći. RUŽIČIĆ: Nesmislene, da mi jošt platite, da vas u stihovi opišem. FEMA: Ja moju kćer ne dam.
EVICA: Ujo slatki, nemojte ga puštati, nije mala suma. Naterajte ga da nam vrati, daćemo i njemu štogod, je l’ Vaso? VASILIJE: Sto forinti. Samo da nam da. EVICA: Vidite kako moj Vasa dobro misli.
Femo, pamti srpsku poslovicu kad se tikva pokondiri. A vi, gospodin filozof, šta li ste, da i vama kao prost štogod kažem: Čovek ma kako da je učen i školat, ako nema pameti, sve je maler.
Krakov, Stanislav - KRILA
— Ma šta slušaš te lažljive jaružare... Dva vojnika se dovukla do vatre i poverljivo pitaju pisara: — Ima li štogod da je došlo? — Ima li?.. Biće, biće... Bez brige samo. Ima da je život pseći, i da ni on siguran nije...
Petrović, Rastko - AFRIKA
Toga dana je sasvim pust. Ja istrčavam neprestano, ne bih li ugledao štogod što bi značilo: moći dalje. U dnu toga seoskog proširenja punog velikih fromažea i baobaba, sasvim daleko, nalazi se
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Voleo sam Srpstvo milo, Većma nego sama sebe, Al’ sad mi je stomilije, Jer u njima nađoh tebe. Sve, štogod sam dosad volô, Tim sam samo tebe snevô. Tebi, cvete, tebi pevam, — Ta ja dosad nisam pevô.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Nije jezik na to da madame psuje, neg' umno, umilno da štogod kazuje. Sam pas na psa reži — na kučku ne laje. Vidiš, skot kog' ljubi — poštenje mu daje.
Padne im na pamet štogod: „Pali sveću!“ Čitaju svu dragu noć i knjige premeću A mi kano duvne tako da ležimo i večnu nevoljnu gredu da deržimo?
Jovan Pačić PRI KONCU LETA 1825 Skorbno kopčam staro doba leto. Jošt skorbnije će mi novo biti: Štogod upov’o sam — ništa, eto, Ne polučih, nit ću pribaviti. Sreća mi se, hudom, ah!
uglađene, pune refleksija, vidi se da je mnogo čitao, osobito nemačke autore, ali ne sme ni kod njega faliti da otpeva štogod o srpskoj ideji.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
I to možda vrlo važno? VIĆA: I ja bih rekao. JEROTIJE: To bi moralo biti štogod vrlo važno, jer ako bi bilo da tebe, gospodine Vićo, otpuštaju iz službe zbog onoga što si udesio da se u akta
ALEKSA: Pa jeste, mlad je! JEROTIJE: Dobro, onda dalje... (Činovnicima.) Pa pripitajte ga i vi štogod; ja već ne umem da se setim šta još da pitam. VIĆA (Aleksi): Po čemu si ti posumnjao da je taj mladić sumnjivo lice?
JEROTIJE: I da prislušaš malo, šta će na sve to da kaže građanstvo. Ako ko gunđa štogod, zabeleži mu samo ime, jer građanstvo treba da zna da država ne trpi gunđanje u ovako ozbiljnim trenucima. (ostalima.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I zato, ne samo da joj štogod nije bilo pravo, ovde, nego bila sva srećna. Ništa je ne brinulo, ne jedilo, još manje da u tome što mora za svašta
Zato bi celog dana presedela stroga. Po njoj, njenom licu, ništa se nije poznavalo da se štogod dogodilo, desilo. Samo, mesto one njene bele, nežne, vezane maramice ispod grla, bila je, kao i šamija joj, crna,
Što moraju sada da se tu kod njih »nađu«, pomognu štogod, poslušaju... I onda, ako Mladen, preko dana, ili pred veče, u nevreme, pre no što se čaršija zatvori, sasvim slučajno
preplašeno istrčavanje preda nj i ono njeno uplašeno gledanje u njega: da se možda tamo, u dućanu, trgovini, nije desilo štogod, skrhalo se, propalo, pa on, ne mogući više da izdrži, napustio, pobegao i evo ga gde dolazi. A Mladen to nije voleo.
I kada, kao uvek, već pita za pazar, ona okolišeći, snebivajući se pita. — Pa, ima štogod pazara, sinko? I to tako nekako bolno, plašljivo, da Mladen, čisto sažaljevajući je, da bi je kao ohrabrio, brzo bi
Jer, ko zna sada kako će on, Mladen, tamo, u dućanu? Možda će se, više je no sigurno, štogod izgubiti, štetovati, pa onda ovamo, kod kuće, da se nema ni koliko treba...
Da ne sedi uzaludan, da štogod ne slomi dok se ne večera, naterali ga da piše, uči. Njegovo okruglo, dosta zdravo lice vidi se nagnuto nad tablom, a
usamljeno, da nema ništa što bi remetilo, izazivalo strah, sumnju, brigu da sutra možda neće biti ovako, da će se štogod izgubiti, nestati.
Dobar. Bolje... — Pa jest, sinko! Šta ćeš? Sirotinja. Kud će bolju priliku da nađe? A za svadbu gledaćemo i mi da štogod učinimo, damo... I tih dana bilo je za Mladena najmučnije, najteže. Ne za njega.
Pa ako mi nećemo, kao prve komšije, onda ko će? — Dobro, nane! A jesu uzimali štogod od nas? — Jesu! Dala sam im. — I, kao da bi ga odvojila sasvim od te čaršije, mehane, berbernica, gde je već uveliko
sede u posteljama, ne smejući od njega da se pokažu da su se zbog njega probudili, već sada, cepteći od straha da mu nije štogod pozlilo, rđavo, i zato šeta, sede krišom gledajući otud iz svojih soba ovamo u njega, prate mu brižljivo svaki njegov
i polivene bašte oko njega od današnjeg mnogog vađenja i rasipanja vode, da će baba, tobož poslom, kao da je zaboravila da štogod zatvori ili čula kakvu lupu, pa zato se digla da vidi, sa nabačenom kolijom na glavu, na brzu ruku opasana boščom da
Ćipiko, Ivo - Pauci
Brat mu Marko zovnu slugu i naredi mu da odagna živinu u pašu, pa i on iziđe. — Uvijek otac štogod prigovori, — reče Ivo majci kad su ostali nasamu.
Ivo ublijedi k'o krpa. Prepun i razdražen maldane izlanu štogod, što bi oca još gore razgnjevilo. No u zadnji čas izdrža muku, diže se i otrča niza stube...
I on se primače bliže k njemu i reče mu: —Pripovijedaj mi štogod! —Ja vama? Vi ste došli iz svita... Pravljajte, slušaću vas! —Ali meni je drago tebe čuti.
S mora do u selo valjalo je da ljudi na rukama nose komad po komad, da se ne bi štogod pokvarilo ili polupalo. S pošljednjim komadom stiže i šjor Antonio u selo.
— Dobra vam noć! — šanu ona, zastavši kod vrata svoje kuće. Ivo pođe k njoj i uhvati je za ruku: — Reci mi još štogod! — Pustite me! — zamoli djevojka. — Hoćemo se sutra vidjeti? — upita on uzbuđen. Ali djevojka ne odgovori.
— Pripovjedi mi štogod! — veli joj i gleda je ravno u oči. — Umorna sam! — odgovori ona, i sjetno se nasmije. Cili dan primećala sam
— Govori štogod! — ponovi Ivo. — Ali ti je žao što si došla? — Da mi je žao, ne bi' dolazila. Djevojka nanovo ućuta.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Pažljivo zagledaju u njegove jagodice, ne bi li zapazili smrtonosno žutilo, motre mu na oči — jesu li štogod umornije, usne — jesu li modrije, udove, kožu, drhtavicu, govor, jasnoću i povezanost, jačinu glasa, dakle sve što bi
Ilić, Vojislav J. - PESME
Aja, to ne ide. Vrlo dobro znadem, Privikaće ljudi da Jakšića kradem. Aja, to ne ide... Poznato je ovo, Treba štogod strašno, užasno i novo.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Kad stignemo onamo, moraćemo, po našem srpskom običaju, dete darivati, pa će zato biti dobro da Vam kažem štogod o njegovim roditeljima i njegovom rođenju. Ja sam o tome nekad i pisao, pa mogu time da se sada koristim.
No za to ima vremena dok, kao ostareli Kazanova, ne budem više u stanju da stvarno štogod doživim, nego budem morao da osvežavam, podgrejavam i kitim stare uspomene.
Stanković, Borisav - TAŠANA
MIRON (uplašeno): Od koga? (Dosećajući se): Ama da te ko ne plaši? Da ti ko noću ne dosađuje, ili štogod kroz prozor ne ubacuje ili čak možda pokušava da i sam kod tebe uđe?...
I kod nas već neki bio. TAŠANA (razdragano): Ako! Ako! I podajte svakome štogod. (Stani): Idi ti tamo. Ti to bolje znaš. Sluškinja odlazi. STANA (polazeći): Ima, ima.
Ne srećni što ćemo ti time vratiti ovo što si ti za nas učinio, nego srećni što ćeš nam ti dopustiti da ti štogod ugodimo. Bože moj, dedo, ta ja znam šta je to bol, samoća, pustoš, šta je to kad je čovek sam zatvoren.
Idi, idi sada! SAROŠ (gorko ali sa nadom, čak već i uveren u uspeh): Idem. I ako mi po Stani ne poručiš, ne javiš štogod, ja sutra odoh za navek odavde. Bolje mi je u tuđini da umrem, nego ovde da umirem pored tebe i željan tebe. (Odlazi.
STANA (prkosno): Ako sam seljačka, nisam pogana, niti sam štogod opoganila! (Donosi posluženje svima.) HADžI RISTA (prezrivo): Bit! Gde ti je snaška! STANA Snaška? Bolna.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
mrve ne pomažu, znatne malenkosti ostavljam onima koji su više od mene o trudu svome uvereni; a ja, kad se u predgovoru štogod važno kazati mora, samo navodim da moje delo ništa drugo u sebi nema nego ono što Latin kaže sales et facetiae, Nemac
— »Oho, g. spisatelj, šta je to? Toliko ste knjiga izdali, pa se ne stidite kazati da štogod ne znate. To bi po našem mneniju najbolje bilo taki spočetka pero ostaviti.« Vi ste vrlo strogi, gospodo moja.
hrabrošću puniš; koja ćutalicu oratorom, prostaka istorikom praviš, i činiš da tvoju silu poznavši niko ne misli da štogod ne zna; ljubima tečnosti, polovače majdanskog vina — ti me tvojom blagom velikomožnom silom ukrepi, daruj mi snagu da,
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
ukrsti s drugim vozovima, pa mora mašina uzeti vodu, pa se mora negde ustaviti da siđu putnici i da nove primi, da se štogod istovari ili utovari.
Ali se u zapisivanju događaja novoga veka otišlo veoma daleko, svaki profesor istorije smatrao je za dužnost da po štogod zapiše, a možete misliti koliko ima profesora istorije na svetu?
Jesi li sačuvao pamćenje, znaš li, na primer, da mi recituješ štogod? — Znao sam, ali sam zaboravio. — Možda si upamtio kakvu narodnu pesmu? — Znao sam, ali sam zaboravio.
„Nula podeljena sa nulom može da bude nula, a može da bude i jedan, može i dva i tri, četiri i pet i može da bude sve štogod hoćete“ ili: „Četiri podeljeno sa nulom daje beskonačno veliki broj“ ili: „Uobražena količina stepenovana sa uobraženom
U vašim godinama se mlada žena ne poštuje, no se voli. Zar ne? — Ali... ovaj... kako to... ako vi sumnjate štogod... — Ama ne sumnjam, čoveče, apsolutno ne sumnjam, no sam prosto uveren da ste vi zaljubljeni u moju ženu.
— Tako dakle! — reče ona mirno. — Uostalom, ja sam to već očekivala. — Očekivali ste? — preplaših se ja da joj nije štogod muž govorio. — Da, pročitala sam ja to iz vaših očiju, iz vašeg ponašanja, iz svega. — A?...
— Univerzitet? Obesi ti to mačku o rep.. Ovaj univerzitet ovde, što ga sad svršavaš, ako ti donese štogod u životu, a onaj što si ga ti svršio obesi mačku o rep. Šta može ono da ti donese? — Mogu da postanem veliki činovnik.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
pored dunava (sremski i slavonski katolici) špag — džep špotovati se — rugati se štiti (štijem) — čitati štogodi — štogod (štogodi je zbog stiha) štono — što šćera — kći šćerati — stjerati, saterati šćerca — kći šćeti — hteti
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Metala mu je u usta jezgru od oraha, krišku jabuke ili štogod slično, a dječak je, slatko meljući jakim zubima, samo mumljao: . — Gle, otkuda ti ovo? Baš je bilo dobro.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Nego još, još bar štogod mi progovori kano po zavičaju k materi daruj mi neko slovo, koji si sam, Boga Oca slovo! Ispusti mi koju
A da ja li, samo jedna među majci tužna bez milosti ostajem! Ta smiluj se, kraso moja, i štogod mi reci, da se od tuge ne raspadam! ...
Kade već u dubine zađu i stanu štogod pronahoditi, tadar se i više osveste sa zabom o zemlji i ništa s hićnjom ne prohode: svaki grumenak pregledaju što je i
troše se i kopaju, al’ i opet ne odstaju se toga im zametna posla, nego jošte većma prianju podublje dućati, e da, e da štogod namere! Ako i vide da je tek sve sade zemlja, dosta prave rude i napolje isture ne znajući što je!
I o glavu svima zakaza ništa do truna da što ne uzme ko sebi iznutra, jer sve širom štogod ima u njemu do jedne dlake što bi vrsno bilo, sve je to, s gradom zajedno, izdato na božiju stranu!
Šestoga časa piše se da je onde stigao, to jest u podne. Zato i odoše mu učenici svi u grad da štogod za ručak kupe što će jesti. Osta sam Isus sedeći mu kod studenca. Utom dođe iz grada žena za vodu.
Baš tako sam hodio, kano orači i kopači kad jednim mahom sve svoje seme, štogod imadu, zaseju u crnu zemlju. A ako ništa ne nikne, onda se vajkaju i kapom »heju« gone, odlaze, pak dolaze, motre,
Uze knjigu, te je razgnu, pak reče: — A ono, kad vi nećete čatiti, a vi meni dopustite da pročatim štogod malo. I uze čatiti, a kako dođe do ovoga skazivanja, štono se veli: Evstratija obuše u gvozdene opanke, s oštri klinci
za to, niti to umi ni malo, ni misli za toga čoveka da je on ikakvo zdanje tamo u našem vilajetu načinjao, ili da je štogod i započeo bio praviti.
I posla car po njega svoje ljude, te ga dovedoše u Carigrad, i zatvori ga u tamnicu. A pokuće mu, štogod nađoše, sve to pograbiše i odneše k caru.
Ni Bog to nam ne zahteva na prazno u besposlici zalud sediti, nego štogod i uljudno raditi te promišljati o sebi. Pak tako sotim spouzdano pomoći čekati od Boga.
Spremi se on potajno s bogažijom sve svoje u zakrivena taborska kola potovari štogod imade i sa svecima svojim, rodbinom ujedno diže se na put. Dođe do Olte reke i nahitro prođe preko nje.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ona sumnja na Mana. A Mane, opet, kako su čuli, ne da se ni opepeliti da je on štogod u to umešan. — Eno, onomad je istuk’o jednog što ga je zapitao šta je on sad: momak, udovac, ili šta li?