Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
” Jedanput opet — jali je bilo deset, jali nije — a njega eto iz kavane. Nakrivio jednu astrahansku šubaru, preko prsiju zlatan lanac s prsta debeo, za pojasom jedan srebrnjak iskićen zlatom i dragim kamenjem.
Nisam se radovao; naprotiv, bilo mi je tužno i slatko. Onda ugledah tebe. Ti si imao šubaru koju si bio natukao na oči. Bio si strašno namrgođen. Pušio si i prošao pored nas. Nisi ni boga nazvao.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Imao je astrahansku šubaru i pušio je na dugu ćilibarsku lulu, a kad je ostario govorio je uvek o — je i najveće mu je zadovoljstvo bilo da glasno
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
* A Milošu Vojinoviću, koji je preko odela stavio „bugar-kabanicu a na glavu bugarsku šubaru“ i „načinio se crni bugarine“ mehandžija nije hteo dati vina.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Uzeće ti samo kožu i od nje načiniti bundu i šubaru. — E, onda ja više ne dolazim ovamo da se to proročanstvo ne bi ispunilo — lukavo zaključi medvjed.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
vojska stupa, Podigla se lupa; Kako naša snaša Ljubi kočijaša, Kočijaš se ponosi, Neđe kapu da nosi, Ja mu kupim šubaru, On sa njome u baru, Ja mu kupim fes, On sa njime Tres-Tres-Tres!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Djed se useknu, poispravi šubaru i sve nekako porebarke, kao da mu je tijesan sokak, spusti se do pojate. Tu opet zastade, na nekoliko metara podalje od
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
VASILIJE: Zar ovo što sam rekao nije dovoljno? Filip: U ovom svetu, u kom pretvaramo ovcu u kožuh, medveda u šubaru, i svinju u čizme, ko će učiniti, ako nećeš ti, da kožuh zableji, da šubara zamumla, i da se čizme oprase?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Zato je često uzdizao ruku ka licu, i od zadovoljstva, sreće, zadižući šubaru, svaki čas gladio čelo, oči i celo lice. Alat, naviknut, sam savi u poslednju ulicu, krivu, tesnu, nalik na dolinu
Dosta, ne vračajte mnogo! Jer, kose ću da vam počupam. Od radosti baci šubaru, svuče kratku čohanu koliju i sa srećnim, obrijanim i svetlim licem sa podbratkom i ustima, koja su mu igrala od
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nema vremena da se premišlja. Samo pređe pogledom po svim stvarima u sobi. Tako kao da je prvi put u njoj. Navuče šubaru duboko na čelo, iziđe napolje i naredi Mijatu da mu osedla njegovu kobilu.
Đorđe se zametnu na stolici, šubaru namače na obrve, dlanove ostavi na stolu pored čaše i, žmirkajući, promumla kroz zube: — Znam ja vas dobro.
Samo mu šubara pade. Opančar pod stečajem izvuče se ispod stola, podiže šubaru i, držeći je prstima, nežno mu je stavi na glavu, šapćući mu u uvo: — Daj mi banku!
da jesu, gledaju je one drukčije nego ikad, gledaju je ne kao Đorđeve sitne i zle; opusti pesnice, spusti ruku na šubaru kao da ga miluje, zažele da sedne pored njega, da mu se požali, da mu kaže nešto i još nešto što joj se zaljulja u glavi
Svi ćemo da izginemo za njega. A on je moj vršnjak! — starac baci ibrik i on se meko uri u sneg. Baci šubaru na njega i nastavi da psuje. — Tole, zasviraj radikalku! — seti se Aćim.
Ustajao čim se kafanski petao oglasi, brzo upadao u čakšire i kožuh, stavljao šubaru na glavu, ogrtao gunj, iz zelene testije ukleštene između kolena, kao da gusku kolje, sam sebe polivao i pljuskao vodom
Možda je u nekom od njih i Vukašin? Skrenuo je i pošao niz strmu ulicu s jednim fenjerom. Košava mu zbacila šubaru, jedva je našao i, pridržavajući je levom rukom, požurio i izbio na Savu.
Posle je mati dala fes mlađem sinu, a on je poneo šubaru od jagnjeće kože. Fes im je bio veliki, pa ga ona belim koncem prošila da ga smanji.
— Gde si video Milunku? — Čuči uz njena vrata. — I ti si došao do njenih vrata? — Đorđe ustade, grana mu obori šubaru, on lomi grančice, kida lišće što mu se splelo oko lica i ne može da korakne od zaprepašćenja što se Tola usudio da
On je skočio i izišao, vetar mu je zbacio šubaru i dugo je valjao po kaldrmi... To je bio njegov poslednji govor i poslednji odlazak u Skupštinu.
Zvezda hitro, u luku, kao ranjen tetreb pada nebom na Prerovo; Đorđe naglo stade: za umrlim detetom pada zvezda. Skida šubaru. Ne može više da je nosi. Nad glavom, nebeski čokot otežao grozdovima zvezda i od njega je tama nad selom modrikasta.
— Đorđe! Otišla je — kaže pribrano. Gledaju se nekoliko trenutaka. Đorđe skida šubaru. Petao podiže krila, strasno kukuriknu i pobode krila u zemlju. Nikola pođe u podrum. Nije pogledao krevet. ...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
koje nose Palilulci, a na leđima je imao kratak postavljen kaput, kupljen od jednoga Sremca, i na glavi malu šiljastu šubaru. Stanka je, kao i sve žene iz te ulice, nosila haline od neke zagasite vunene tkanine. — Čudo se nisi opet napio?
tres-tres... tres-tres... — Blago vama, kad ste slobodni! — uzdiše putnik natičući šubaru na levu stranu, otkuda ga bije oštar i hladan vetar.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
- promrmljao je on obraćajući mi se. Spustio sam svoje šarene torbe, skinuo kožuh i pokrio njime torbe, skinuo šubaru i onda sam ga pozdravio na tipičan graničarski način.
ovo je za mene nepoznat svet i strah za moje stvari kriv je što mi ruke nisu bile slobodne, tako da nisam skinuo svoju šubaru kada sam pristupio Vašoj blistavoj uzvišenosti.
Prodao sam knjige, sat, odeću, zatim žuti kožuh i crnu šubaru da bih došao do potrebne svote novaca. Na put sam pošao sa jednim odelom na sebi, nekoliko košulja i jednim turskim
i šubarom i, više nego ikada pre, cenio sam promućurnost moje majke koja mi je za daleki put pripremila kožuh i šubaru.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
ŽIKA: Nije, dobro je vino bilo, nego mnogo, mnogo, brate. III MILADIN, PREĐAŠNjI MILADIN (ulazi, ponizno gužvajući šubaru u ruci). ŽIKA (mrzovoljno): Šta je? MILADIN: Došao sam, gospodine! ŽIKA: Vidim da si došao. 'Ajd' kazuj, šta hoćeš?
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
On je vidi kako padne i odskoči od kristalne površine vina u kotlu. Zastidi se. Nabije čak do očiju šubaru, da mu se suze ne vide, i vraća se da još donosi.
Ilić, Vojislav J. - PESME
uzvi i onda u selo stiže, I ova bujica plaha, u mutnom vrtlogu svome, Ponese kmeticu prvo, i posle pronese s njome Šubaru opštinskog ćate, živine i ljudi mnogo. On je napirô snagom, al' spasti nije se mogô, Dok najzad izgubi smisô.
No kmet u ovom času već beše u zanos pao, Te ćata ustade s njega, jer ipak dođe mu žao. Podiže šubaru samo, dotera na njojzi bore, I onda, psujući sanćim, zamače u svoje dvore.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
A kao i hajduci mnogo su pazili na ruho i na oružje. Kotarski serdari — kaže Hrabak — nosili su na glavi „visoku šubaru u obliku čalme ili, možda, i pravu čalmu. Iznad bele lanene košulje oblačio se prsnik od dve raznobojne tkanine.
toke sakovane, zlatne toke od četiri oke; a na noge kovče i čakšire; a svrh svega bugar–kabanicu, i na glavu bugarsku šubaru: načini se crni Bugarine, ni braća ga poznati ne mogu; dadoše mu koplje ubojito i mač zelen staroga Vojina; Petrašin mu
Ode Miloš niz polje široko. Kada dođe đe stoje đevojke, zbaci s glave bugarsku šubaru, skide s leđa bugar–kabanicu, — zasija se skerlet i kadifa, zasjaše se toke na prsima i zlaćene kovče na nogama: sinu
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
mu je sahat o širokom srebrnom lancu, koji je Mane sam izradio, a na glavu kad nakrivi fes, šajkaču ili astragansku šubaru, — kako već kad vreme zahteva — nije bilo ženskog čeljadeta, ni mlađeg ni starijeg, a da za njim ne pogleda!
— Što će načinim?! ’Ajde i ti pa, nane, kako si toj pa zboriš!? — reče prekidajući razgovor. A zatim metnu šubaru na glavu i ode ljutito. — Nije bez ništo! — reče Jevda posle dužeg razmišljanja.