Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A pop je imao baš tada mrtvaca u crkvi, pa ga iznese pod zvonik te ga nekako naravna da stoji, a u ruke mu uklepa štrikove od zvona, pa ga tako ostavi. Kad dođe mali k popu, reče mu: — Što me trebaš? Evo me, došao sam.
Mali odmah iziđe i otide u crkvu. Kad dođe tamo, al̓ onaj mrtvi stoji i drži rukama za štrikove. Mali, kad ta vidi, reče mu: — Zvoni, zvoni, kad si prvi došao. Svejedno, ja se neću ništa ljutiti.
— Jesam, — reče on. — A nijesi ništa vidio? — Nijesam ništa, nego nekakva bena došla zvoniti, pa samo uzeo za štrikove, pa ̓nako drži a neće da maše.
Ja mu velim: zvoni, zvoni kad si prvi došao — svejedno, zvonio ti a zvonio ja, ali on ništa, samo muči i drži onako za štrikove. Kad se ja već sit načekah, dadem mu jedan uz obraz, a on se namah stropošta.