Afrika
Žedan sam, zaduvan i vreo, još i na dvadesetom kilometru odatle. Čopori kamila, šatori marokanskih nomada, uzvišice, šumarci, bregovi i krševi koji su čudnije osenčeni u večeri koja se lagano spušta.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Isakovič je imao da gleda kako prolaze kraj njega hrastovi, kestenovi, poslednje, bele, kuće, kraj druma, u zelenilu, i šumarci u daljini. Zečevi su, pred kolima, pretrčavali, a lisice su virile iz jarkova.
Ruže su još cvetale. Sve je još bilo lisnato u Tokaju. I šumarci na bregu, i jablanovi na reci, i drveće u vrtu. Pod prozorom, u kući, počelo je da žuti tek prvo lišće.
Iznad kuće, na brežuljcima, pokošenim, i požutelim, pasli su sapeti konji. Požuteli su bili, i porumeneli, i šumarci. Oko glave Varvarine letelo je nekoliko, zadocnelih, belih, leptirova.
Tog dana, kaže, bio je dan kad je Uroš Nejaki zaklan, a ceo se Tokaj upalio u jeseni, lišće, drveće, šumarci, okolna brda, sve je počelo da vene i žuti. Kestenovi, pod kojima je Varvara bila prošla, bili su crveni.
Uokolo su sad bili, sve gušći, šumarci, u daljini sve viša brda, a na vrhovima tih brda, po neko usamljeno drvo. Daleko, videle su se šume, koje su se činile
Sunce je sjalo toplo, bleštalo, treptalo. U kuće se uvlačio, i ljude opijao, miris grožđa, iz vinograda. Okolna brda i šumarci u daljini bili su crveni, kao da su, zauvek, preliveni bojama zalazećeg Sunca.
Šuma kao šuma. Sad, jašući tako, u tuđinu, začudi se, kako se pred njim otvaraju, veliki, kao crkve, šumarci hrastova, bukve, sa isprepletanim granjem, sa ogromnim, čvornovatim, stablima, sa ogromnom kišom žutog lišća, koje vene
Bilo je toliko vidno i svetlo, kao da se ceo svet bio izmenio. Livade, ovce, njegova kola, šumarci, šume u daljini, vrhovi, stene Beskida, sve je bilo belo, injem popalo.
Čestnjejši Isakovič zastao je i kod praznih prozora. Ispod njega bila su polja, varošica, a iznad njega, šumarci požuteli i posečeno drveće i panjevi, u travi. Nije bilo komšija, nigde, u blizini.
iz tih, praznih prozora, u sumračju, posle, sve bi nestajalo u toj poljskoj pomrčini: i Bahmut, i drum, i putevi i šumarci požuteli. Ne nebu su se, rano, javljale zvezde, ali blede.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
A svaki slavuj cvrkutaše: Ljubi! ------------------ „Ljubavi! srećo, kojom život sladih! Šumarci! staze obrasle u cveću! Vi pratioci mojih dana mladih, Nikad vas više ja imati neću! „Ne!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
dubinama morskoga dna, posuti tako injem, blještali su naročito, rasuti na sve strane i jarki, mali i raskošni šumarci, kao u samim vazdušastim čipkama, a sveži i mladi kao neveste obavijene devičanskim velom.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Sunce se pokazalo svetlije nego ikada. Na prekomorskim brdinama i goletima nazirahu se zaseoce, doci, šumarci i pojedina drveta. Vazduh je očišćen i prozračan. Vedrina neba i mora lepo se u njima odrazuje. Uputiše se u polje.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Sa nemoćnom srditošću okrećem tome Kosovu leđa. Sa zastalom u grlu reči da je prokleto. No šumarci mame pogled. Bele kućice kao da navlaš zbog ovakoga raspoloženja izviruju iz njih.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Žedan sam, zaduvan i vreo, još i na dvadesetom kilometru odatle. Čopori kamila, šatori marokanskih nomada, uzvišice, šumarci, bregovi i krševi koji su čudnije osenčeni u večeri koja se lagano spušta.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
I najedanput tek neprijatelj je tu, on se pokaže otvoreno, varoš oseti kako se stežu oko nje gvozdene ruke, šumarci se pretvore u šumu bajoneta, od svuda zinu na varoš strašne, garave čeljusti onog užasnog čudovišta što se rani grdnim
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
To je da čovek izludi! Rekao sam joj, što sam mogao smirenije, da je opasno slati slab odred jer su svi okolni šumarci puni razbojnika, da Brzan to i hoće, da nas tuče po izdvojenim grupicama van zidina Kule, da smo mi jedino jaki ako